ZBOG DIJETE KOJU SVI HVALE ZAGLAVILA U BOLNICI: "Bol je bio sve gori, postalo je NEIZDRŽLJIVO"

Pala sam na taj trend življenja sa prirodom i u samo par nedelja iz kuće izbacila sva sredstva za čišćenje, religiozno proučavala listu sastojaka u hrani, izbegavala sve aditive i farbu za kosu i počela čak i sama da uzgajam određene namirnice.

Mislila sam da ću posle tih koraka biti oličenje zdravlja, a umesto toga sam završila u bolnici.

Tako svoju ispovest počinje novinarka Džodi Alard. Trend prelaska na "prirodnu ishranu, jedinu pogodnu za čoveka", odnosno Paleo dijetu, delovao joj je kao jedini prirodni korak, naročito nakon što joj je dijagnostikovana mitohondrijalna bolest, genetska bolest kojoj se ne zna lek. Lekari su joj rekli da nemaju načina da joj pomognu.

- U očajničkoj potrazi za lekom naletela sam na Paleo dijetu. Čitala sam blog za blogom i u svakom od njih uveravali su ljude da sve, baš sve može da se izleči pravom ishranom i prirodnim životom. Hrana je jedini lek, govorilo su oni a ja sam pobožno pratila sve što pišu. Izbacila sam svu procesuiranu hranu, ugljene hidrate, kupila difuzer za esencijalna ulja i krenula na jogu. Toliko sam bila puna entuzijazma da sam započela i sopstveni blog.

U početku, sve što su pisali ostvarivalo se na meni. Gotovo instant sam smršala, sredila gorušicu a migrene su nestale. Izgledala sam i osećala sam se bolje i nisam mogla da prestanem da hvalim svima Paleo dijetu. Ponesena uspehom, zaređala sam kod lekara zahtevajući da me skinu sa svih lekova. Uostalom, ti njihovi lekovi samo olakšavaju simptome, a hrana će zapravo rešiti sve, zar ne? I tako sam rešila da ukinem sve terapije i lečim se ishranom.

Mnogo mi je vremena trebalo da primetim da sam sve slabija i da imam sve manje energije na novoj dijeti. Još duže mi je trebalo da to priznam sebi. Kada sam to spomenula ljudima koji su takođe na Paleo ishrani, rekli su mi da samo moram da još pooštrim režim i uklonim još više namirnica iz ishrane. I tako sam izbacila i jaja i orašaste plodove i paradajz i mnogo stvari, ali energija je samo opadala. Nakon šest meseci stvari su bile tako loše da sam morala da idem na infuziju. Došlo je dotle da mi je i odlazak do radnje bio nesaglediv napor.

Sve obroke pripremala sam od nule, sate sam na dnevnom nivou provodila u kuhinji i posle toga nisam imala energije ni za šta. Život mi je postao agonija.

Mnogo kilograma sam izgubila na toj dijeti. Ljudi su mi govorili da izgledam fantastično, a zapravo sam bila bleda, stalno sa podočnjacima i ispijena. Ni nalik onim zdravim blogerima sa Instagrama. Svakog dana sam izgledala sve gore, a mišići su me boleli tako snažno da sam bol osećala u kostima. Šta god da sam pokušavala bol je bivao gori, a ja nisam htela da odustanem. Pa ako hrana ne može da me izleči, šta uopšte može?

Tako sam jela po Paleo pravilima, udisala esencijalna ulja, meditirala a u pauzama išla na infuziju. Posle par meseci takvog života vene su mi bile uništene i sestre su počele da pričaju o uvođenju centralnog venskog katetera. To je dolazilo sa rizikom od infekcije koja bi vrlo lako mogla da me ubije. Tad sam rešila da je kraj.

Prihvatila sam Paleo iz zdravstvenih razloga, a iz istih je i odbacila. Rešila sam da se vratim na lekove i da vratim u ishranu ugljene hidrate. Prestala sam da brinem o svakom sastojku u hrani. Vratila sam se na jednostavno pripremljena jela. Povremeno sam jela i sirupe prepune fruktoze, na užas mojih bivših saboraca u Paleo dijeti.

Danas i dalje ne jedem većinu mahunarki jer mi ne legnu dobro na stomak. Sipam deci ulje od belog luka ako dobiju infekciju ušiju. Nisam sasvim odbacila prirodnu medicinu, neki njeni aspekti su izvrsni. Ali priroda nije lek za sve.

Činjenica je da preveliki unos pogrešne hrane izaziva zdravstvene probleme. To ipak ne znači da će sasvim suprotna stvar od vas napraviti čeličnog čoveka. Hrana ne može da bude jedini lek i ne mogu svi da budu sasvim zdravi samo zbog ishrane. Moji geni ne mogu da se promene tako što ću svakog jutra piti smuti i kokosovo ulje. Zbog svoje bolesti i očaja postala sam laka meta za entuzijaziste koji samo gledaju kome će da prodaju svoje knjige, suplemente i ulja.

Moja priča nema srećan kraj jer tako funkcionišu genetske bolesti. Neće me izlečiti ni hrana a ni lekovi, ali lekovi će mi bar omogućiti da živim bez nepodnošljivog bola. Srećnija sam i nezavisnija jer sada napokon ponovo mogu da se krećem. Imam vremena za više stvari jer ne provodim sate u kuhinji. I zato je odluka o napuštanju Paleo dijete najbolja koju sam ikada donela.

(Espreso/Greatist.com)