OVO SU PRVI SIMPTOMI KRVNIH UGRUŠAKA: Prepoznajte ih na vreme dok NE BUDE KASNO

Krvni ugrušak obično se rastvara kako povreda prolazi. Ali ako se ne rastvori ili ako se formira kada to nije posledica normalnog funkcionisanja organizma i procesa u našoj krvi i telu, može da začepi ili potpuno blokira naš krvni sud.

Koje probleme može izazvati krvni ugrušak

Krvni ugrušak je grupa ćelija i proteina u našoj krvi. Ugrušak pomaže da se uspori krvarenje kada smo povređeni. Neočekivani ugrušak koji se formira može dovesti do ozbiljnih problema, pa čak i smrti. U arteriji može da izazove srčani ili moždani udar. Ako se to desi u veni, može da se oseti bol i otok. Ugrušak duboko u telu naziva se duboka venska tromboza (DVT). Kada nastane u plućima to je plućna embolija (PE). I jedno i drugo predstavljaju hitne medicinske slučajeve.

Krvni ugrušak može da se formira ako se slomi kost ili jako istegne mišić. Ali ponekad možda ne znamo zašto se to dogodilo ili čak i ne shvatamo da ga imamo. Ipak, indicije postoje. Šanse za nastanak ugruška su veće:

ako se osoba oporavlja od operacije ili je morala dugo da sedi tokom leta u avionu ili u invalidskim kolicima

ako ima prekomernu težinu

ako ima dijabetes ili visok holesterol

ako ima više od 60 godina

Šta ukazuje na krvni ugrušak

Kada ugrušak uspori ili zaustavi tok krvi, ona može da se nakup u krvnom sudu, zbog čega on otekne. Ako se to dogodi u potkolenici ili listu, to je često znak DVT. Ugrušak može da se formira i u rukama ili stomaku. Čak i nakon što nestane, svaka treća osoba i dalje ima otok, a ponekad i bol i rane zbog oštećenja krvnog suda.

Ako ugrušak začepi vene na rukama ili nogama, oni mogu da izgledaju plavkasto ili crvenkasto. Koža takođe nakon toga može ostati obezbojena zbog oštećenja krvnih sudova. Zbog PE u plućima koža može da bude bleda, plavičasta i hladno-vlažna.

Iznenadni, intenzivan bol u grudima može značiti da se ugrušak otkinuo i izazvao PE. To može da bude i znak da je ugrušak u arteriji doveo do srčanog udara. Ako je to u pitanju, može da se oseti i bol u ruci, posebno na levoj strani. Ugrušak često boli tamo gde se nalazi, na primer u potkolenici, stomaku ili ispod grla.

Problem sa disanjem je ozbiljan simptom. To može biti znak da je ugrušak u plućima ili srcu. Srce takođe može da počne ubrzano da kuca, a moguća je iznenadna pojava znojenja i nesvestice.

Simptomi krvnog ugruška

Ugrušak može da izazove različite simptome u zavisnosti od toga gde se nalazi. PE može izazvati ubrzan puls, bol u grudima, krvavi ispljuvak i kratak dah. Ovakvi simptomi zahtevaju da se odmah ide u bolnicu. Međutim, može da se desi i da nema nikakvih znakova koji bi ukazivali na krvni ugrušak.

Ukoliko se krvni ugrušak nalazi u srcu simptomi mogu da budu slični kao kada je reč o ugrušku u plućima. Ali ako je u pitanju srčani udar, mogu da se osete i mučnina i vrtoglavica, zajedno sa bolom u grudima. U svakom slučaju, odmah treba pozvati hitnu pomoć ili otići u bolnicu.

U slučaju krvnog ugruška u mozgu – pritisak se povećava kada krv ne može normalno da teče. Ozbiljna blokada ponekad može dovesti do moždanog udara. Bez kiseonika iz krvi, moždane ćelije počinju da umiru za nekoliko minuta. Ugrušak u mozgu može izazvati glavobolju, konfuziju, napade, probleme sa govorom i slabost, ponekad samo na jednoj strani tela.

Kada se krvni ugrušak nalazi u stomaku često nema nikakvih simptoma. Blokirane vene u želucu ili jednjaku mogu da se „rascepe“ i iskrvare. Ovo može da izazove jak bol. Može da se povraća krv ili da se javi krv u stolici, koja tada bude crna i ima neobičan miris.

Krvni ugrušak u bubrezima naziva se i tromboza bubrežnih vena. Ovi ugrušci obično rastu sporo i javljaju se uglavnom kod odraslih. Osoba uglavnom nema simptome osim ako se komadić ne „oktači“ i zaglavi u plućima. Retko, posebno kod dece, može da se desi brzo i izazove mučninu, groznicu i povraćanje. Takođe može da se pojavi krv u mokraći i da se ređe ide u toalet.

U slučaju da sumnjate da imate krvni ugrušak obratite se svom lekaru ili odmah idite u hitnu pomoć. Ugrušak može biti smrtonosan i ne možemo da budemo sigurni da ga imamo dok ne proverimo. Lekar može da propiše lek za rastvaranje ugrušaka ili hirurški reši to stanje.

Možete da preduzmete neke mere da smanjite šanse za stvaranje ugruška. Prvo, održavajte zdravu težinu, jedite pravilno i vežbajte. Takođe:

ne sedite i ne mirujte dugo, posebno nakon dugog putovanja ili operacije

ako vaš posao podrazumeva sedenje, ustanite i razmrdajte se barem svakih nekoliko sati; dok sedite savijajte noge, stopala i prste

proverite da li kompresivne čarape ili odeća mogu da pomognu protoku krvi

konsultujte se sa lekarom da li možda treba da uzimate antikoagulanse (lekove protiv zgrušavanje krvi).

(Espreso/Eklinika)