svetski praznik
Nekad je postojalo nešto što se zvalo KNJIGA, pa je na svu sreću NESTALO: Da li ste i vi ZAKAČILI ovu POŠAST?
Bilo je mnogo bolesnih u vreme tih knjiga, sad nam je jasno i zašto!
Ne znam da li ste i vi čuli, ali postoji priča kako je nekad postojalo nešto što se zvalo knjiga. Navodno, mada ne znam ko bi to radio, to se uzimalo u ruke i odatle se čitalo, bez skrolovanja i svetla za ekran. Ono, sedneš u fotelju ili legneš u krevet i okrećeš stranice pod lampom, pa čitaš sa papira, kao neki liflet ili časopis, samo mnoooogo deblje.
Provedeš sate tako zgrčen jer za to trebaju obe ruke pošto su knjige bile teške. Priča se da su neke imale i po par kilograma. Deluje kao vrhunski mazohizam, držati na stomaku nešto od par kila samo da bi pročitao besmileno dugačak trač ili vic o ljudima koje uopšte ne poznaješ, a možda su čak i iz nekog drugog dela sveta o kojem pojma nemaš i realno te to ne zanima, kao što mene ne zanima, šta znam... Loznica ili Lozana, ne znam kako se tačno kaže, ali to mesto u Holandiji me totalno ne interesuje.
Čuo sam da ni tanje i laganije knjige nisu bile manje opasne s obzirom da se na njima skupljala prljavština, raznorazni virusi i bakterije, pa si dolazio u rizik da se ozbiljno zaraziš dok je držiš u rukama (osim ako to nisi radio sa zaštitom na rukama). Ljudi su se razboljevali, a da nisu stizali ni do polovine čitanja. I to ozbiljno! Hitna pomoć bi im uzimala knjigu iz ruke, pa ih prebacivala u bolnicu na intenzivnu negu sa sve maskom za kiseonik. Bilo je mnogo bolesnih u vreme tih knjiga, sad je jasno i zašto!
Hvala bogu da ta opasnost više ne postoji. Lepo čitamo sve sa telefona koji prethodno dezinfikujemo, a ako treba veći ekran, onda to otvorimo na kompjuteru, koji smo takođe dezinfikovali. Dezinfekcija je ključ zdravog života! To je jedini civilizovan način da se prati priča...
Takođe sam čuo da su postojale radnje u koje su ljudi ulazili da bi kupovali knjige. Ne razumem, šta je to, kao neki butik knjiga? Zašto bi neko plaćao za nešto što je teško i puno virusa? Kažu i da su se takve radnje zvale knjižare, mada to nije provereno, jer je bilo i onih koje su se zvale papirnice. Mogu da zamislim te jadnike koji umesto da svrate da uzmu kafu i lepo prošetaju kroz šoping centar, a onda se okrepe u nekom dizajnerskom restoranu gledajući fotke i klipove koje su napravili tokom šetnje i birajući one koje će kačiti po društvenim mrežama, uđu u knjižaru i kupe jednu ili, šta znam kakva je bila praksa, tri knjige i onda... Šta onda? Gde ideš sa time? Šta radiš sa time? Nećeš valjda da sedneš u kafić ili restoran i čitaš tu debelu nakazu?! Em ne izgledaš kul, em zamaraš ruke, em - kako možeš da jedeš i da držiš to šugavo g*vno u rukama?
Kažu da su do nedavno postojali likovi, muškarci i žene, koji su pisali knjige, mnogo pušili i buljili u prazno. Kažu da nisu mogli da žive od toga, ali su to ipak radili jer, navodno, nisu mogli da žive ni bez toga. Poneki je nešto i zaradio, ali uglavnom ako je pisao zanimljivije izmišljotine - priče po kojima bi posle snimili filmove ili serije. To uopšte nema smisla, mogli su odmah da napišu scenario umesto što prave sebi dupli posao, ali shvatio sam da su ljudi pre neta i mobilnih voleli da komplikuju sebi život; tako se nekad živelo, izokola.
Ali, šta je s ovom većinom koja je pisala bez uspeha, po čijim knjigama ništa nije snimljeno, čak ni selfi? Kapiram da su ti likovi bili isti kao ovi što danas imaju 3 lajka po objavi, a jedan je njihov. Patetični luzeri! Novo vreme ih je spasilo života u bedi i anonimnosti, jer sad, da bi preživeli, moraju da se bave nečim konkretnim umesto da po ceo dan maltretiraju mozak komplikovanjem jednostavnih priča. Uostalom, kome treba opisivanje na 100 strana slike koja može da se overi u par sekundi na Instragramu?! Kažem, ne razumem tu potrebu da praviš sebi posao tamo gde ne mora da ga bude. Da trošiš reči na opisivanje očiglednog. Zašto gubiti vreme na rasipanje reči kad te bolje mogu razumeti sa slikom i gomilom emotikona?! A i ne mora uvek sve da se kaže, zar ne? Mnogo je zanimljivije ono što se prećuti. Ako me razumete ;)
E, sad ono najluđe. Te knjige su se štampale u fabrikama koje su se zvale štamparije. Bilo ih je mnogo jer je izgleda bilo i mnogo knjiga. Ne znam koje su to brojke u pitanju, ali mislim da se radi o milionima. Uglavnom, knjige su se štampale na papiru, a papir se pravio od drveta. Možete onda samo da zamislite koliko je drveća, koliko je šuma posečeno da bi se štampale tolike knjige! Mislite da je to bilo u redu?! Uništavati prirodu da bi se štampale sve te besmislene i izmišljene priče?! Sva sreća pa knjiga više nema, tako da šume mogu da odahnu. Takođe, Đoković ima veći izbor drveća koje će da grli.
Svet je zaista lepši bez knjiga, bez obzira šta pričali ovi dinosaurusi što tvrde da je bolje bilo bez moderne tehnologije, u vreme kad su se čitale knjige i kad se živelo prirodnije. Kakve su to budalaštine?! Pitajte mrtvo drveće kad je bilo bolje! Bez knjiga se živi ekološki i u skaldu s prirodom.
Koristim ovu priliku da vam čestitam Svetski dan knjige (hahahaha).
Lepo je slaviti ono čega više nema.
Uostalom, zar nisu svi praznici takvi?
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso/D. Katalina)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
