OBRATITE PAŽNJU NA SIMPTOME ASTIGMATIZMA: Malo ko zna sa čim je TAJ poremećaj POVEZAN

Astigmatizam je relativno čest poremećaj vida kod kojeg se prelomljeni zraci ne fokusiraju u jednoj, već u više tačaka. Astigmatizam se može javiti kako kod kratkovidih tako i kod dalekovidih osoba i uglavnom je povezan sa nepravilnim oblikom rožnjače.

Kako nastaje astigmatizam

Astigmatizam se javlja kao posledica nepravilnog oblika rožnjače ili sočiva u oku. Normalna rožnjača ima oblik odsečka fudbalske lopte gde svi njeni meridijani imaju jednaku zakrivljenost. Meridijan je linija koja spaja dve tačke na suprotnim krajevima kruga.

Kod astigmatizma rožnjača ima oblik odsečka ragbi lopte gde različiti meridijani imaju različitu zakrivljenost.

Rezultat tako zakrivljene rožnjače je nemogućnost formiranja jednog fokusa već se prelomljeni zraci fokusiraju u različitim tačkama tako da se posmatrani objekti (bilo da su udaljeni ili bliski oku) vide razvučeno, iskrivljeno i nejasno. Astigmatizam je vrlo često nasledan, javlja se još u dečjem uzrastu i može se menjati tokom života.

Simptomi astigmatizma:

• brzo zamaranje
• držanje glave u kosom položaju pri čitanju, gledanju televizora, itd.
• glavobolje i iscrpljenost
• vrlo česta razrokost
• Vrste astigmatizma

  

U zavisnosti od tipa zakrivljenosti rožnjače astigmatizam može biti:

Pravilan (regularan) astigmatizam kod koga postoje dva glavna meridijana rožnjače od kojih jedan ima najveću zakrivljenost u odnosu na ostale a drugi ima najmanju zakrivljenost u odnosu na sve ostale meridijane. Kod regularnog astigmatizma glavni meridijani se uvek međusobno nalaze pod uglom od 90 stepeni.

Nepravilan (iregularan) astigmatizam je onaj kod koga meridijani imaju različitu zakrivljenost i među njima nema pravilne pozicije. Iregularni astigmatizam je obično posledica nekih bolesti rožnjače, povreda ili prethodnih hirurških intervencija.

U zavisnosti od tipa refrakcione mane astigmatizam može biti:

Miopni (kratkovidi) astigmatizam kod koga su oba glavna meridijana rožnjače kratkovida i fokusiraju zrake pre tačke jasnog vida (oba imaju minus dioptriju ali različitog stepena)

Hipermetropni (dalekovidi) astigmatizam kod koga su oba meridijana dalekovida i prelamaju svetlost iza tačke jasnog vida (oba imaju plus dioptriju različitog intenziteta)

Miksni (mešoviti) astigmatizam kod koga je jedan meridijan kratkovid a drugi dalekovid pa jedan od fokusa leži pre a drugi iza tačke jasnog vida (jedan meridijan ima plus a drugi minus dioptriju).

(Espreso/Oculusklinika.com)