MILOŠEVIĆEVA SAHRANA JE BILA I SAHRANA JUGOSLAVIJE: Handke otvorio dušu za nemačke medije

„Nisam se priklonio Miloševiću“, tvrdi Handke u velikom intervjuu za nemački nedeljnik „Cajt“. On objašnjava da je Jugoslaviju smatrao svojom domovinom i ponavlja oštre kritike na račun novinarskog načina izveštavanja.

„Nijedna reč od onoga što sam napisao o Jugoslaviji ne može da se denuncira, nijedna. To je književnost. Naravno da sam bio usamljen. Ja sam Jugosloven po majci i po bratu moje majke koji je studirao u Mariboru. Deda je na referendumu u Koruškoj glasao za priključivanje Jugoslaviji. Meni je Jugoslavija nešto značila. I kada se sad optužujem da se zauzimam za Srbiju, to je nepošteno. Ja sam zbog Jugoslavije išao tamo“, objašnjava austrijski dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke u intervjuu za nedeljnik Cajt, a prenosi Dojče vele.

Na novinarsko pitanje da je onda svoje delo trebalo da naslovi „Pravda za Jugoslaviju“, Handke odgovara: „Ja sam smatrao da je to kao podnaslov ’Zimskom putovanju’ ispravno. Jer, izveštavanje o Srbiji bilo je monotono, jednostrano. Moj gotovo sveti prijatelj Zigfrid Unzeld je tada rekao: ’Peter Handke je zauzeo jednostranu poziciju.’ Na to sam ja njemu rekao: ’Zigfride, ti si mislio da sam ja zauzeo jako usamljenu poziciju’.“

Handke u nastavku kritikuje izveštavanje u zapadnim medijima i nemačku politiku: „Kako je Nemačka mogla da prizna Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu kad je na tom području živelo više od trećine pravoslavnih i muslimanskih Srba? Tako je nastao bratoubilački rat, a nema strašnijih ratova od bratoubilačkih. Miteran se odrekao Jugoslavije u korist nemačko-francuskog prijateljstva. Koliko je Srba živelo u Hrvatskoj, u Krajini?! I trebalo je da oni odjednom u sopstvenoj zemlji budu manje vredan narod? Tu je moralo da dođe do rata. Zašto se konačno ne kaže da je za to kriv Zapad? Zašto se nije odmah energično sazvala mirovna konferencija“, pita Handke i u nastavku priča o „starim neprijateljstvima“ koja su „strane sile iskoristile u Prvom, a onda i u Drugom svetskom ratu“.

“Video sam ga samo jednom, bio je zatvorenik u Hagu”, rekao je Handke u tom dugom intervjuu vođenom u Šavilu, pariskom predgrađu gde živi već godinama.

“Želeo sam da ga čujem. Advokat bivšeg predsednika me pitao da li želim sa njim da razgovaram. Slušao sam šta je on imao da kaže”, rekao je Handke.

Upitan o prisustvu na Miloševićevoj sahrani 2006. godine, što je izazvalo skandal, Peter Handke je rekao “naravno da sam bio tamo. Na jednim od poslednjih glasanja on se izjasnio za to da Jugoslavija ne bude rasturena. Njegov grob je takođe grob Jugoslavije. Jel smo zaboravili da je ta država osnovana protiv Hitlerovog Rajha?”, pitao je on.

Handke je 1996. posle sukoba u Bosni i Hrvatskoj objavio pamflet “Pravda za Srbiju” koja je izazvala veliku polemiku.

On je 1999. takođe osudio NATO bombardovanje Srbije izvedeno da bi se Milošević naterao da povuče svoje trupe sa Kosova.

“Nijedna reč koju sam napisao o Jugoslaviji nije za osudu, ni jedna. To je književnost”, rekao je pisac.

“Naravno da sam bio jedini. Ja sam Jugosloven preko majke i preko brata moje majke koji je studirao u Mariboru…. Jugoslavija za mene nešto znači”, rekao je Handke čija je majka Slovenka iz austrijske pokrajine Koruške.

On je dodao da se za njega radilo o “pravdi za Srbiju”. Govoreći o sukobu u bivšoj Jugoslaviji rekao je da je to bio “bratoubilački rat” i da “nema ništa gore od bratoubilačkog rata”.

“Koliko Srba je živelo u Hrvatskoj, u Krajini. I odjednom je trebalo da oni budu inferioran narod u sopstvenoj zemlji”, rekao je on.

Dodela Nobelove nagrade Handkeu izazvala je talas osporavanja, posebno na Balkanu gde su i dalje duboke ratne rane, navodi Frans pres.

Među onima koji osporavaju tu nagradu su preživeli i rodbina stradalih u Srebrenici 1995. godine.

Švedska akademija brani svoju odluku o dodeljivanju Nobelove nagrade za književnost austrijskom piscu, navodeći da je Handke davao provokativne izjave, ali da nije podržavao krvoproliće.

Handke je rekao je da je upravo čistio svoje cipele kada je zvonio telefon da mu jave da je dobio Nobelovu nagradu. Rekao je da je video ocrtan broj na telefonu i pomislio da je Holandija, a očekivao je poziv iz Holandije, ali to je bio Stokholm. Upitan da kaže da li se obradovao toj nagradi on je odgovorio: “To je bilo nešto drugo. To je bio veliki mir u meni. Ali osetim ga ponovo ponekad, stalno se vraća”.

Uručenje nagrada biće 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Dojče vele / Cajt)