PEVA TAMO DALEKO I SLIKA PRIČE O SRBIJI: Čuvena RUSKA umetnica priznala: Zaljubljena sam u SRBE (VIDEO)

Ona stvara remek-dela samo pomoću peska i pokretima ruku. Ruskinja Ksenija Simonova je pobednica takmičenja "Ukrajina ima talenat" 2009. godine, svetski priznata umetnica, supruga i majka dvoje dece. Njena životna priča inspiriše druge, a ona inspiraciju nalazi u svemu.

- Čim sam pobedila u "Talentu", odmah sam dobila stotine poziva da nastupam širom sveta. Moj život se sasvim promenio. I dalje je tako, iako je prošlo dvanaest godina.

Suprug Igor je prodao mnogo toga kako bi obezbedio novac za vaš početak?

- Ne samo da je prodao uredničku opremu da bi podržao moju umetnost (radio je kao urednik u novinama pre nego što je postao moj producent) nego me je prvi podržao da se oprobam u umetnosti od peska - kaže Ksenija.

Kada je propao list "Čokolada", koji je pokrenula sa suprugom, jednog dana joj je doneo pesak, uzeo čašu i rekao: "Ovo je tvoj novi život. Tvoj novi vazduh. Umesto tvog lista. Diši ovo. Živi ovo."

Za dva meseca, prijavila se za "Ukrajina ima talenat" i pobedila!

Stalno se plašim da ne zaplačem i uništim sliku

Za manje od godinu dana uspeli ste da usavršite tehniku slikanja peskom. Kako?

- Potpuno sam u tome, moja duša je u pesku. Moja umetnost je moj svet. Uvek se plašim da ću plakati kad nastupam. Ako suza padne na staklo, uništiće sliku. Pesak će se zalepiti. Zato plačem sama, kada me niko ne vidi.

Posetili ste Srbiju nekoliko puta. Kakav je bio Vaš prvi utisak?

- O, koliko volim Srbiju! Volim sva mesta koja sam posetila. Imala sam priliku da osim Beograda vidim i manastire, sela, bilo je predivno!

Njen prvi put u Srbiju nije bio poslovni ili turistički, već palomničestvo - hodočašće.

- To je bilo najbolji način da prvi put istražim Srbiju. Od tada sam potpuno zaljubljena u vaš narod. Uvek kažem da Srbija ima mnogo blaga - prelepu prirodu, crkve, nasleđe, ali najveće vaše blago su ljudi.

Kakvi su Srbi?

Gde god da smo zakoračili upoznali smo neverovatne ljude i bili smo toplo primljeni. Grupa iz naše crkve išla je u male manastire visoko na brdima, tamo živi nekoliko starijih monahinja i odmah bi nam postavile bogat sto. Za 30 ljudi bi skuvale kafu, donele rakiju i ukusne stvari. Bili smo potpuno oduševljeni!

Srbija je lepša od filmova Emira Kusturice!

Bilo je to u jesen, moje omiljeno doba godine, i moram da kaže da je jesen u Srbiji neverovatno lepa. Videla sam jutarnje magle u selima, pale jabuke u senu, kao u filmovima Kusturice. Toliko stvari koje sam videla u srpskim selima bilo je kao u njegovim filmovima da sam jednog dana pomislila: "Pa on je samo uzeo kameru i otišao u okolno selo i remek-delo je bilo spremno. Od tada sam u Srbiji bila šest puta u različita doba godine.

Ždrelo

Jednom smo sa suprugom Igorom uzeli auto, napustili smo Beograd i otišli do banje Ždrelo, a onda dalje po Srbiji. Tako smo se pojavili u jednom selu - gotovo praznom, ali sa dosta kuća. Na uglu se nalazila prodavnica. Vlasnik prodavnice je imao dugačku srebrnu bradu, kao stogodišnjak iz bajke. Tražili smo dve flaše vode i pitali smo ga kako da odemo do najbližeg manastira. Pitao je: Rusi? Rusi - rekli smo. Minut - odgovorio je i doneo veliku flašu rakije i mapu. Seli smo, sipao nam je rakiju, uzeo olovku i počeo da nam postavlja pitanja o geopolitici. Recimo "ko su prijatelji Srbije", "ko su prijatelji Rusije" i pisao beleške na mapi. Kada smo završili, zagrlio nas je i rekao da se odvezemo do najbližeg manastira. Bila sam pijana, srećna, pevala sam neku srpsku pesmu i sela u tuđ auto.Pomešala sam automobile!

- Da, "Tamo daleko" smo pevali u autobusu tokom prvog putovanja po Srbiji. "Đurđevdan" sam prvi put čula u filmu "Dom za vešanje" Emira Kusturice i duboko me je dirnula. Posle leta na Tari, kada je moj sin bio u školi prijateljstva "Naša Srbija" čuli smo još jednu pesmu - "Ovo je Srbja". Sva naša porodica je peva kod kuće kada se setimo Srbije. Takođe volim i pesme Bijelog dugmeta.

Peva "Tamo daleko" i slika priču o Srbiji...

Svojom umetnošću ste ispisali istoriju jednog naroda, između ostalih, i Srba, zašto?

- Vratila sam se kući i u glavi mi je sve vreme bila pesma "Tamo daleko". Mužu sam svakodnevno pričala o Srbiji i sve što sam mogla da uradim je da uđem u studio, uključim kameru i snimim priču Srbije u pesku. Želela sam da svi znaju koliko je Srbija neverovatna - kaže Ksenija.

Vaš rad na kome ste naslikali sve najvažnije momente srpske istorije nazvali ste "Moja Srbija". Šta je to što vas je dirnulo i zbog čega Srbiju smatrate svojom?

- Pre svega zbog ljudi. Tokom istorije koja je bila tako dramatična, ljudi su ostali iskreni i ljubazni, ostali su sami. Divim se Srbima zbog toga.

Srbi su ljubazniji od Rusa!

Kako biste opisali razlike između Srba i Rusa? Koje su sličnosti i razlike?

- Imamo mnogo sličnih stvari, ali Srbi su mnogo ljubazniji.

U jednom intervjuu ste izjavili da ste postali umetnica zahvaljujući Emiru Kusturici?

- Kada sam bila dete krišom sam, iza roditelja gledala Kusturicin film i videla dva čoveka na snegu i ribu koja leti u vazduhu (Kusturicin film "Arizona drim"). To je ono što sam viđala svuda svakog dana. Nisam mogla da prestanem da gledam. Tada sam shvatila da nisam sama. Gledala sam sve njegove filmove milion puta i tako se zaljubila u Srbiju pre nego što sam tamo i otišla.

U pripremi je novi video posvećen Miroslavljevom jevanđelju. Kako se rodila ideja da se prikaže najstariji i najznačajniji sačuvan srpski ćirilički spomenik?

- Čak je celo poglavlje u mojoj knjizi posvećeno tome. Moja knjiga će biti objavljena i u Srbiji i prevedena na srpski jezik u 2021. godini.

Poruka za sve čitaoce iz Srbije...

- Dragi Srbi, živite u divnoj zemlji, jednoj od najboljih na svetu. Pravo ste blago svoje zemlje. Samo nastavite tako. Ostanite svoji, sjajni ste.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Magazin novosti)