Srpske rediteljke u 2019: Dobro nam došle!

Budući da nas već koliko sledeće sedmice očekuje i beogradska premijera i ulazak u punu bioskopsku distribuciju filma "Ajvar" autorke Ane Marije Rossi, a da nas od kraja ove kalendarske godine deli tek dvadeset i kusur dana, mogli bismo i da se usredsredimo na konačni saldo kada su u pitanju rediteljke, i dalje nedopustivo retka pojava u srpskom filmu, na uzorku i dalje tekuće nam godine.

Zapravo, realizovanih rediteljki na polju dugog metra i u domenu igranih ostvarenja u savremenom srpskom filmu je sve više, ali i dalje sramotno malo, posebno imajući u vidu konkretna postignuća i kvalitativne domete onih koje su dobacile do kote završenih i javnosti predočenih filmova. A uzorak već samo 2019. godine nam daje za pravo da ćemo u nekoj doglednoj budućnosti dobiti barem nekoliko novih pandana velikoj Soji Jovanović, makar kada bi kao kriterijum i zajednički sadržatelj uzeli samo kontinuitet u radu.

I zaista, pogledajmo šta smo sve tu imali samo u ovoj kalendarskoj godini... Četiri debitantkinje na polju celovečernjeg igranog filma i četiri dobra (i što je takođe iznimno važno) posve raznorodna im filmska ostvarenja. Ana Maria Rossi se junački izborila sa uvek zahtevnom postavkom melodrame u slučaju svog Ajvara, a ovaj njen film na tematsko-motivskom nivou donosi dosta toga potentnog i zanimljivog: motive urušavanja braka i ljubav, motiv emigracije, motiv zapostavljenih i osamljenih starijih roditelja, pitanja generacijskih teskoba... A, na sve to, i zreo rediteljski pristup, opštu rafiniranost filmskog izraza i dobre filmske role Nataše Ninković, Sergeja Trifunovića, Vesne Čipčić i Ivane Šćepanović (u izvrsnoj minjon-epizodi).

S druge strane, Maša Nešković se u svojoj Asimitreiji prihvatila multigeneracijske priče takođe melodramskog usmerenja, ali u ciljanom izrazu prepoznatljivom ponajpre iz američkih indie/nezavisnih filmova uz vešto prilogođavanje lokalnom kontekstu i koloritu, a u isti mah zadržavajući i važnu notu univerzalnosti. Ovim svojim filmom, a to nimalo ne čudi one koji su gledali njene kratke, studentske filmove, Maša Nešković se pokazala kadrom i za trčanje na duge pruge, odnosno, na boj sa uslovnostima i preprekama dugometražnog filma ovde i sada.

Marina Radmilac je u svom (praktično samoniklom) filmu Who The Fuck Are You, premijerno prikazanom na nedavnom Festivalu autorskog filma u Beogradu, izabrala radikalan arthouse izraz kao svoj prvenstveni medij. Who The Fuck Are You, u kome glumi i vrsni i čuveni panevropski epizodista Denis Lavant, donosi kod nas retko prisutnu autorsku odrešitost, kao i pankerski raspojasanu i narativnim sinkopama krcatu priču, a krajnji rezultat je hrabar, autentičan i nadasve ubedljiv mladi film.

Milena Grujić je po pitanju dugog metra debitovala svojom efektnom mikro-dramom A. S. (25), urađenom u začudnoj mešavini tzv. sporog filma, diskretnog eha ovdašnjeg crnog talasa i priče o sazrevanju na odloženo ili na poček. Dovoljno toga je zanimljivog i privlačnog u ovom filmu, počev od odluke da jedna od krunskih tema bude i talačka kriza, preko odlične i sveže glume Vladimira Gvojića u naslovnoj ulozi, pa do znalački pojašnjenog šireg društvenog konteksta. Sve u svemu, dovoljno toga rečitog je u ovom uspelom malom filmu koji bi, ako bude pravde i sreće, autorki trebalo da otvori vrata ka zamašnijim produkciji i krupnijim zalogajima.

Ovome dodajno da su među skorašnjim dobitnicima podrške Filmskog centra Srbije u kategoriji celovečernjeg igranog filma i Milica Tomović (njeni Kelti su već u postprodukciji), Maja Miloš, rediteljka filma Klip, sa projektom Pukotina u ledu, Mirjana Karanović i projekat Majka Mara, te Milica Lee Filipovski, autorka zapaženog kratkog filma Fluffy / Flafi, sa projektom Mit o pravom čoveku. Osim toga, na Kanskom filmskom festivalu je proletops prikazana i međunarodna filmska antologija kao plod inicijative SEE Factory, u kojoj je kao rediteljka učestviovala i mlada i darovita Maša Šarović. Dodamo li tome i pomen rediteljki kvalitetnih i zanimljivih dokumentarnih ostvarenja (Mila Turajlić, Sonja Đekić, Senka Domanović, Tamara fon Štajner, Andrijana Stojković, Marija Stojnić, Biljana Tutorov, Maja Novaković, ..) čini se da stvari po pitanju rediteljki u srpskom filmu danas izgledaju ipak znatno povoljnije i zdravije nego što se to isprva ili na početku ovog teksta čini.

Bonus video: