MOŽETE ČAK I DA SPREČITE BOLESTI! Kako da naučite da POTPUNO kontrolišete svoje misli

Zavisno od toga kako ih koristimo, misli mogu biti otrov za naše telo, ali i isceljujuća snaga u lečenju mnogih bolesti. "Čovek je ono što misli tokom celog dana" napisao je američki je esejista Ralf Voldo Emerson.

To je samo jedna od nebrojenih izreka o moći i snazi naših misli. Znani i neznani, potpisani i nepotpisani autori dali su svoj doprinos jednom od najzanimljivijih poglavlja ljudske psihologije.

„Misliš li da možeš ili misliš da ne možeš; u oba slučaja si u pravu“ poznata je izreka iz arsenala savremene teorije o pozitivnom razmišljanju.

A naučnici koji su proučavali uticaj misli na naše telo, odavno su konstatovali istinu koja bi mogla da bude izrečena otprilike ovako:

“Pogledam li tvoje telo danas, znam kakve su bile tvoje misli juče. Poznavajući tvoje misli danas, mogu naslutiti kako će sutra izgledati tvoje telo.”

Neverovatno je snažna i uska veza naših misli i našega tela, naših strahova, strepnji, razočaranja ili radosti u odnosu na sve one promene na tkivima, organima i sistemima organa. Nažalost, o toj se vezi govori i piše mnogo manje nego što bi trebalo.

Psiha stvara bolest

Jedna studija iz 1987. godine (Mogens R. Džensen, Univerzitet Jejl) potvrdila je da se rak dojke širi brže među ženama koje osećaju izrazito beznađe i frustracije u životu, strah ili druge negativne emocije.

Nekada se samo uski krug fizičkih bolesti nazivao psihosomatskim oboljenjima. Ubrajali smo tu visok pritisak, čir na želucu, kasnije infarkt i… tu se spisak obično završavao. Danas se već dokazano zna da je niz bolesti – i to bolesti čisto fizičke prirode – prouzrokovan psihičkim činiocima.

Primera je napretek, navedimo neke: upale slepog creva, giht i bolesti metabolizma, zapravo se pogoršavaju negativnim emocijama, stavovima, strahovima i predubeđenjima. Mnogi naučnici tvrde da očaj i beznađe povećavaju rizik od srčanog napada i raka.

Negativne emocije – velika opasnost

Malo je poznato da su emocionalni činitelji snažno povezani s reumatoidnim artritisom. Čini se da ovaj poremećaj pogađa žene koje imaju sklonost da potisnu svoja osećanja, koje, umesto da se razljute i suoče s ozbiljnim emocionalnim problemima, prihvataju pasivnost i potištenost kao reagovanje na životne probleme.

Uska je veza između emocija, položaja tela i mnogih ortopedskih tegoba koje se javljaju. Nervozne i frustrirane osobe drže glavu na poseban način, neprirodno, uz stalnu prenapregnutost mišića vratnog dela kičme.

„Ponekad već na rendgenskom snimku kičme pacijenta, mogu naslutiti o kakvom se psihološkom profilu radi” – kaže japanski lekar Kazuhiro MinatiYa – “Važi i obrnuto: po ponašanju pacijenta često unapred zaključim kakva bi mogla biti slika njegove kičme.“

Ortopedi odavno već znaju i upozoravaju: Nakon dužeg vremena depresivna stanja uzrokuju dugotrajnu napetost muskulature, a da čovek nema mogućnosti za rasterećenje. Posledica toga je ukrućenost mišića, što pak deluje na nepravilno opterećenje pršljenova. Telesno preopterećenje organizam još može kompenzovati, ali ako je posredi i psihička prenapetost, nastaje istinska bolest.

Smrt rane penzije

Nije novost i nije nepoznato koliko stres doprinosi nastanku i pogoršanju bolesti, ali još uvek se malo zna o tome šta sve predstavlja stres za organizam.

