EVA RAS ZA ESPRESO #1: Zbog Kusturice se Andrić prevrće u grobu, Makavejev je bio džentlmen (VIDEO)

Eva Ras je nesvakidašnja persona na našem filmskom nebu. Od glumice koja se etablirala kroz rad sa Dušanom Makavejevim, te dospela u antologije legendarnom ulogom u filmu "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT-a", a kasnije sa brojnim drugim rediteljskim velikanima, neko bi možda očekivao elitistički stav i otklon od svega što nije visoka dramska umetnost. No poslednjih godina ova glumica je umela i da šokira kulturnu javnost, kako pojavljivanjem u rijaliti programima, tako i čestim davanjem intervjua za tabloide u kojima bi komentarisala estradne prilike i događaje. Pažnju je privukao i video u kome repuje na stihove Mimi Mercedez...

Nekom će se takav javni nastup svideti, a nekom možda i ne. No utisak koji Eva Ras ostavlja u direktnom razgovoru, pre nego što krene snimanje za Espreso, jeste da ona svoju javnu personu doživljava u skladu sa standardima holivudskog šoubiza, u kome ima mesta i za ozbiljne uloge i za urnebesnu zabavu. Naposletku, u njen medijski angažman možemo da učitamo i borbu protiv "ejdžizma", jer ona bez zadrške razbija tabue o tome kako starija glumica "treba" da se ponaša u javnom prostoru.

Razgovor koji smo vodili nije bio samo klasičan intervju, već i svojevrsno memoarsko prisećanje različitih etapa iz njene bogate karijere, smo ga ovom prilikom podelili po interesantnim temama koje je obuhvatio.

O CENZURI U JUGOSLOVENSKOM FILMU

U umetničkoj školi na FDU, to je bilo jako ljupko. Mladost može čak i diktaturi da se izmigolji. Pola studenata su bili špijuni Komunističke partije. Ali mi smo to znali, i zajedno sa njima smo sastavljali izveštaje. Kad su primali platu, zajedno smo išli kod Kolarca i jeli pekarski krompir.

Oni su imali smernice, kako da nas usmeravaju šta smemo, a šta ne smemo. Ja se toga nisam držala ni na Akademiji. Imala sam sreće da je moja mala klasa, šest mladića i ja, bila pre svega mlada i neodgovorna. Nismo dolazili ni na časove, ni na ispite, ni na kolokvijume. Više smo voleli da idemo na fudbalsku utakmicu, da odemo autostopom do Novog Sada. Diktatura ne može ništa mladim ljudima.

Ali, Makavejev tad već nije bio toliko mlad, imao je preko 30 godina. Pre toga je bio čuveni Kino klub gde su pravili jeftine dokumentarne filmove. On je bio rak-rana u očima komunista i oni su hteli da to ukinu. Čak i Puriša Đorđević je bio tu, i Žika Pavlović, svi mi koji smo imali ambicije da se bavimo filmom. Makavejev je prvu zabranu dobio kad je snimio “Paradu”. Onda je ceo taj film stavio u “Ljubavni slučaj...” kao sopstveni citat.

Te zabrane od Titove vladavine i njegovih čankolizaca, nije nikad bilo da vi dobijete crno na belo da ste zabranjeni. Nego samo obaveste sve druge, da nije zgodno da rade s vama. Makavejeva su odveli do granice kod Maribora i dali mu pasoš, i rekli da mu taj pasoš važi da izađe, ali ne i da se vrati u našu zemlju. Ali nisu ni Makavejevu naudili, jer on je postao građanin sveta.

O ODNOSU SA DUŠANOM MAKAVEJEVIM

Makavejev i ja smo se razišli dok je on bio živ. Ja sam obolela od maligniteta, pa su mi Rade Zelenović i Dinko Tucaković, u tadašnoj Kinoteci, brže-bolje udelili neki pečat, da ne umrem a da ga nisam dobila. Došla sam 2. decembra 2002. iz Švedske i uveče u šest je bila dodela tog pečata. Ja dođem u Kinoteku, i vidim da nema Makavejeva, što je meni tad bilo apsurdno. Jer nas dvoje smo zajedno pravili remek-dela: i "Čovek nije Tica", i ovaj njegov biografski film “Rupa u Duši” gde isto igram. Mi smo prosto bili neki tandem. Kako sad njega nema?

Pitala sam Tucakovića i Zelenovića gde je Makavejev, kako neće doći kad je to najveće odličje koje Kinoteka daje. Oni mi ništa nisu rekli. Ja pogledam na internetu i guglu, i nsam mogla da verujem! Makavejev je te večeri, kad sam ja primala odlikovanje Kinoteke, otišao na premijeru komada Biljane Srbljanović u Beogradu. Njemu je to bilo važnije nego ja.

