Intervju, Ljuba Bandović: Promenio bih kućni budžet, auto, adresu, švalerku, stranku, veru… (FOTO)

U današnje vreme, kada su se mnogi ljudi udaljili i nemaju vremena za međuljudske odnose, na koji način održavaš svoja prijateljstva? Ljubomir Bandović: Moja su prijateljstva,ona prava počela u vreme kada svega toga nije bilo,ili kada nije bilo baš dostupno. Nisam ugrožen. Pitajte klince. Životni savet koji svima preporučuješ? Ljubomir Bandović: Izađi iz zone komfora. Bez koje stvari nikada ne izlaziš iz kuće? Ljubomir Bandović: Bez ideje ne mrdam nikud.

Da imaš čarobni štapić, šta bi uradio? Ljubomir Bandović: Slomio bih ga. Šta god bih stvorio ili promenio gubi vrednost, jer mu manjka proces. Koja je tvoja loša navika? Ljubomir Bandović: Fizička neaktivnost.

Da li si nekada pomišljao da odustaneš od svega? Ljubomir Bandović: Da. Koliko daske znače u životu? Ljubomir Bandović: U glavi najviše znače. Pozorišne imaju svoj miris. Građevinske su fosne. Šta smatraš svojim najvećim uspehom? Ljubomir Bandović: Još uvek ništa. Jesi li razmišljao o pisanju knjige koja bi imala elemente tvoje biografije? Ljubomir Bandović: Ne, zaboga. Kažu da je za uspeh potrebna mešavina strasti, igre i velikog rada. Šta je po tebi recept? Ljubomir Bandović: Biti sa sobom na Ti i sa umetnošću na Vi. Sa sobom živiš, a umetnost retko viđaš. Da si političar, šta bi promenio? Ljubomir Bandović: Kućni budžet i auto i adresu i švalerku, stranku, veru… Tako valjda ide kad si političar.

U čemu pronalazis sreću? Ljubomir Bandović: Mir je nešto čemu težim. Tamo, verujem, živi i sreća. Šta misliš o tvojim kolegama iz Vranja,da li si u saradnji sa njima, imaš li u planu neku novu zajedničku predstavu? Ljubomir Bandović: Kolege iz Vranja su heroji. Radili smo i radićemo opet. Na pitanje šta je najvažnije u životu, šta uvek kao iz topa odgovoriš? Ljubomir Bandović: Mir.

Hvala puno, verujem da će publika biti zadovoljna novim serijama i predstavama na kojima redovno radiš. Pri kraju priče upoznajemo još neke delove sveta koje odlaze kada se spuste zavese i isključe kamere, taj svet čine male radosti, važne sitnice koje prijaju, pune baterije, obnavljaju novu energiju, daju snagu volju i smisao. Ponekad on pobegne i u bajke i iluzije daleko od realnosti, zajedno sa onim dečakom koji ga prati noseći drveni mač, viteški san i čizme od sedam milja. Nikada to neće izgubiti jer zna dok god ima radosti, dok ume da se obraduje, nasmeje, dok mu je stalo, taj dečak će biti tu i sve će biti kao u ovom intervjuu, sve će biti kako treba u njegovom životu. Prošlo je u njegovim scenama mnogo priča, emocija, reči, iskustava, sećanja, mišljenja, smeha, radosti i tuge, mnogo razmišljanja, metafora, analiza i iskrenosti. Svega što čini stvarnost ovog glumca koga pre svega definiše to što je čovek. Još dve boje nedostaju na portretu ovog Don Kihota koji očigledno ume da dobije neke bitke protiv vetrenjača. Dve boje koje povezuju sve, jedna je boja, druga je boja glume, zajedno čine boju sreće koju stičemo kada pobedimo sebe, napustimo kadar ili budemo u drugom planu stavljajući život u prvi.

(Marko Spirić - Pokazivač.rs)