MISTIČNA DIMENZIJA UPISANOSTI: Izložba Božidara Dorkina, portreti rađeni u tehnici pastel-olovke (FOTO)

U našem jeziku postoje dva zanimljiva izraza kojima opisujemo nečiju lepotu. Jedan je - Lep je kao slika... a drugi - Lep kao upisan.

Moramo da zastanemo i da razmislimo šta to mi kažemo kada kažemo ovo.

Čovek je lep tek kada postane slika, slika sebe, odnosno lepote koju u sebi nosi. I lep je kao upisan iliti - lep kao nacrtan.

Samo nacrtan čovek, onaj koji se izmesti iz sveopšte gungule, koji zaslužuje da bude lep i to u svom novom dvodimenzionalnom postojanju.

I tu počinjemo priču o Dorkinu.

Nije svaka slika portret.

Ako bolje pogledate, nijedan selfi, a danas ih je na milijarde, nije portret.

Od toliko nebrojenih slika ljudi jedva da se neka može nazvati portretom.

Sve su to slike osoba, fotografije koje svedoče nečije postojanje, ali nisu portreti. Pa u čemu je onda tajna portreta. Verujem da se ta tajna skriva u samom portretisti.

Dorkin radi portrete na koje nailazi u štampi. Slika ljude koje nikada nije upoznao, ali slika one prema kojima ima divljenje, ili ljubav, ili potpuno formirano mišljenje i poštovanje.

Kada gledamo Dorkinove portrete moramo primetiti da svi ti ljudi, sve te žene i muškarci dobijaju onu mističnu dimenziju upisanosti, odnosno unutarnje lepote koju je fotografija kao predložak ukrala od ličnosti. To je ona priča o indijancima koji nisu hteli da se fotografišu jer su mislili da će im fotografija ukrasti dušu.

Sa Dorkinovim portretima shvatamo da su bili u pravu jer on svim tim fotografijama, svim tim portretima vraća dušu koju im je fotografija oduzela. Zato ti portreti nisu samo mimetičko ponavljanje crta, svetla i senki na nečijem licu već upisivanje duše i karaktera u oblike lica, brade, očiku. Oni ponovo postaju živi i lepi... kao upisani.

Dakle kada gledamo Dorkinove portrete, prvenstveno gledamo Dorkina. - Branislav Radišić.

Božidar Dorkin

Rođen 21. februara 1952. u Beogradu. Završio VPŠ - odsek likovno vaspitanje i odsek za tehničke grafičke urednike 1977. godine u Beogradu.

Radio kao likovno grafički urednik u časopisima "Pop rok" i "Huper" Politika A.D. Bavio se grafičkim dizajnom i ilustracijom. Kreirao logotip za časopis "Huper", "Svet Kompjutera" i "Dečiju Enigmatiku" kao i više dizajnerskih rešenja za omote muzičkih ploča i kaseta.

Svoju prvu izložbu portreta imao je 1999. godine.

Poslednjih deset godina živi u Petrovčiću.

Bonus video:

(Espreso)