Jasno je, naime, da velika opasnost po zdravlje preti osobi koja je u saobraćajnoj nesreći izgubila svoje najdraže ili osobi koja je preživela zemljotres i sl. Ipak, mnogo je manje poznato da je i stanje euforične radosti (koje upo pravilu ne bismo svrstali pod stresove) vrlo opasno i može nekada rezultirati tragičnim posledicama. Takođe se malo zna o nekim specifičnim životnim situacijama koje takođe predstavljaju stres sa svim negativnim posledicama po mentalno, ali i fizičko zdravlje.

Trenutak kada odete u penziju, umesto da predstavlja radost i olakšanje nakon decenija mukotrpnog rada, često je fatalna prekretnica u životu. Medicinski, rezultat takvog pomaka može biti katastrofalan. U prvih nekoliko godina posle odlaska u penziju, srčani napadi i broj oboljenja od raka naglo rastu, a smrt pogađa ljude koji su inače pre penzije bili zdravi. “Smrt rane penzije” kako se ovaj sindrom naziva, zavisi od spoznaje da su prošli dani kad je neko bio koristan; to je samo zapažanje, ali za nekog ko ga se čvrsto drži, ono je dovoljno da prouzrokuje bolest ili smrt.

Još manje je poznata činjenica da je sećanje na stres ponekad jednako pogubno kao i trenutak stresa sam za sebe. Naime, sećanje – premda tek misao – podstiču istu struju destruktivnih hormona kao i sam stres.

Naša velika prilika

Srećom, kao što sve ima i svoju drugu stranu, tako i problem uticaja emocija na telo ima i svoj vedriji pogled. Naime, kao što negativne misli i ružna sećanja mogu potupno da razore naš duh i naše telo, isto tako je moguć obrnuti proces: pozitivne i dobre misli, prijatna i lepa sećanja blagotvorno i isceljujuće deluju na svaku ćeliju našeg tela donoseći katkada čudesna poboljšanja, izlečenja, sreću i zdravlje.

Placebo efekat nije više obavijen velom misterije, detaljno je naučno obrađen i objašnjen. Ukratko, kažu eksperimenti, ako dobiju placebo, tj. lažan lek, 30% pacijenata će doživeti isto delovanje kao da su primili pravo sredstvo protiv bolova.

Na kakvu to praksu usmerava ovaj podatak? Na ceo niz novih metoda lečenja koje se baziraju na snazi (pozitivnih) misli. Uostalom, i u Bibliji se kaže: Kako veruješ tako će ti i biti.

Radost i ispunjenje čine nas zdravima i produžuju život. To znači, zaključuju naučnici, da se granica između biologije i psihologije ne može sa sigurnošću povući.

Vilijam Džejms, otac američke psihologije rekao je: “Što god utisnete u podsvest, to će pomeriti i nebo i zemlju kako bi se ostvarilo. Stoga, u podsvest morate odaslati samo ispravne ideje i stvaralačke misli.“

Ako vam se ovaj savet čini suviše poetičnim i nestvarnim, evo i dokumentovanih primera iz stručne i naučne literature.

Sedamdesetih godina, u poznatom nizu eksperimenata u Menigerovoj klinici, indijski jogi Svami Rama, pokazao je sposobnost da po volji menja svoj srčani ritam od 70 do 300 udaraca u minuti, dakle do brzine daleko iznad normalne.

Metodom bio-feedbacka može se naučiti da se upravlja neželjenim procesima.

Tako pacijenti koji pate od krvnog pritiska, uče da regulišu obim svojih krvnih sudova, reagujući na svetlosne signale koji im kažu da li su im krvni sudovi previše prošireni ili suženi.

Istorija ratnih godina bitaka na moru Prvog svetskog rata, beleži mnoge slučajeve kad su nemački mornari ponekad provodili dane ili nedelje u čamcima za spašavanje nakon što su njihovi brodovi potonuli. Po pravilu, uvek bi umro najmlađi čovek. Ova pojava je ostala tajna sve dok se nije shvatilo da su stariji mornari, koji su preživeli ranija potapanja, znali da se kriza može srećno prebroditi.

Smeh je zdravlje

Ako se smejete i smešite, zapravo čudesno delujete na svoje zdravlje nizom fizičkih i mentalnih činilaca. Nije samo osećaj radosti taj koji pridonosi zdravlju, nego je i direktani uticaj smeha na telo nedvosmislen.

