Braća Koen: groteska, pohlepa, pauze - evo od čega se sastoji svet njihovih filmova

KOLO SREĆE

U filmovima braće Koen nema pravde, a pokretač sižea su često slučajnosti u životu glavnog junaka. Likovi kod Koenovih postojano prave pogrešan izbor, i on ih navodi u gomilu neprijatnosti, ili ih nasuprot tome spasava od problema. Glavni zlikovac gotovo nikada ne dobija ono što je zaslužio, a uslovno rečeno dobar momak (ili dobra cura) može da doživi neuspeh. Braća dosledno odbijaju moralizam koji Holivud toliko voli i putovanje glavnog junaka ka najboljoj verziji sebe. Prošavši kroz sve tegobe, protagonisti filmova braće Koen ne menjaju se, i u toj vasioni uopšte niko ne dobija po zaslugama. To može delovati cinično, ali u tom slučaju reč je o realističnosti nasuprot idealizovanoj priči. Čudno je to što slike koje Koenovi stvaraju nisu lišene nekakve nade, i takva ravnoteža čini se neuporedivo više povezana sa životom nego pogled kroz ružičaste naočari, koji su Koenovi ismejali u komediji o holivudskom scenaristi početniku - "Barton Fink".

Junakinja Linda Litzke (Frances McDormand) u filmu "Spaliti nakon čitanja" (2008) mašta o tome da skupi novac za plastičnu operaciju — i zaista uspeva u tome, bez obzira na ucenu i spletke. U filmu "Ovo nije zemlja za starce" opasni plaćeni ubica Anton Chigurh (Javier Bardem) ne gine na kraju, kao što se mora desiti sa glavnim zlikovcem u logici tipičnog holivudskog scenarija.

DRUGORAZREDNI LIKOVI ZA PAMĆENJE

Kod braće Koen nema bledih likova — i to se tiče ne samo glavnih uloga ili drugorazrednih, već i epizodista. Ponekada Koenovi pišu nevelike uloge specijalno za svoje prijatelje glumce (čak i za basistu Red Hot Chilli Peppers Flea u "Velikom Lebovskom"). Prošlogodišnji kinoalmanah Koenovih, "Balada o Basteru Skragsu" zasniva se u potpunosti na zanimljivim likovima. Ta osobina filmova braće Koen izaziva kod gledalaca osećaj da su sreli nešto veliko, ali su uhvatili samo kraj — više od toga nije im ni prikazano, jer uloge iz drugog plana obećavaju mnoštvo neispričanih priča i golicaju maštu.

Neko će se setiti uloge veselog ali glupavog fitnes trenera Čeda sa večnom žvakom u ustima iz filma "Spaliti nakon čitanja", jedne od boljih u karijeri Breda Pita, iako je i to lik iz drugog plana. Drugi sjajni primer — drski suparnik kuglaškog tima glavnog junaka u filmu "Veliki Lebovski" - Jesus Quintana (John Turturro), pojavljuje se na platnu odeven u ljubičasto od glave do pete — od čarapa do košulje — sa mrežicom na kosi, prstenom i dugim noktima.

PONAVLJANJA

Ponavljanja su jedan od ključnih trikova braće Koen. U njihovim filmovima komični elementi se pojačavaju kada ih likovi ponavljaju opet i opet, nalazeći se u neprijatnim situacijama opet i opet. Kod mnogih koenovskih junaka postoji omiljena fraza koju oni višestruko ponavljaju, ponekada i desetak puta.

U komediji "Hadsakerov pomoćnik" glavni junak je pronalazač hula-hup koluta Norville Barnes koji pokušava da proda svoju ideju. On pokazuje raznim šefovima prosti kolut, nacrtan na papiru, i objašnjava ga jednostavno: to je igračka za decu. Naravno, njegov izum niko ne razume, jer glavni junaci ne pokazuju kako hula hup radi. U drugom dugometražnom filmu Koenovih "Podižući Arizonine", glavni junak Hai (Nicolas Kage) — lopov-povratnik, koji neprestano upada u ruke Zakona, što se gledaocu prikazuje kroz ponavljajuće kadrove policijskih fotografija uhapšenika, na kojima se kod njega menja samo majica. Na refrenima je u značajnoj meri zasnovan i "Veliki Lebovski", čiji glavni junak Dude (Jeff Bridges) neprestano upada u situacije vezane za tepihe, kuglanje i koktel "Beli Rus", a njegov drug sve vreme govori o vijetnamskom ratu.

