6 SIMPTOMA KOJI UKAZUJU NA KATARAKTU: Zamagljen vid je prvi među njima, a jak uticaj IMA STARENJE

Katarakta je progresivno, bezbolno zamućenje prirodnog unutrašnjeg sočiva oka koje blokira svetlost, što otežava jasan vid. Tokom dužeg vremenskog perioda, katarakta može izazvati slepilo. Često je povezana sa starenjem, ali ponekad se može razviti i kod mlađih ljudi.

Katarakta i kako utiče na vid

U normalnom oku, svetlost ulazi i prolazi kroz sočivo. Sočivo fokusira tu svetlost u oštru sliku na mrežnjači, koja prenosi poruke kroz optički nerv do mozga. Ako je sočivo zamućeno od katarakte, slika koju vidite biće mutna. Druga stanja oka, kao što je miopija, takođe uzrokuju zamagljen vid, ali katarakta proizvodi neke karakteristične znakove i simptome.

1. Simptom zamagljenog vida

Zamagljen vid na bilo kojoj udaljenosti je najčešći simptom katarakte. Vaš pogled može izgledati maglovito i mutno. Vremenom, kako se katarakta pogoršava, manje svetlosti stiže do mrežnjače. Ljudi sa kataraktom mogu posebno teško da vide i voze noću.

2. Odsjaj je simptom katarakte

Još jedan rani simptom katarakte je odsjaj ili osetljivost na svetlost. Možda ćete imati problema sa gledanjem na jakom suncu. Unutrašnja svetla koja vam nekada nisu smetala sada mogu izgledati previše nadražaja. Vožnja noću može postati problem zbog odsjaja izazvanog uličnim svetlima i farovima koji dolaze iz suprotnog smera.

3. Katarakta i dvostruki vid na jedno oko

Ponekad, katarakta može izazvati dvostruki vid, poznat kao diplopija, kada gledate jednim okom. Ovo se razlikuje od dvostrukog vida koji dolazi od toga što oči nisu pravilno postavljene, što bi vam dalo dvostruki vid kada gledate sa oba oka zajedno. Kod katarakte, slike mogu izgledati dvostruko čak i sa samo jednim otvorenim okom.

4. Simptom katarakte je i promena boje

Katarakta može uticati na vaš vid i kada su boje u pitanju, čineći da neke nijanse izgledaju izbledele. Vaš vid može postepeno poprimiti braonkastu ili žućkastu nijansu. U početku možda nećete primetiti ovu promenu boje. Ali vremenom može biti teže razlikovati plavu i ljubičastu.

5. Katarakta i „drugi vid“

Ponekad katarakta može privremeno poboljšati sposobnost osobe da vidi izbliza, jer deluje kao jače sočivo. Ovaj fenomen se zove „drugi vid“, jer ljudi kojima su možda nekada bile potrebne naočare za čitanje smatraju da im više nisu potrebne.

6. Česta promena dioptrije

Česte promene dioptrije naočara ili kontaktnih sočiva mogu biti znak katarakte. To je zato što je katarakta obično progresivna, što znači da se vremenom pogoršava, pa vid sve više i brže slabi.

Ko može da dobije kataraktu?

Katarakta je u većini slučajeva povezana sa starenjem. Više od polovine Amerikanaca starijih od 65 godina ima kataraktu. Bebe se ponekad rađaju sa kataraktom, koja se takođe naziva urođena katarakta ili je deca mogu razviti kao rezultat povrede ili bolesti. Izlaganje ultraljubičastom (UV) svetlu takođe može povećati rizik od katarakte.

Šta uzrokuje kataraktu?

Tačan uzrok katarakte je nepoznat. Iako rizik raste kako starite, faktori koji takođe mogu doprineti pojavi su: dijabetes, pušenje, prekomerna upotreba alkohola, povreda oka, produžena upotreba kortikosteroida, kao i produžena izloženost sunčevoj svetlosti ili zračenju.

Kako se dijagnostikuje?

Katarakta se uglavom može dijagnostikovati oftalmološkim pregledom. Oftalmolog će testirati vaš vid i pregledati oči pomoću mikroskopa, kako bi potražio probleme sa sočivom i drugim delovima oka. Zenice se proširuju da bi se bolje pregledao zadnji deo oka, gde se nalaze mrežnjača i optički nerv.

Hirurgija katarakte

Ako imate gubitak vida uzrokovan kataraktom koja se ne može ispraviti naočarima ili kontaktnim sočivima, možda će vam biti potrebna operacija za uklanjanje katarakte. U operaciji katarakte, zamućeno sočivo se uklanja i zamenjuje veštačkim sočivom. Operacija, koja se radi ambulantno, je sigurna i izuzetno efikasna u poboljšanju vida.

Inovacije u hirurgiji

Razvoj u hirurgiji katarakte omogućio je ispravljanje vida na blizinu i na daljinu. Hiruški zahvati minimiziraju ili eliminišu potrebu za korišćenje naočara za čitanje nakon operacije. Konvencionalna „monofokalna“ sočiva korisna su samo za vid na daljinu, što znači da su naočare za čitanje i dalje potrebne nakon operacije. Multifokalni IOL (intraokularna sočiva) mogu biti opcija kod nekih pacijenata kako bi se poboljšao vid na daljinu i na blizinu.

(Espreso/Eklinika.telegraf.rs)