ALCHAJMEROVA BOLEST JE TEŠKA I ZA PACIJENTE I ZA PORODICU: Jedna stvar povećava RIZIK OD DOBIJANJA - vodite računa

Alchajmerova bolest je ubrzani process starenja delova mozga koji kontrolišupamćenje, govor, prostorne i operativne funkcije, a posledica je propadanje moždanih ćelijskih veza i samih ćelija u moždanoj kori. Simptomi su u početku prilično blagi i zato se kod lekara uglavnom odlazi tek kada je bolest uznapredovala, što znatno otežava lečenje.

Simptomi bolesti

Simptomi mogu da budu različiti kod svake osobe, ali postoje neki tipični znaci koja rano mogu da ukažu na demenciju i koji pogađaju pre svega pamćenje, ali i druga područja života.

Zaboravljaju se svakodnevni događaji, ko je bio u poseti, ko ih je zvao, kao i važni događaji u porodici, rođenje, venčanje i slično. Podsećanje ne pomaže.

Osoba ne može da se seti s kim je razgovarala ili koga je srela pre pola sata, gde s ostavili penziju, da li je podigla penziju.

Česti problemi u administrativnim i finansijskim transakcijama, ne snalaze se u pošti, banci i slično, smatraju da ih neko potkrada, a zapravo zaboravljaju ge su ostavili stvari.

Problemi u prisećanju imena, traženje imenica tokom govora i uopštenije pričanje sa gubitkom preciznosti.

Povlače se iz društva i okruženja jer imaju problem da brzo i adekvatno komunicarju u većem društvu.

Odmakli stadijumi

Vremenom, u daljem toku bolesti pacijent postaje sve manje operativan, ne snalazi se ni u svojoj kući u obavlajnju svakodnevnih aktivnosti, u korišćenju kućnih aparata, organizacije svoje dnevne rutine. Kada negde krene ne može da se orjentiše, luta i gubi se, ne prepoznaje mesta koja su mu bila poznata. Osim toga, često postaju previše ravnodušni ili razdražljivi, plačljivi i sumnjičavi prema bližnjima koje optužuju za potkradanje.

U najtežoj fazi dementna osoba više ne može sama da funkcioniše, nije u stanju ni da se obuče ni da održava ličnu higijenu, zbog čega je potpuno zavisna od pomoći drugih ljudi.

Šta povećava rizik od Alchajmerove bolesti?

Starost je najveći faktor rizika, a na nastanak bolesti mogu da utiču i nasleđe, pol, kao i životne navike. Isti faktori rizika koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara su važni i za Alchajmerovu bolest - visok krvni pritisak, visok nivo holesterola u krvi i loše regulisana šećerna bolest.

Ranije se smatralo da žene češće oboljevaju, ali se mora uzeti u obzir da one žive duže, svuda u svetu. Inače, nasledne forme bolesti su retke i čine oko 2,5-5 odsto, a započinju mnogo ranije i imaju drugačiji tok.

Prevencija

Kao najbolje mere prevencije preporučuje se zdrava ishrana, redovne vežbe tela i uma, kao i rerdovna kontrola kod kardiologa. Ako primetite probleme s pamćenjem, odmah se javite lekaru.

Lečenje

Lekovi deluju na simptomatskom nivou, ali ne i uzročno. Zavisno od stepena bolesti u lečenju se koriste dve grupe lekova, a obe uspostavljaju hemijsku ravnotežu u mozgu i za neko vreme usporavaju tok bolesti. Nažalost, ovi lekovi samo u jednom periodu nadoknađuju mozgu ono što mu je Alchajmerova bolest oduzela.

BONUS VIDEO:

(Espreso / Kurir / Prenela: I.O.)