Samo je njega volela: Tri puta se udavala, ali do poslednjeg sata Mirino srce kucalo je samo za njega!

Kad je bio primoran da napusti JDP, bez plate, bez priznanja, bez ičega, tada 25-godišnja Mira nije imala izbora već da vodi sve njegove borbe, gorčine, sukobljavanja, i da ga održi da ne potone.

Pratila ga je svuda, ali on se i dalje osećao odbačenim. Kad je već alkohol počeo da nagriza njegovo zdravlje, Muri, kako ju je Bojan zvao, po cenu da izgubi njegovu ljubav, shvatila je da on mora na lečenje.

Tada srećnog kraja za njih dvoje više nije bilo.

Od tog momenta, nosila ju je jedna želja - da se zapamti uspomena na Bojana Stupicu, a ovako je svoju ljubav opisala u knjizi "Šaka boli".

"Godina je 1954. Železnička stanica, ispraćaj Bojana na lečenje od alkoholizma u Švajcarsku. Bojan dobro pod gasom. Ćuti, ubilački me gleda. Molim šapatom konduktera da ga pripazi, da mu ne da da pije. Bojan se penje bez pozdrava… Držeći se za šipku, naglo se okrete i iz sve snage me ošamari. Na VMA, 1970, kad sam odlazila, okrenula sam se kod vrata da mu po običaju pošaljem poljubac. Mahnuo mi je i umorno doviknuo: 'Uklonite tog velikog anđela što stoji tamo!' To su bile poslednje reči koje sam čula od mog Bojana", stoji u knjizi.

(Espreso.co.rs/ Izvor: Nedeljnik)