Primer:

• Dok se smejte, aktivirate i jačate trbušne mišiće i dijafragmu.
• Kretnje stomaka produbljuje vaše disanje, a to pojačava dotok kiseonika u vaše telo i poboljšava cirkulaciju.
• Smejanje proširuje krvne sudove što ubrzava lečenje tkiva.
• Ako se smešite i smejete, stimulišete proizvodnju endorfina (prirodnih telesnih sredstava protiv bolova), a to stvara osećaj ushićenja.

Kad se smejete, pomažete svom limfnom sistemu da se reši otpadnih materija, trošite masnoće i opuštate mišiće.

Emocije i imunitet

Mnogi lekari i psiholozi veruju da postoji životno važan odnos između vaših emocija i načina na koji funkcioniše vaš imuni sistem. Negativne emocije poput krivice, beznađa, potisnutog besa i straha česte su među obolelima od AIDS-a i mogu oslabiti sposobnost organizma da se bori protiv infekcije.

Veruje se da ćete biti zdraviji i duže živeti ako učinite sve što možete kako biste zadržali pozitivan stav. Trenuci neraspoloženja i potištenosti neizbežni su i čovek sebi ne sme da prebacuje ako ga ponekad obuzimaju ova stanja, ali mora steći naviku eliminisanja negativni misli. U tome mnogo pomažu, slažu se naučnici i psihoterapeuti, vežbe joge i meditacije.

Naučnici medicinskog odeljenja Univerziteta Nebraska zaključili su nakon mnogih eksperimenata da stariji ljudi – muškarci i žene – koji imaju najmanje jednu dobru prijateljicu kojoj se mogu poveriti, pokazuju bolje funkcionisanje imunog ssistema, niži holesterol i manje mokraćne kiseline u krvi, odnosno da stres na njih puno manje deluje nego na ljude koji nemaju pored sebe žensku osobu od poverenja. Dobri međuljudski odnosi i prijateljstva su za žene, ako ne najizrazitije sredstvo daljeg razvoja, onda svakako na drugom ili trećem mestu po važnosti. Stoga mnoge žene svoje veze posmatraju kao bitan preduslov za ostvarenje sreće u životu.

Kako promeniti svoje misli?

Ovo jednostavno pitanje ostavljamo za kraj. Odgovor površnih iscelitelja i lovaca na brzu zaradu po pravilu je vrlo jednostavan i glasi: „Mislite pozitivno i vaš će se život promeniti! Odmah, od ovoga trenutka postaćete druga osoba!“

Nažalost, stvari nisu tako jednostavne. Bilo bi to kao kad biste violinisti početniku rekli da samo zamisli sebe kao virtuoza i od sutra će njegova muzika biti savršena.

Ne ide to baš tako. Konkretno, može neko usmeriti sve svoje misli na to da će od sutra biti vitak i rešiti se viška kilograma, ali ako ne počne sa sistematskom promenom prehrambenih navika i redovnim vežbanje, nikakve pozitivne misli neće promeniti njegovo telo i njegovu fiziologiju.

Malo je vrednih stvari koje nam padaju s neba i preko noći. Bez muke, strpljenje i napora. Ipak, ne treba se zbog toga obeshrabriti, baš kao što ne sme da se obeshrabri ni violinista početnik na startu svog dugog puta prema savršenstvu. Postoje remek dela nastala u trenutku inspiracije, ali većina vrednih dostignuća zahtevala je dugotrajan i strpljiv rad. A upravo takav dugotrajan i strpljiv rad zahteva i menjanje sebe, svojih navika, misli i stavova.

Srećom, načini postoje, tehnike su poznate. Posebno je joga tokom pet milenijuma svog postojanja razvila niz učinkovitih mentalnih tehnika kojima sistematski možete menjati svoje ukorenjene navike, stavove i negativne misli.

BONUS VIDEO: DA LI JE OVO DRVO IZVOR SVIH ALERGIJA? Samo ga pipnuo, a ono izbacilo gigantski oblak opasnog praha!

(Espreso.co.rs/Atma.hr)