MONSTRUOZNA KRITIKA "DARE": Jasenovac je bio PAKAO ZA JEVREJE, reditelj POKAZUJE da su USTAŠE HTELE DA ISTREBE SRBE

Baš na dan američke premijere, film "Dara iz Jasenovca" suočava se jezivim kritikama u tamošnjim medijima, koji kao da se utrkuju u tome ko će objaviti monstruozniju kritiku srpskom filma koji se bavi jednom od najosteljivijih tema naše istorije - stradanjem Srba pod fašističkim režimom Pavelićeve NDH.

Posle neosnovane tvrdnje Džeja Veisberga u Varajetiju da je film neskrivena srpska nacionalistička propaganda, a koja je objavljena neposredno pred glasanje za nominacije za Zlatnog globusa, nova kritika u LA Tajmsu nedvosmisleno predstavlja opstrukciju nominacije za prestižnu filmsku nagradu Oskar.

Tekst Roberta Abelea prenosimo vam u celini, pa se sami uverite u korektnost njegovog pisanja:

Sloj istorijske realnosti je tanak u nativističkoj i manipulativnoj srpskoj drami iz Drugog svetskog rata, Dara iz Jasenovca, drami o logoru smrti o dečjoj patnji koja će testirati strpljenje i najrigoroznijih izučavatelja kulturnih reprezentacija genocide.

Fašistička Hrvatska pod terorom vođenim ustašama je bila zaista marionetska tvorevina iz noćnih mora, pod kontrolom Sila osovina, a njen ogromni kompleks logora u Jasenovcu je bio još jedan pakao na Zemlji za Jevreje. Ali ono što ep varvarizma i sentimentalnosti reditelja Petra Antonijevića (napisao je Petar, a ne Predrag, prim. Espreso) želi da poruči je da je uništenje etničkih Srba bio pravi dokus, i da su deca imala sopstveni logor. Samo da se ne trudi da postigne poene u dugotrajnom etničkom sukobu. Kada je u filmu scena u kojoj se nacista naježi gledajući jedan-na-jedan sadizam od strane uniformisanih Hrvata (među kojima su incestuozni brat i sestra oficiri), znate da ste na teritoriji agende.

Naša glavna junakinja je pažljiva srpska devojčica Dara (Biljana Čekić), 10-godišnjakinja koja kao da ima 40 godina, koja ne dozvoljava da je odvoje od svog malog brata, dok izbegava okrutne vojnike, zle kaluđerice i majčinske figure, i zaštitničke i sumnjičave. Lako je brinuti za Daru i logoraše, jer su izvedbe glumaca odlične; pokušati da se razume kako bilo šta tu pomaže da se razume ova prokleta era - je teško. Posebno odbija Antonijevićeva upotreba elemenata fantazije za svaku smrt - likovi koji se pojavljuju iz zaslepljujuće snežne beline, i ulaze u vagon, gde sedaju sa drugima. Zatim se to koristi kao sredstvo za postizanje napetosti, i poželi čovek da baci nešto na ekran.

Što je najciničnije, "Dara iz Jasenovca" je srpski predstavnik za Oskara ove godine. Još jedan znak za žaljenje, izgleda za neke put prema nagradama i poštovanosti, i izgleda efikasnim porukama protiv komšija, vodi preko Holokausta.

Bonus video:

(Espreso/LA Times)