NERVIRA ME PRETERANI "SELJAČIZAM": Uroš je odustao od POLITIKE, da bi otvorio MUZEJ koji je i za NEOBRAZOVANE!

Da li ste se nekada zapitali čime biste se bavili da niste krenuli tim putem u karijeri? Da li je moguće promeniti zanimanje i je li ikada kasno za to?

Da je sve moguće, kada postoji jaka želja uverava nas Uroš Đurović, mladić koji je završio Fakultet političkih nauka, pa ubrzo shvatio da to ipak nije životni poziv za njega. Tokom studija pronašao se u kulturi, usavršio svoje znanje i postao vlasnik muzeja (Muzej popularnih i supkultura) koji u Srbiji do sada nije viđen. Deluje kao bajka, a kako je živeti u bajci on može najbolje da nam objasni.

Obično ljude zanima kada se desi taj trenutak promene, kada shvatimo da nismo zadovoljni trenutnim. Pitali smo Uroša kada mu je bilo jasno da mu je kultura primamljivija od politike.

- Verovatno oduvek, tako da je promena smera verovatno oduvek bila u mojoj glavi. FPN sam upisao jer sam želeo da naučim više i jednim delom vredelo je, samo mi je žao što nisam imao toliko vremena za ono što najviše volim. Nekako, vraćanje vizuelnim i izvođačkim umetnostima me je podsetilo šta je moj pravi poziv i sad mislim da sam opet tu gde treba da sam.

Mnogi se plaše kada je upitanju pokretanje sopstvenog biznisa, posebno kada je on vezan za kulturu, koja teško solazi do izražaja u svetu prepunom informacija. Mladi su u strahu, a da li se Uroš plašio nečega?

- Predrasude: Preterani elitizam i preterani ,,seljačizam’’. Dakle, jednako me nerviraju ljudi koji smatraju da samo oni mogu da odrede šta je to visoka umetnost, a i oni drugi koji smatraju da se svi koji idu u muzeje i pozorište foliraju. Iskreno verujem da neko sa nižim stepenom obrazovanja može jednako da uživa u pozorišnom komadu, kao i neko sa višim stepenom obrazovanja u pop muzici sa trending liste. Naravno, dosta toga je i stvar ukusa, ali predrasude nam odmažu da probamo nove stvari.

Uroš je ove godine otvorio muzej koji je specifičan po mnogo čemu, a prva tema njegovog izlaganja bila je kemp.

- Glavni cilj muzeja jeste da se mladi povežu i argumentovano diskutuju u opuštenoj atmosferi o najrazličitijim mogućim temama. Ideja je da neko ko je panker može otvoreno da govori o sličnostima i razlikama sa jednim gaserom. Kemp se tu pokazao kao stil prenaglašenosti koji se provlači kroz skoro sve popularne i supkulture. Zato je i odabran za prvu temu jer nudi slobodu da govorimo o mnogim drugim temama.

Svedoci smo promenama u svim sferama, pa tako se i muzeji prilagođavaju 21. veku. Uroš ipak smatra da njegov muzej ima nešto što drugi nemaju.

- Volju za rizikom. Muzeji su previše ušuškani u svojim administracijama, sve se čini kao da ne žele da testiraju nove metode i sve više se zatvaraju za publiku. Srećom, isto tako primećujem eksperimentalne muzejske institucije poput Muzeja prekinutih veza u Zagrebu koji pokušavaju da nađu nove metode, kao i mi.

Često se na društvenim mrežama mogu primetiti pogrdni komentari na priznata umetnička dela poput: "Pa ovo bih ja mogao, samo je zamazao platno jednom bojom ili mrljom." Kako neuki ljudi da prepoznaju umetnost i da li je ona njima namenjena?

- Pod ,,kulturom’’ se nudi samo visoka umetnost, koju šatro niko ne razume, a pod nekulturom obično tuče i svađe u rijaliti programima. Generalno se zanemaruje sve što je između, a zapravo je deo kulture. Izložbe nisu samo ulje na platnu, nego i grafiti, stripovi, modni dizajn. Negde se sve svelo na dve krajnosti, pa je nemoguće izdvojiti kvalitetan sadržaj.

Pored toga što je Uroš svojim muzejem osvežio kulturu u Srbiji, on je ipak samo jedan mladi sanjar, koga tek čeka ostvarenje na tom polju. Zanimalo nas je kako izgleda biti vlasnik kulturne institucije u dvadesetim.

- Naporno, ali zabavno. Nijedan dan nije isti, svaki dan se nešto novo nauči, a najveći izazov je privući publiku kada niko ne zna ko si. Animirati publiku da se pokrene iz online sfere i vidi nešto uživo je oduvek bilo teško, ali je znatno otežano (razumljivo) zbog vanrednih situacija koje postale stanje nove normale.

