SVE JE POČELO ŽENINOM PREVAROM: Bojan Ljubenović je aforističar koji je napisao najbolji TRILER u Srbiji

- Ideju imam već više od decenije, ali me je moja urođena lenjost sprečila da je realizujem ranije. Prošle godine u vreme zaključavanja zbog korone nastavio sam da radim na tom rukopisu sa željom da najpre zabavim sam sebe i zaboravim na užasnu stvarnost koja nas je tako iznenada zgrabila. To je trebalo da bude samo pitka, duhovita priča o izneverenoj ljubavi, ali se u jednom trenutku odmetnula od mene i pretvorila u satirični roman sa elementima trilera. Đavo bi ga znao kako je do toga došlo, iskreno kaže čuveni srpski aforističar Bojan Ljubenović u razgovoru za Espreso. Bojanov roman "Da je bolje, ne bi valjalo" (Laguna) pravi je hit u srpskim knjižarama i već mesecima na čelu top lista prodaje, a mnogi ga nazivaju i izdavačkim fenomenom kakav kod nas nije skoro viđen. Iznikao pravo iz kovid-krize, ovaj duhoviti i napeti triler s beogradskog asfalta već je viđen da bude i knjiga koju će Srbi rado nositi sa sobom na odmor... Ako ga ovog leta bude.

Zašto je priča otišla baš u hard-core triler zaplet, a nije, recimo, ostala na nivou komedije kako je i započela?

- I ja sam se tome čudio, ali sam naposletku shvatio da je to sasvim normalno, jer svi mi živimo neku vrstu ličnih trilera. S obzirom na sve one ratove, kriminal, sačekuše, portage za ratnim zločincima i ostale krajnje neobične događaje kroz koje smo prošli neminovno je da triler postane sastavni deo nas. Ne postoji čovek koji je ovde živeo u poslednjih tridesetak godina, a da se po njegovom životu ne može snimiti dobar krimi film.

Šta je specifično i primamljivo u žanru trilera?

- Iz nekog meni nedokučivog razloga ljude već vekovima fascinira nečija smrt. I to što nasilnija, neobičnija i mistarioznija to bolje. Očito je da čitaoci žele da zavire u najdublje lagume zla, ali ipak sa bezbedne razdaljine, držeći knjigu u rukama, plašeći se Lucifer ne ukrade i njihovu dušu. Koketirajući sa smrću kroz umetnost ljudi zapravo kriju svoj strah od nje.

Da li si imao neke direktne uzore iz sveta književnosti kad je tvoj roman u pitanju?

- Nisam, ali je ovaj moj roman možda i posledica jedne anegdote, Naime, pre godinu ili dve u jednom društvu smo komentarisali knjige Erlenda Lua, posebno “Dopler” i “Volvo kamioni”. U jednom trenutku sam prokomentarisao da bih možda mogao nešto slično da napišem, ali sam naišao na skeptične poglede. To je bio okidač, ostalo je uradio čuveni srpski inat…

Čitaš li trilere i za svoj račun, ovako privatno, i koje bi izdvojio?

- Kao klinac sam čitao Šerloka Holmska, posle Roberta Ladlama I Džona Grišama. Onda jedan dug period nisam obraćao pažnju na trilere, pa sam pre par godina pročitao Ju Nesbea i dopalo mi se kako taj Norvežanin piše.

Jesi li se iznenadio kad je tvoj roman doživeo ubrzo drugo izdanje i zaseo na prvom mesto prodajne top-liste?

- Iskreno, jesam. Nadao sam se da će ući među prvih dvadeset na top-listi, ali ovaj uspeh me je potpuno šokirao. Tim pre što je knjiga izašla u januaru kada se većina ljudi istroši u vreme novogodišnjih praznika i potom jedva sastavlja kraj s krajem. Tu je izbor za NIN-ov roman godine, kada pobednik dobije svu moguću pažnju medija i publike. Ipak, i pored svega toga ovaj roman se nekako izborio za sebe I ponosan sam na njega.

Vidiš li sebe sada kao hit pisca i kakav je osećaj?

- Svakako godi interesovanje čitalaca. Mnogo divnih ljudi mi se javlja putem društvenih mreža, šalju fotografije knjige, razmenjujemo utiske, što je u vreme pandemije neka vrste zamene za neposredan kontakt putem književnih večeri. Ne osećam se kao hit pisac, jer znam da sam danas to ja, a već narednog meseca neko drugi, imam neki svoj put i čvrsto se držim njega, sa obe noge na zemlji.

Kao aforističar, misliš li da je naslov "Aforističar objavio triler" već sam po sebi aforizam?

- Zahvaljujući TRN-u koji uređujem već 12 godina mnogi me isključivo prepoznaju kao aforističara iako sam do sada objavio dvadesetak knjiga za decu i odrasle, uglavnom romana i satiričnih priča. Ali, u pravu ste, prilično je neobično da neko ko piše za decu objavi neku vrstu trilera, iznenadio sam i sam sebe. Međutim, ako se roman pažljivo pročita u pojedinim rečenicama naći ćete tragove aforizama od njih mi je očito teško pobeći.

Koliko ima sličnosti između glavnog junaka romana i tebe? Znam da ćeš reći da nema i da tebe nije prevarila žena, ali misli su svakako tvoje, zar ne?

- Pojedini ljudi koji me dobro poznaju kažu da su u Ivanu Bogdanu prepoznali dosta mojih osobina. Ja to sa indignacijom odbijam i tvrdim da nas dvojica nemamo ništa zajedničko. Nažalost po mene, niko mi ne veruje, već tvrde da sam se sakrio iza tog fiktivnog lika i iz njegovih usta rekao mnogo toga što se sam ne usuđujem. Ni to nije tačno! Ja na primer nikada ne bih odbio plavušu kakva je Aleksandra (smeh).

Da li novinarstvo pozitivno ili negativno utiče na stvaranje pisca?

- Novinarstvo obogaćuje životno iskustvo i želju da se ispriča zanimljiva priča, ali obogaljuje rečenicu i kvari stil. Ukoliko pisac nađe neki kompromis između ta dva može mu se dogoditi da napiše zanimljiv roman koji u književnom smislu neće biti baš sasvim bezvredan.

Deluje da si ovom knjigom izbacio iz sebe baš mnogo toga što se taložilo godinama, a onda si tu gorčinu odenuo u humor - šta te najviše frustrira u Srbiji poslednjih 20 godina?

- Ja sam satiričar i ja tu gorčinu i nezadovoljstvo današnjom Srbijom kanališem kroz aforizme koje pišem. Sam sebi ličim na stari vulkan koji kroz aforizme svakodnevno izbacuje nešto pepela, ali tek kroz romane poput “Pisma iz Srbije”, “Srbijo, Bog ti pomogo” ili “Da je bolje ne bi valjalo” iz mene proključa lava i ljudi shvate da sam još jednom poludeo ted a mi je ovolike količinu laži, licemerja, otvorenog lopovluka i prostakluka već preko glave.

Pošto si sada hit pisac, logično pitanje - kad će novi roman i o čemu će biti?

- Mislim da novi roman neće skoro, jer ja pišem teško, sporo i nerado. U malom mozgu imam ideju da napišem nastavak ovog romana, ali da bi to uradio trebalo bi da otputujem u Kanadu. Nažalost, zbog pandemije to nije nimalo jednostavno. A malo sam se i umorio, plus proleće je, imam mnogo obaveza u svojoj bašti, kosim travu, orezujem voćke i živu ogradu ima tu mnogo posla.

Bonus video:

(Espreso/D. Katalina)