KAKO SE GOJIMO? Milan Jovanović Strongman razbija mitove o DIJETI I TRENINGU! Ove stvari radite POGREŠNO!

Preko 80% saveta o mršavljenju koje nađete na internetu će se pokazati kao obična glupost. Nažalost mala je šansa da ćete doći do pravih 20%. Zato sam ja tu da vam usmerim pažnju na pravi način razmišljanja i razumevanja kako funkcioniše mehanizam gojenja i kako mu se suprostaviti.

Većina programa za mršavljenje će vas terati da trčite i da gladujete. Strongmenov ne. Mnogi genijalni planovi mršavljenja će od vas praviti pokretne leševe stalno gladne i umorne. Strongmenov ne.

Neka od s*anja koja se prodaju kao doktrine mršavljenja ne samo da ne pomažu nego mogu da vas oštete.

Ko što će porota na jugu stare Amerike na neviđeno da osudi crnca, čak iako brojni dokazi ukazuju na njegovu nevinost tako se i većina programa za mršavljenje bavi posledicama a ne uzrocima odnosno bavi se “pogrešnim čovekom”.

Kako to da ja mogu da tvrdim da imam bolje rešenje od stotina drugih trenera i nutricionista. Stvar je prosta, pričamo o istini kojoj još nije došlo vreme, o nečemu na šta ukazuju brojna istraživanja ali nodovoljno da se probije mejnstrim dogma.

Šta se zapravo dešava kada smanjimo unos kalorija?

Bogatstvo se ne meri zaradom nego brojem meseci koliko možemo da preživimo bez primanja. U životinjskom svetu bogati smo onoliko koliko možemo da izdržimo bez hrane. Kada pod uticajem neke revolucionarne dijete i teškog treninga počemo da jedemo hranu čudnog porekla, izgleda da ćemo sa manje kalorija u zbiru i ako uz to krenemo sa kardiom treningom da “potrošimo salo” doći u ćorsokak. Kad se zna da plata da kasni prva stvar nije da odemo u banku i razročimo oročenu štednju već da vidimo kako ovo sa čime raspolažemo može da potraje što duže, uglavnom tako što smanjujemo potrošnju. Ne ide se u skupe restorane, ne kupuje se garderoba, ne ide se taksijem već se samo održavaju osnovne funkcije domaćinstva. Slična stvar se desi kada se ubacimo na dijetu sa ozbiljnim kalorijskim deficitom i počnemo da trčimo da bi istopili salo. Organizam pribegava smanjivanju potrošnje tako što obuzdava potrošača - smanjuje mišićnu masu i usporava metabolizam.

Neko vreme ćemo moći tako da gubimo težinu, pri čemu je određeni deo gubitak mišine mase a onda će nam posustati voljni momenat, organizam će da šalje sve jače signale da je gladan i slab. Biće sve teže oglušavati se o te signale. Kada nam volja konačno posustane, onda sledi jojo efekat gde organizam nadoknađuje izgubjleno sa kamatom od par kilograma sala viška.

Urađeni su eksperimenti na miševima. Kada naučnici izgladnjuju miševe, oni smršaju, (mislim na miševe a ne na naučnike koji nemaju razloga da smršaju) do prve pilike kada imaju dovoljno hrane. Tada povrate izgubljenu težinu. Sa druge strane kada bi miševe hranili na silu oni bi dodavali kilažu, ali kasnije kada prestane hranjenje oni vrate početnu težnu baš kao što termostat klima uređaja održava temperaturu na 22c nezavisno da li je napolju 5 ili 35 stepeni.

Ako izazovemo promenu u ponašanju i počnemo da gladujemo priroda će se suprstaviti povećavanjem gladi. Međutim ako promenimo biologiju organizma ponašanje e se prirodno prilagoditi baš kao temperatura kada termostat pomerimo sa 22 na 18 c.

Izneću jednu tezu koju ću objasniti u nastavku. Ne gojimo se mi zato što jedemo više već jedemo više jer smo izborom hrane sugerisali telu da je došlo vreme za gojenje. Izborom hrane a ne količinom sugerišemo masnim ćelijama da se spreme za dugu i hladnu zimu i da naprave zalihe kao da će medved da ide u zimski san.

Masne ćelije nisu samo puki knjigovođa kalorija koje unosimo i koje trošimo već mogu da budu programirane. Kada im se da znak one iz hrane koju unosimo uvlače kalorije u sebe i sprečavajući ostale ćelije da budu namirene na adekvatan način.

Masne ćelije prave zalihe ili ih otpuštaju kada za to dobiju naredbu od spolja. A komandu zadaje insuln, hormon koji se luči u pankreasu. Za sada, da definišemo komandnu liniiju insulin - masna ćelija. Previše insulina u krvi masne ćelije usisavaju kalorije u sebe i mi dodajemo težinu. Manje insulina u krvi i mi gubimo težinu, topi se salo.

Pravljenje sala i njegovo topljenje treba sagledati kroz hormone koji su nadležni za to. Postoji hormon koji komanduje pravljenjem sala a postoje hormoni koji su za toljenje sala. U prevodu ako ste popili pola čaše gustog soka, krofnu, malo pereca, pa čak i komad voća u pojedinim slučajevima, ako imate problem sa insulnom nema topljenja sala ni u naredna 48 sata.

ČINJENICE ZA PONETI:

Hormon koji sprečava topljenje sala je insulin. U prisustvu insulina u krvotoku organizam ne luči hormone za topljenje sala. Hormon koji komaduje pravljenjem sala je insulin. Kada u krvi ima insulina salo se puni. Vrsta namirnica koja podiže insulin su ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati koji u prodavnicama stoje na najvidljivijem mestu najviše utiču na gojenje.