DIJAREJA, ČESTO PROLAZI SAMA OD SEBE, ALI EVO KADA JE POTREBNO DA ODETE KOD LEKARA: Obratite pažnju

Dijareja je česta pojava koja može da se dogodi svakom i koja uglavnom prolazi na isti način – sama od sebe, uz odmor, pojačan unos vode i dijetalnu hranu. Međutim, ma koliko delovala obično, u smislu bolesti koju je svako imao barem jednom, vrlo je važno umeti prepoznati simptome koji, ako se produže, mogu da budu signal da je obavezno potražiti lekarsku pomoć.

Simptomi dijareje

Glavni simptom dijareje je učestala, vodena stolica koja se javlja tri ili više puta dnevno. Osobe sa dijarejom takođe mogu da imaju i neki od sledećih simptoma:

• bol ili grčeve u stomaku
• hitnu potrebu za odlazak u toalet
• mučninu
• gubitak kontrole nad pražnjenjem creva

Ako je dijareja uzrokovana nekom infekcijom, dodatni simptomi mogu da budu:

• krvave stolice
• povraćanje
• groznica i jeza
• vrtoglavica

  

Dijareja takođe može da prouzrokuje dehidraciju i malapsorpciju (smanjena količina hrane koju organizam apsorbuje). Sigurni znaci dehidracije uključuju: žeđ, mokrenje ređe od uobičajenog, urin tamne boje, suvoću usta, osećaj umora, upalih očiju ili obraza, vrtoglavicu ili nesvesticu i smanjeni turgor kože (mobilnost i elastičnost potkožnog tkiva). Kod dece, dodatni znaci dehidracije mogu da budu nedostatak energije i odsustvo suza tokom plakanja. Simptomi malapsorpcije uključuju nadimanje, pojavu gasova, promene apetita, gubitak težine i tzv. masno kretanje creva uz ispuštanje neprijatnog mirisa.

Kojim pregledima se potvrđuje

Većina slučajeva dijareje prođe sama od sebe za nekoliko dana. Međutim, kada traje duže, potreban je pregled kako bi se utvrdilo šta je uzrok ovog stanja organizma u cilju primene odgovarajuće terapije. Dijagnostika uključuje direktan, fizički pregled lekara uz uzimanje anamneze i kompletne istorije bolesti, uz spisak lekova koji se konzumiraju. Lekar će vam pažljivo ispipati stomak, a ako je potrebno, uraditi i rektalni pregled.

Dodatni testovi. ako dijareja traje duže

Test krvi

kompletna krvna slika pokazaće znake infekcije, anemije, upale ili neravnoteže elektrolita

Test stolice

njime se utvrđuje moguće prisustvo bakterija ili parazita koji mogu da uzrokuju dijareju

Izdisajni test na laktozu

koristi se za dijagnozu netolerancije na laktozu merenjem količine vodonika u dahu jer se u normalnim okolnostima u dahu otkriva mala količina vodonika; kada je neko intolerantan , nesvarena laktoza proizvodi visok nivo vodonika u dahu

Test intolerancije na hranu ili alergotest

pomaže da se utvrdi da li je razlog za pojavu dijareje intolerancija na hranu ili alergija; lekar može da vas stavi na režim izbegavanja određene hrane uključujući mlečne proizvode, pšenicu, ugljene hidrate ili druge sastojke u pokušaju da utvrdi da li se simptomi dijareje menjaju uz promene u ishrani

Kolonoskopija ili sigmoidoskopija

Obe metode uključuju upotrebu aparata sa kamerom na vrhu (endoskopa) a kolonoskopija uključuje i poseban režim ishrane dan pre, obično bez čvrste hrane. Moguća će i upotreba laksativa u obliku tableta ili tečnosti ili klistira za pražnjenje debelog creva. Tokom postupka prilikom koga možete biti i sedirani, cev endoskopa se ubacuje u rektum a kamera daje lekaru pogled iznutra na celo debelo crevo kao i da li ima abnormalnosti. Sigmoidoskopija je sličan postupak koji isputuje samo rektum i donji, poslednji deo debelog creva (sigmoidni deo)

Kada se obavezno obratiti lekaru

Iako povremeni napadi dijareje mogu da budu češći i uglavnom nisu razlog za zabrinutost, dijareja može da bude opasna, ako dovede do ozbiljne dehidracije. Takođe, može signalizirati infekciju ili neki ozbiljniji zdravstveni problem, uključujući i neka maligna stanja. Znak da bi trebalo odmah posetiti lekara su neki od sledećih simptoma:

• dijareja koja traje više od dva dana
• proliv praćen groznicom i temperaturom
• šest ili više retkih stolica za 24 sata
• jaki, nepodnošljivi bolovi u stomaku ili rektumu
• krvava ili crna stolica sa gnojem ili drugim sadržajem
• dijareja praćena čestim povraćanjem
• znaci dehidracije

Decu koja koje i decu mlađeg uzrasta treba odvesti lekaru ako imaju bilo koji od ovih simptoma ili dijareju koja traje duže od 24 sata. Starije odrasle osobe sa ugroženim ili kompromitovanim imunološkim sistemom takođe obavezno treba da potraže medicinsku pomoć ako imaju dijareju.

(Espreso/Eklinika.telegraf.rs)