HANDKEU URUČENA NOBELOVA NAGRADA: Književnik primio ogromno priznanje iako se MNOGI BUNE! (VIDEO)

Austrijski pisac Peter Handke danas u Stokholmu prima Nobelovu nagradu za književnosti koju će mu uručiti kralj Karl Gustav.

Ovde možete pratiti lajv snimak dodele:

Najavljeni su i protesti protiv ove nagrade za pisca, a neke zemlje najavile su da će bojkotovati dodelu ovogodišnjeg Nobela.

Nakon što je švedska kraljevska porodica ušla u koncertnu dvoranu u Stokholmu gde je održana ceremonija dodele nagrada, to je učinio i Handke zajedno sa ostalim laueratima.

Prvo su dodeljenje nagrade za fiziku naučnicima Džimu Piblsu, Mišelu Majoru i Didjeu Kelou, zatim naučnicima Džonu B. Gudinafu, M. Stenliju Vitingamu i Akiri Jošinu za hemiju, a potom nagrada u oblasti medicine naučnicima Vilijemu Kejlinu, Piteru Retklifu i Gregu Semenci.

Pre nego što je nagrada uručena Handkeu, Nobel za književnost je dodeljen poljskoj spisateljici Olga Tokarčuk koja je dobitnik te prestižne nagrade za 2018. godinu, ali joj nagrada nije uručena.

Nagrada Handkeu

- Njegovo pisanje je uticalo na nekoliko generacije u posleratnoj Evropi. Handke često piše o povratku svojim korenima. Rekao je da ga je klasika očuvala, ali on je moderan pisac - rekao je Anders Olson, pisac i profesor na univerzitetu u Stkoholmu, tokom uvodnog govora u kojem je obrazložio zašto je dobitnik nagrade upravo austrijski pisac.

Kako je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo na svom profilu na Tviteru, ta zemlja neće imati predstavnika zbog "dodele nagrade osobi politički angažovanoj u davanju podrške velikosrpskoj politici Slobodana Miloševića 90-ih godina prošlog veka".

Spisku onih koji bojkotuju pridružila se Turska zbog, kako je navedeno, negiranja genocida u Bosni. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kazao je da zbog izbora Handkea "Nobel nema vrednost".

Odluka Švedske akademije da ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost dodeli Handkeu naišla je na kritike dela javnosti na Zapadu i Balkanu zbog navodne podrške koju je austrijski pisac pružao bivšem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji 90-tih godina prošlog veka.

Handke je inostrani član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske od 2008. godine i Srpske akademije nauka i umetnosti od 2012.

Handke je održao govor na sahrani Slobodana Miloševića, 2006.

Handke je 1996. godine napisao esej pod nazivom "Pravda za Srbiju". U međuvremenu, on je doveo u sumnju takozvani "genocid" u Srebrenici, a za opsadu Sarajeva, za koju su optuženi Srbi, rekao je da su je inscenirali muslimani u BiH, prenela je RTRS.

Članice Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske otputovale u glavni grad Švedske da bi pružile podršku Handkeu.

Predsednik Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić rekla je Srni da članice ovog udruženja nisu deo nikakvog protesta i ili nečijeg scenarija, već putuju dostojanstveno u Stokholm da bi predstavile Srpsku i podržale nobelovca.

Handke (77) izjavio je prošle sedmice novinarima u Stokholmu da će u njegovom životu sve ostati isto nakon što primi Nobelovu nagradu za književnost.

On je rekao da više voli anonimne poruke mržnje, nego pitanja novinara o njegovoj podršci Miloševiću, te istakao da želi da zahvali čitaocima za podršku. Odbio je da odgovara na pitanja o bivšoj Jugoslaviji.

Handke je stvorio više od 70 proznih radova i dvadesetak pozorišnih dela, oprobao se i kao liričar, esejista, scenarista, prevodilac i režiser.

U teatrima širom sveta već decenijama se igraju predstave prema njegovim tekstovima - "Kaspar", "Psovanje publike", "Putovanje u sonornu zemlju".

Roman "Golmanov strah od penala", koji je ušao u školsku lektiru, ekranizovao je Vim Venders, a Handke je napisao scenario i za čuveno ostvarenje ovog reditelja "Nebo nad Berlinom".

Rođen je u Grifenu u Koruškoj 6. decembar 1942. godine. Odrastao je u Istočnom Berlinu i Grifenu, a studije je započeo u Gracu. Prvi roman "Stršljeni" objavio je u leto 1965, pa napustio fakultet da bi se potpuno posvetio pisanju.

Pažnju na sebe skrenuo je 1966. godine, kada je na Prinstonu u Njujorku optužio literarnu "Grupu 47" za "opisnu impotenciju". Neposredno posle praizvedbe u Frankfurtu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u čuvenom Rasovom pozorištu, predstavu "Psovanje publike", koja je i danas na repertoaru KPGT-a u Beogradu, postavio je Pit Teslić.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka vidljivost mu na svetskoj literarnoj sceni donose i romani "Levoruka žena", "Kratka pisma za duga rastajanja" i mnogi drugi.

Osim u Gracu i Berlinu, živeo je u Diseldorfu, a kasnije u Parizu, Kronenbergu i SAD.

Od 1990. živi u Francuskom gradiću Šavilu, 12 kilometara jugozapadno od Pariza.

Pasionirani je sakupljač pečuraka.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Agencije)