PAUZA

Koenovi koriste pauzu kao sredstvo za pojačavanje efekta onoga što nakon nje dolazi. Pauza nije obavezno ćutanje ili tišina: ona može biti pokazana kroz dugi hod lika, besmisleni monolog ili dijalog. A možda i kadrovima koji navode gledaoca da pretpostavi jedno, dok je u stvari reč o nečem sasvim drugom. Taj trik podseća na zadršku u filmovima strave i užasa, samo kod Koenovih on gradi komični trik, kada očekivanja i realnost ne čine analogiju sa memom. Desi se i da se pauza produži kako bi neki drugostepeni lik kogao da se pojavi u najefektnijem vidu.

Kada glavni junak filma "Barton Fink" dođe u hotel i poziva recepcionera u sasvim praznoj sali pomoću zvonca, zvonce zvuči dugo i jezivo. Fink uspeva da gleda nervozno u očekivanju, odakle li će izaći čovek, a zapravo recepcioner Čet (Steve Buscemi) neočekivano se pojavljuje iz poda, da bi nagovestio da će od sada život Bartona Finka biti veoma čudan. U filmu "Živeo Cezar" iznova prikazuju poetične kadrove, u kojima junakinja koju glumi Scarlett Johansson — zvezda akvamjuzikla DeeAnna Moran — dok svira lepa i živahna orkestarska muzika, herojski i sa širokim osmehom pojavljuje se sa dna bazena. Nakon toga ona smelo skače s visine u vodu i isplivava u kruni i sa trozupcem, i dalje se osmehujući široko, no već sledećeg trenutka njeno lice se iskrivi, zbacuje krunu, zafrljači je ka dirigentu i otpliva sa krikom "Smučilo mi se!". To ruši idilu, u koju se već upustio gledalac, i pokazuje stvarni karakter junakinje.

GLUMA NA GRANICI GROTESKE

Kod Koenovih glumci glume praktično po starom dobrom pozorišnom sistemu maski, u kom se svaka emocija prikazuje mimikom — prilično blisko izrazu u karikaturi, što zacelo liči na masku. Tu umetnicima ne uspeva da se pobune (kao što ponekad uspevaju da se pobune Ryann Gossling ili Aleksandar Petrov), i dobijaju grdnju ako zadrže isti izraz lica tokom celog filma. Sistem maski sam po sebi smatra se zastarelim, ali svi filmovi Koenovih su groteskni i karikaturalni, zato se ovaj sistem kod njih može smatrati organskim. Kamera se može zadržavati na licu glumca i ono može izražavati nekakvu emociju dosta duže nego što biva u stvarnom životu, da bi gledalac uspeo da je oseti. Takve maske mogu se resko menjati s jedne na drugu, gradeći komični efekat: naprimer, nada se na licu glumca može smenjivati sa užasom, ako su njegova očekivanja neispunjena. Zahvaljujući takvoj izražajnosti, Koenovi mogu da dozvole sebi da pišu veoma lakonske dijaloge. To je manir amaterske glume koji takođe veoma često podcrtavaju zumiranjem kamere na lice junaka.

Kada mladi dramaturg Barton Fink posmatra iza kulisa postavku svoje drame na Brodveju, njegovo lice dugo ostaje u emociji koja je nalik na manijakalnu usredsređenost. Junak kojeg u filmu "Živeo Cezar" tumači George Clooney, filmska zvezda Baird Whitlock, sedi sa namrštenim čelom i usredsređenim izgledom tokom cele scene objašnjenja njihove otmice od strane bande komunističkih scenarista, pokušavajući da pronikne u logiku koja je za njih savršeno nova.

ŽESTOKA SMRT I BRUTALNA ŽESTINA

Po pravilu, ako u filmu Koenovih nekoga ubijaju, to se dešava tako žestoko da krv pršti. Imajući u vidu grotesknost njihovih filmova, to nije tako šokantno kako bi moglo biti — samo zato što tokom celog vremenskog toka gledaoca prožima osećanje preuveličanosti svega što se dešava na ekranu. Nadalje, žestina se projavljuje ne samo u scenama umiranja: junaci koenovskih filmova mogu da očekuju samo to da će neko pokušati da ih ubije, pretuče ili podvrgne torturi.