Pitanje koje muči mnoge je da li su mladi sposobni da budu lideri, kada je neminovno to da nemaju mnogo iskustva.

- Sve ima prednosti i mane. Iskustvo je veoma važno, ali često iskusni ljudi nisu spremni na novitete, jer su navikli da se oslanjaju na već proverene metode. Rutina je smrt za napredak! Mladi ljudi obično nose novu energiju i spremnost na rizik i uz naporan rad i otvorenost za kritike mogu dosta toga da nauče. Mislim da je rešenje u saradnji iskusnih i manje iskusnih, te da su programi mentorstva uvek dobrodošli.

Uroš se na avanturu otvaranja muzeja nije upustio sam, te je vrlo bitno kada ste na početku karijere da imate podršku, od prijatelja i porodice, pa do ljudi koji imaju sluha za genijalne ideje. Uroš je odlučio da pošalje poruku mladima koji su na početku karijere.

- Važno je da nikad ne odustajete! Jeste kliše, ali tako je. Zahvaljujući formularu Princ Klaus Fonda ja sam napokon izbacio ideju Muzeja popularnih i supkultura iz glave. Formular mi je dosta pomogao da raščistim misli. Do tad mi je delovalo sve kao ideja i fantazija. Ako radiš naporno, javiće ti se!

Muzej je tek počeo sa radom, a kako je specifičan po tome što će publici biti predstavljeni raznoliki sadržaji, Uroš u glavi ima postavljen i krajnji cilj.

- Vizija muzeja jeste da postane Centar popularnih i supkultura. Kao kulturni centar on bi se pored vizuelne umetnosti fokusirao i na izvođačke, literarne, multimediju i sl. Ako bismo želeli da što detaljnije radimo na teme popularnih i supkultura, potrebno je da obuhvatimo više oblasti, te bi prostor centra podrazumevao pozornice, plesne sale, muzički studio, biblioteku i sl.

Muzej će u narednom periodu biti stacioniran u Beogradu, ali postoji molgućnost saradnje i van granica Srbije.

- Muzej je fokusiran trenutno na Srbiju. Svakako želeli bismo da ostvarimo i partnerstva sa srodnim institucijama u regionu. Verujemo da ideja ovakvog muzeja treba da raste i da nadživi sve nas, unapređujući se neprestano u duhu vremena.

Iako je muzej za sada nepoznat većem delu stanovništva, mnogi, koji su želeli mogli su da se informišu o njemu, te da dođu i na žurku otvaranja.

- Prezadovoljni smo. Štaviše i stranci su svratili na izložbu pa smo vodili i ture na engleskom. Ljudi su entuzijastično prigrlili ideju interaktivnih mesta za fotografiju, pa su pored diskusije napravili i slike za sećanje. Naravno, COVID-19 je uticao na potpuno opravdanu opreznost posetilaca, ali verujem da im je posle dugih zatvaranja naša izložba prijala.

Uroš je jedan od zagovornika teorije da je klasično radno vreme loše za organizaciju i postizanje postavljenih ciljeva.

- Često na poslu ostanemo i nakon radnog vremena, a ređe se desi da gubimo vreme i sedimo bez posla da bismo ispunili normu od osam sati. To je zato što nisu sva zanimanja predviđena za fiksno radno vreme. Jako mali broj zanimanja (pretežno administrativnih) može da radi tim tempom. To pokazuju mnoge IT firme koje su prešle na šestočasovno radno vreme ili četvoronedeljnu radnu nedelju. Produktivnost im je skočila, jer ljudi imaju veći motiv da završe posao, i ne prave duge pauze. Na žalost, ovaj metod nije primenjiv na sve. Npr. vaša novinarska profesija zahteva 24/7 spremnost. U tom slučaju glavna stvar je flekisbilnost, tako da za mene od 9 do 5 je samo opšte prihvaćena forma, o kojoj peva i kemp ikona Dolly Parton.

Dok Uroš priča o blagodetima svog posla i o tome kako je zaljubljen u kulturu ostaje nejasno da li posao može biti zabavan i ispunjavajući ili uvek mora da postoji tad "dosadan" deo.

- Uvek je obaveza i odgovornost I treba naučiti da uživamo u odgovornosti. Često zaboravimo da najveći deo života provedemo na poslu, tako da je veoma važno da biramo nešto što nam deluje kao igralište u kom možemo da se razvijamo. Obzirom da je svaki posao često naporan, bolje je da biramo da se trudimo oko nečeg u šta verujemo ili u čemu primarno uživamo - završava Đurović.

Ukoliko još uvek rzamišljate da li ste srećni na svom radnom mestu imajte na umu da nikad nije kasno za ostvarivanje snove. Bitno je samo da postoji volja, snaga i upornost, a podršku za tako nešto će vam uvek pružiti najbliži. To je najbitnije, zar ne?

Bonus video:

(Espreso)