Onda sam ja retroaktivno razmišljala, da Makavejev mene nikad nije ni doživljavao kao nekoga kome je želeo da uspe, da deli uspeh sa njim. Pa sam napisala roman “Sa Evom u raj” o tome. Od utorka do subote je prvi tiraž bio rasprodat, iako je baš te nedelje bila i dodela NIN-ove nagrade. Bio je rasprodat, jer je svakog zanimalo kako to da se dvoje saradnika, koje su pravili remek-dela, ne uvažavaju.

Vaše kolege novinari su išli kod njega, da pitaju šta misli o romanu. Makavejev je i tad pokazao da mi jesmo bili saradnici, i da koliko god da mu je bilo teško da deli uspeh sa mnom, da me je uvažavao. Kao i ja njega. Jer, znate, napisati roman od 500 strana, to je veliko uvažavanje. Ja sam mislila o njemu dve godine, svaki dan, 20 sati. Vaše kolege su ga pitale šta misli o romanu, a on je bio veliki džentlmen i rekao je da još nije pročitao. A kad bude, nazvaće ih pa će vrlo rado da kaže svoje mišljenje.

Normalno da nije posle rekao, ali je fantastično izbegao da dođe u tabloide, i da neko ne napiše da on mene mrzi. Ja u romanu njega ne mrzim, ja pišem o tome da je ljudska priroda takva, da čak ni veliki svetski uspesi ne mogu da sačuvaju prijateljstvo ako se ono raspadne.

Nemam ništa protiv Biljane Srbljanović, ali Makavejev između nje i mene ne može nju da izabere, jer je to nešto benigno i nema nikakve veze sa našom kulturom. A to što smo Mak i ja radili, sa našom kulturom ima ogromne veze. Ta mačka i ta fotografija ( iz filma "Ljubavni slučaj...", op.a) je na koricama američke enciklopedije najlepših kadrova svetske kinematografije. Ameri su to prevalili, da nije neka Doris Dej ili Elizabet Tejlor. Nego anonimna Eva Ras sa anonimnom mačkom u anonimnom filmu. Jer znate, naši svetski uspesi ipak ne mogu da se mere sa uspesima Liz Tejlor ili Nikol Kidmen.

O EMIRU KUSTURICI I IVU ANDRIĆU

Neke vaše kolege su napravile veliku prašinu jer sam smela da kažem da Kusturica više ne pravi dobre filmove . Ali, to je isti slučaj kao i sa Makavejevim. Igrala sam u filmu Otac na službenom putu. Emir je bio zadovoljan sa mnom, i taj film je dobio kansku Zlatnu palmu. Kad je dobio nagradu, ja sam slučajno bila u televiziji dok su razgovarali s njim telefonom, oko toga koji insert iz filma da puste. On je rekao “Kakav insert, pustite špicu filma, nisam ja dobio nagradu nego svi ti ljudi koji su sarađivali sa mnom". RTS je u Dnevniku pustio špicu filma, gde je bilo i far majstora, svih koji su sarađivali.

Posle toga Emir Kusturica me nikad više nije zvao, a ja sam još 30 godina govorila kako je on genije, kako je to divan film, kako je ta saradnja bila divna. Trebalo je da dobijem maligni tumor da shvatim da ja nisam njegov PR, i kako se on ogrešio prema meni. Sad kad pravi loše filmove, ja imam pravo da kažem da su to loši filmovi. Jer znate, u svakom njegovom filmu je bilo uloge za mene. Ali on je više voleo naturščike. I uzimao je neke ženturače sa ulica koje su igrale moje uloge. Zašto bih njega i dalje kovala u zvezde?

Neka, to je isto iscurelo. On je mene pogrešno angažovao, ja sam njega pogrešno veličala. I onda mi je bog u jednom času prosvetljenja rekao - pa zašto si ga obožavala? Zato što nije delio sa tobom, nego je uzimao naturščike? Nije to kazna za njega, nego je to trenutak prosvetljenja, da ja o njemu mogu da kažem šta mislim. Moniku Beluči je isto upropastio. Taj film ("Na mlečnom putu", op.a.) ne vredi ništa. I on je grozota, i scenografija, priča, dijalozi, Monika Beluči... tolika grozota, da ja to nisam mogla da odgledam do kraja. Bilo mi je žao, jer je on bio talentovan. I žao mi je što je taj talenat potrošio na Drvengrade, na građenje Andrićgrada. Ivo Andrić se sigurno prevrće u grobu.

Ivo Andrić je bio moj komšija. Ja sam stanovala prekoputa Glavne pošte, a on na Andrićevom vencu. Moja pokojna ćerka je tad bila mala i rano je ustajala, a Andrić je bio star i takođe je rano ustajao. Mi smo se viđali u Pionirskom parku. A dete vas poveže. Kad mu dete trči u susret i diže ruke da ga podigne, on je podizao. Mi se nismo sprijateljili, ali smo pomalo ipak razgovarali. Andrić je bio suzdržan čovek, on sigurno ne bi voleo da ima Andrićgrad. Pogotovu ne bi voleo da Emir iz tuđih kulturnih spomenika i ruševina nosi kamenje za njegov grad.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #5: Ana Ćurčin (VIDEO)