aktuelna tema
KNJIGE ČEKAJU BIBLIOTEKARA: Kada će Narodna biblioteka Srbije dobiti UPRAVNIKA?!
Godišnje se u Srbiji objavi oko 5.000 publikacija
- Ne mogu dovoljno da naglasim koliko je značajno da na čelo Narodne biblioteke Srbije dođe čovek nesporne biografije i stručnosti koji će ujediniti struku i umeti da je vodi u teškim vremenima. Narodna biblioteka Srbije je u ozbiljnim problemima, a talac tih problema smo postali svi mi u kulturi. Pre svega nadam se da će se, posle dve godine nesrećnih konkursa, konačno završiti izbor za vodećeg čoveka ove ustanove. Ući će u istorijske anale nemara prema kulturi trenutna situacija kada postoje dvojica ljudi koji misle da su upravnici jedne od najznačajnijih ustanova kulture u zemlji, a oni to zapravo nisu. Jednom je istekao mandat pre skoro dve godine i de fakto nema zakonska ovlašćenja da upravlja institucijom na način na koji to radi, drugog je predložio za izbor bivši ministar kulture na opšte negodovanje i javnosti i struke, i taj izbor nikada nije sproveden do kraja, kaže u razgovoru za Espreso.co.rs Viktor Lazić, osnivač i predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat", kao i Muzeja srpske književnosti, Muzeja knjige i putovanja i Biblioteke Lazić koje posluju u okviru Udruženja, pa nastavlja:
- Adligat nikome nije konkurencija, zapravo mi principijelno ne verujemo u konkurenciju u kulturi. To je kao da kažete da ste konkurent nekome u dobroti ili u borbi za zdrav vazduh. Naprotiv, mi smo svi na istom poslu i samo udruženi možemo da ga uspešno obavljamo. Zato je nama saradnja sa drugim institucijama dragocena i najveće uspehe smo i mi i mnoge druge institucije ostvarili upravo kada smo sarađivali. To je ogromna većina kulturnih delatnika prepoznala. Ponosimo se našom saradnjom sa SANU, sa Maticom srpskom u koju gledamo kao u našu kolevku, pošto smo po njenim principima osnovani, sa Udruženjem književnika Srbije koje je Adligatovu biblioteku proglasilo za svoju esnafsku biblioteku, sa Srpskim književnim društvom, Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“ sa kojom smo postigli čuda u digitalizaciji i čak radili svetski značajne projekte. Sada smo uspostavili i saradnju sa Narodnim muzejom, koji je, zajedno sa Narodnom bibliotekom, prirodni strateški partner našeg projekta, kaže Lazić.
- Nacionalne biblioteke su svuda u svetu omeđene propisima i svrhom za koju su osnovane. To je, po pravilu, čuvanje nacionalnog blaga kao apsolutni prioritet njihovog postojanja, uz samo sporadično bavljenje stranim kulturama, često po tačno utvrđenim kriterijumima. To je tako u skoro svim nacionalnim bibliotekama sveta, sa svega nekoliko izuzetaka institucija koje pretenduju da budu svetski centri bibliotekarstva (npr. Aleksandrijska, Kongresna i Britanska biblioteka). To Narodna biblioteka Srbije svakako nije, ne može i ne treba da bude – nema nikakve logike ni potrebe da srpska Narodna biblioteka napravi specijalni fond knjiga, recimo, na svahiliju, farsiju ili hindu jeziku, i da to još čini u trenutku kada ne može da se kvalitetno stara ni o srpskom fondu koji baštini. Ako se bavi svojim glavnim poslom, tj. nacionalnim fondom, on je po svojoj prirodi ograničen. Godišnje se u Srbiji objavi oko 5.000 publikacija, u Francuskoj – desetostruko više, a u Indiji i Kini da ne govorimo. Kada je Adligat osnovan, mi nismo želeli da se preplićemo ni sa Narodnom bibliotekom ni sa Maticom srpskom u svojim aktivnostima. Zato smo mi odlučili da se prevashodno bavimo stranim fondom, dok se nacionalnim bavimo većinom u domenu retkosti, rukopisne građe, predmeta značajnih ljudi, legata i literature potrebne našim muzejima. Tako ne samo što nismo konkurencija, nego se međusobno dopunjujemo i pomažemo. Ali je činjenica da će naše opredeljenje, tj. okrenutost prema stranoj literaturi i legatima, nama omogućiti da relativno brzo postanemo institucija sa najviše knjiga, pa i najviše retkih knjiga na celom Balkanu. Inače, mi smo Narodnoj biblioteci Srbije poklonili više od deset hiljada knjiga u prethodnih pet-šest godina, objašnjava Lazić i dodaje:
- Ima izuzetnih kolega u Narodnoj biblioteci, ali naravno da im trenutna situacija u ovoj važnoj ustanovi, koja traje već godinama, značajno ometa svakodnevno funkcionisanje.Verujem da bi se tragična situacija u ovoj instituciji brzo promenili kvalitetnim izborom novog upravnika. Takođe, verujem da bi to moralo da bude stručna i politički neutralna ličnost sa nespornom biografijom, stručnjak bibliotekarstva ali i digitalizacije, pošto Narodna biblioteka daleko zaostaje čak za nekim srpskim bibliotekama na ovom polju (na primer za Univerzitetskom bibliotekom i Bibliotekom „Milutin Bojić“), a to je neminovna budućnost. Po mom mišljenju, ali i mišljenju mnogih u struci, najbolji kandidat je dr Adam Sofronijević, trenutno zamenik upravnika Univerzitetske biblioteke i jedan od vodećih ljudih srpskog bibliotekarstva u digitalnom dobu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/D.K.)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