U filmu Barton Fink nema same scene ubistva, ali negde izjutra glavni junak se budi pored okrvavljenog leša žene s kojom je proveo noć. Lopova-recidivistu Haia iz "Podizanja Arizoninih" premlaćuju njegovi cimeri koji su izašli na slobodu. Jedan od junaka filma Fargo ubija policajca pucnjem u glavu, a nakon njega i dvojicu slučajnih svedoka. Lik kojeg tumači Geogre Clooney u filmu "Spaliti nakon čitanja" puca u čelo fitnes trenra Brada Pitta, bez svesti o situaciji, jer on se već nalazi na granici paranoje.

NOVAC JE ZLO

Novac je skoro uvek ono što pokreće niz nevolja junaka filmova braće Koen. Ili pohlepa.

Glavni junak filma "Ovo nije zemlja za starce", varilac Llewelyn Moss (Josh Brolin) postaje meta ubice nakon što pokuša da prisvoji novac ubijenih prodavaca droge. Barton Fink preživljava privatni pakao nakon odluke da postane holivudski scenarista, da bi imao mnogo novca. U filmu "Spaliti nakon čitanja" izvor svih nevolja glavne junakinje je njena želja da nabavi novac za plastičnu operaciju. U filmu "Živeo Cezar", glavnog junaka, fimsku zvezdu, otimaju scenaristi komunisti, koje su holivudski studiji redom ojadili, plativši im crkavicu za njihov rad. Siže "Nepodnošljive surovosti" vrti se oko razvoda dvoje bogataša, što neizbežno podrazumeva borbu supružnika za novac.

MNOŠTVO REFERENCI

U filmovima Koenovih uvek postoji mnoštvo referenci ka drugim proizvodima kulture — to može biti film, književnost, slikarstvo ili muzika. Ponekada i šire od toga, neki od njihovih filmova referišu ka celim epohama, poput filma "Živeo Cezar" — reference ka zlatnom dobu Holivuda i kinematografiji te epohe. Filmovi Koenovih često su zasnovani na nekim književnim delima — ponekada neposredno, kao u slučaju filma "Ovo nije zemlja za starce" (romana Kormaka Makartija, koji kao i film ima pogrešno preveden naslov na srpski kao "Nema zemlje za starce", prim.ur.) a ponekada samo ponavljajući neki književni siže ili ideju, kao u slučaju filma "O, brate, gde si" koji je za osnovu imao Homerovu "Odiseju".

Pored nabrojanog možemo spomenuti i to da je za osnovu filma "Veliki Lebovski" uzet detektivski roman "Veliki san" Rejmonda Čendlera. Koreografija jedne od scena iz Dudeovog sna inspirisana je radovima američkog koreografa Busbyja Berkeleya, koji je stvarao masovne plesne scene sa efektom kaleidoskopa. Kao prototip za lik pisca Vilijema Mejhjua u filmu "Barton Fink" delimično je poslužio Vilijem Fokner, prema rečima same braće Koen.

RAD UVEK S ISTIM LJUDIMA

Kada jednom nađu čoveka koji im je srodna duša i prijatan kolega, Koenovi rade s njim i s njom veoma često.

Snimatelj Roger Dickins snimio je dvanaest filmova sa Koenovima, uključujući i "Fargo", "Veliki Lebovski" i "Ovo nije zemlja za starce". Kompozitor Karter Beruel sarađuje sa Koenovima više nego bilo s kojim drugim autorom, on je napisao muziku za petnaest njihovih filmova. Kod Koenovih neprestano snimaju isti glumci: naprimer John Turturro je glumio u filmovima "Barton Fink", "Veliki Lebovski", "O, brate, gde si?", a George Clooney — u filmovima "Nepodnošljiva surovost", "Spaliti nakon čitanja" i "Živeo Cezar".

KRUG ŽANROVA

Koenovi neprestano pokušavaju da se oprobaju u raznim filmskim žanrovima, pri tom ostaju verni sebi: bez obzira na sve, spomenute osobine njihovog režiserskog stila prenose se snjima iz filma u film. Pritom, čak iako neki film braće Koen spada u neki mejnstrim žanr, on će obavezno u sebi sadržati i naznake drugih žanrova.

"O, brate, gde si" je road-movie, «Milerovo raskršće" je gangsterski neonoire, "Nepodnošljiva surovost" je romkom, "Ovo nije zemlja za starce" je triler, "Ozbiljni čovek" je crna komedija, "U svetu Luina Dejvisa" je muzička drama, а "Barton Fink" je crna komedija na granici horora.

Prevod s ruskog: Vladimir Marković (Espreso.co.rs / buro247.ru)

Bonus video: