KOLIKO JE STAR VAŠ MOZAK? Rešite OVAJ TEST i saznajte da li ste u opasnosti od STRAŠNE BOLESTI

Svaki novi bolni zglob ili bora oko usana i očiju jasno otkrivaju kako telo polako stari, ali to se ne može reći i za mozak, jer šta se tačno događa s procesom starenja u našim glavama - puno je teže proceniti.

Svaki organ u telu stari, ali za razliku od drugih organa, ćelije u mozgu se ne regenerišu. Jednom uništena živčana ćelija u mozgu (neuron) se ne može regenerisati kao što ne može nastati novi neuron. Te živčane ćelije koje čovek izgubi i uništi su trajno izgubljene. Svaki dan čovjk je sve siromašniji za određeni broj neurona u mozgu, što utiče i na veličinu mozga, koja se s godinama smanjuje (atrofija mozga).

Kod većine ljudi prvi znakovi starenja se pokazuju između 40 i 50 godina, kod nekih se mogu pokazati i puno ranije ili kasnije, što zavisi od 'genetice', to jest naslednih osobina čoveka. Genetika nije jedini činilac koji utiče na mozak, postoje i drugi uticaji koji mogu usporiti ili ubrzati starenje mozga.

Na starost mozga najviše utiču kontinuirano konzumiranje alkohola, posebno žestokih pića, zatim pušenje, previše ili manjak šećera u krvi, holesterol i smanjeni unos vitamina, pogotovo B grupe.

Starenje mozga ubzrava i nedovoljna fizička aktivnost, stres, gojaznost, uzimanje psihoaktivnih droga te fizičke traume i upalni procesi mozga

Ljudi koji imaju atrfoiju mozga mogu biti mentalno i intelektualno potpuno očuvani, ali broj živčnanih ćelija koje 'komuniciraju' s drugim stanicama se drastično smanjuje. Inače, svaka živčana ćelija komunicira s drugim ćelijama, te ima od par stotina do čak 10.000 sinaptičkih poveznica. Ali, to stanje nije nepovratno. Učenjem i intelektualnim radom, spoznajom novih informacija, stvaraju se nove poveznice u mozgu te se tako usporava starenje mozga.

Koliko je star vaš mozak?

Da biste otkrili koliko je vaš mozak uistinu star i kakva je budućnost pred njim, rešite test dr. Vinsent Fortanas, kliničkog profesora neurologije sa Univerziteta Južna Kalifornija. Svako tvrdnju pomno pročitajte pa ju označite s 'tačno' ili 'netačno'.

TEST

1. Svake noći spavam sedam - osam ili više sati.

2. Svakodnevno jedem pet ili više porcija voća i povrća bogatog antioksidansima.

3. Pojedem bar jednu porciju borovnica, malina ili kupina na dan.

4. Najmanje tri puta nedeljno jedem pečenu ili ribu sa roštilja bogatu omega 3 masnim kiselinama.

5. Najmanje pet dana u nedelji, kao dodatak ishrani, uzimam riblje ulje bogato omega 3 masnim kiselinama ili laneno ulje.

6. Redovno uzimam dnevnu dozu multivitamina kao i folnu kiselinu kao dodatak ishrani.

7. Na dnevnoj bazi uzimam niske doze aspirina.

8. Bar pet puta nedeljno pijem crno vino ili sok od grožđa.

9. Većinu dana u nedelji redovito vežbam, najmanje 30 minuta u kontinuitetu, dakle intenzivno vežbam tri ili više sati nedeljno.

10. Bar pet dana u nedelji čitam intrigantne knjige, rešavam ukrštenice, sudoku, puzzle, ili se bavim aktivnostima koje iziskuju aktivno učenje, pamćenje, računanje, analizu i rešavanje problema.

11. Imam „dugovečne gene“, neki članovi moje porodice živeli su 80 i više godina bez gubitka pamćenja.

12. Ukupan nivou holesterola mi je ispod 5,2 mmol / l.

13. Loši, LDL holesterol mi je ispod 3,3 mmol / l.

14. Nisam gojazan

15. Jedem malo crvenog mesa. Na jelovniku mi je uglavnom mediteranska prehrana bogata voćem, povrćem, celovitim žitaricama, pasuljem, orašastim plodovima i semenkama.

16. Umesto maslaca i margarina, koristim maslinovo ulje i namaze koji ne sadrže trans-masti.

17. Nikada nisam bio/la pušač.

18. Imam normalan krvni pritisak

19. Nemam dijabetes

20. Nemam metabolički sindrom (povišene trigliceride, masne naslage na trbuhu i hipertenziju), poznat i kao otpornosti na insulin.

21. Ne patim od poremećaja spavanja, poput hrkanja, opstruktivne apneje ili nesanice

22. Nekontrolisani stres na dnevnoj bazi nije moj problem.

23. Imam snažnu mrežu potpore okoline, uživam u aktivnostima s prijateljima, kolegama i članovima porodice

24. Nemam problema ni s kratkoročnim ni s dugoročnim pamćenjem

25. Spreman sam raditi na prevenciji Alceimerove bolesti pa sam voljan učiniti sve potrebno da spričim njen razvoj.

REZULTATI :

Izbrojite koliko ste ukupno tvrdnji označili s 'tačno'

0 do 11 VISOK RIZIK OD ALCHAJMEROVE BOLESTI

Imate. Svojim godinama dodajte još 10 godina - toliko je star vaš mozak. Što pre s lekarom otvoreno porazgovarajte o svojim zdravstvenim problemima te zatražite savet kako da ih rešite.

12 do 14 UMEREN RIZIK OD ALCHAJMEROVE BOLESTI

Da biste saznali koliko je star vaš mozak, svojim godinama dodajte još pet godina. Iako razlika u godinama nije velika, važno je da budete svjsni rizika koji povećava šanse za nastanak Alchajmerovu bolest.

15 do 19 BLAGI RIZIK OD ALCHAJMEROVE BOLESTI

Stvarna starost vašeg mozga ista je kao i vaša hronološka straost. Pažljivo ponovo pogledajte test te pronađite koje promjne možete uvesti, od zdravije prehrane, redovnog vežbanja i mentalne stimulacije do većih doza odmora i opuštanja.

20 DO 22 NIJE LOŠE!

Od vaše hronološke dobi oduzmite deset godina i dobićete stvarnu starost svog mozga. Vi već činite mnogo za svoje mentalno i fizičko zdravlje, no neka vam pitanja koja ste označili s „netačno“ posluže kao smernice za dodatne zdrave promene koje možete uneti u život.

23 DO 25 ČESTITAMO! VI STARITE NA DOBAR NAČIN.

Da biste dobili starost svog mozga od svoje hronološke dobi oduzmite 15 godina. Trenutno ste zdravi i imate mladenački i produktivan um. Nastavite tako i rizik od Alchajmerove bolesti će ostati vrlo nizak.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)