NE ZALUĐUJTE NAS VIŠE: Pasivno pušenje ne postoji? (FOTO)

Pojavili su se i slučajevi Puebla u Koloradu, Bauling Grinu u Ohaju i okrugu Monro u Indiani. U svim tim mestima navodili su se neverovatni padovi u broju srčanih udara skoro odmah nakon zabrane pušenja.

U tom trenutku još niko nije primetio da je reč o malim mestima, o malim uzorcima. Sve dok nije na red došla studija s rezultatima iz regije Pijemont u Italiji, tamo se pokazalo da je, nakon zabrane pušenja broj srčanih udara pao za 11 odsto. I to samo kod mlađih od 60. I 11 odsto je, zapravo, lep broj, samo manji.

Rezultati za Englesku pokazali su pad broja srčanih udara od dva odsto. 2008, pak, studija s Novog Zelanda nije pokazala statistički nikakvu bitnu promenu u broju srčanih udara kratko nakon zabrane pušenja. I onda se pokazalo o čemu je reč. Ispostavilo se da je u tako malim mestima kao što je bilo onih nekoliko počev s Helenom, naprosto bila reč o slučajnosti. Helena je glavni glad Montane, ali ima samo 28.000 stanovnika.

U slučaju okruga Monro bila je reč o tako malom uzorku da se naprosto dogodilo da srčanih udara bude 22 manje. A to je onda podložno slučajnosti. Zato se pri statističkim istraživanjima uzimaju što veći uzorci. Nizom studija utvrdilo se i to da je na manje srčanih udara moglo da utiče i to što su pušači manje pušili zbog uvođenja poreza na duvanske proizvode. Na videlo su počela da izlaze istraživanja o tome da je rizik od raka pluća između nepušača koji nisu izloženi pasivnom pušenju i onih nepušača koji jesu samo između 1,12 i 1,43 puta. Ni magazin Nacionalnog instituta za kancer nije pronašao vezu između raka pluća i pasivnog pušenja.

Da se ne bi pogrešno razumelo, Slejt pritom jasno navodi da je rizik od raka pluća kod pušača čak 12 puta veći nego kod nepušača, da od srčanog i moždanog udara pušači stradaju češće nego nepušači. Slejt, takođe, ni u jednom trenutku ne zagovara pušenje kao neškodljivo.

Članak u Slejt ide isključivo za tim da primećuje da je danas pod zabranama pušenja u zatvorenim javnim prostorima 80 odsto stanovništva SAD, da je u još 3400 lokalnih administracija zabranjeno pušenje i u parkovima, na plažama i na stadionima, da je 400 gradova pušenje zabranilo na otvorenom, a 600 njih čak i električne cigarete.

Ništa od toga Slejt ne navodi kao problematično, nego argument po kojem je reč o potrebi za suzbijanjem pasivnog pušenja, što znači prebacivanje krivice za zdravlje nepušača na pušače.

To što nekome smeta dim, to je već nešto drugo. Ali to onda svejedno znači da više nije reč o spasavanju života građana, što pušenje apsolutno ugrožava, ili smanjenju troškova lečenja, jer pušenje zaista izaziva jeziva oboljenja, nego ispada da je reč o guranju pušača na rubove društva. A to je onda nezdrava i nepoštena motivacija za akcije suzbijanja pušenja, koliko god pušenje zaista ubijalo milione ljudi.

(Espreso.co.rs / Express.hr)