ŠABAKA HAČINGS: Blještava kometa na evropskom džez nebu (VIDEO)

Još od osamdesetih godina prošlog veka, najuspešniji i medijski najzapaženiji džez trendovi na svetskoj sceni bili su neraskidivo vezani za neki "revival" format. Osamdesetih je Vinton Marsalis uspešno promovisao povratak baperskog zvuka (nakon fjužna iz sedamdesetih), dok su devedesetih carevali tzv. Mladi lavovi (Roj Hargruv, Džošua Redman, itd), koji su istu narativ predstavili u za nijansu modernijem aranžerskom kontekstu.

Dvehiljadite se ne pozivaju direktno na fjužn, ali vraćaju u fokus poriv za komunikacijom sa mladom publikom te obrade aktuelnih vedeta pop kulture. Svako ko je hteo da bude relevantan, tih je godina obrađivao Bjork ili Radiohead, i slične autore, u čemu su se najbolje snalazili The Bad Plus, Bred Meldau, i drugi.

Konačno, evo nas u 2019. godini a poslednji "veliki medijski proboj" ostvario je saksofonista Kamasi Vošington pre 4-5 godina. Njegov uspeh bio je vezan za rekontekstualizovanje (još jedno "re") afroameričkog nasleđa (soul, fank, pevanje, tradicionalne nošnje), dok u (samo donekle) sličnom maniru na scenu suvereno stupa britanski saksofonista Šabaka Hačings.

Počeci na matičnoj sceni

Premda je britanska scena imala svoje značajne džez muzičare tokom istorije (Džon Meklaflin, Dejv Holand...), teško da je imala neki značajniji pokret ili grupu izvođača sa uniformnim, a upečatljivim stilskim karakteristikama (poput Skandinavaca). U tim i takvim okolnostima, u poslednjih 10-ak godina kritika je sa najviše radosti prigrila bendove poput Polar Bear, Acoustic Ladyland, Led Bib, i drugih koji su baštinili tradiciju njujorškog "dauntauna", odnosno iščašen pogled na džez-rok ili čak pank-džez, sa dosta humora. No kako je jedna od perjanica ove scene - tršavi i vizualno atraktivni Seb Rošford - sve više počeo da se okreće "ozbiljnim" projektima, nekako je vremenski korespondirala i potraga za novim herojima brit-džeza.

Na margini ove scene pojavio se i sastav Sons of Kemet, u kome se obreo i sam Rošford. No njihov alfa i omega bio je i ostao saksofonista Šabaka Hačings, koji je svirao i sa Mulatuom Astatkeom, te nekim drugim sastavima, polako gurajući svoje autorske projekte poput pomenutog benda, ili Shabaka Hutchings and the Ancestors. Nisu ti prvi albumi bili preterano upečatljivi niti s jasnim distinktivnim obeležjima, no nazirao se koncept okretanja afričkom kontinentu, reminiscencije na Felu Kutija, južnoafrički i etiopski džez, opijenost ikonografijom Sun Ra, itd.

Paralelno sa njegovim sve većim uspehom, "rastao je i ostatak "britanske nove scene" na korenima nu-jazza kakvog je godinama forsirao Džajls Piterson, gde su se uz Hačingsa etablirali Nubia Garsija, Jaz Ahmed, Mozes Bojd...

Tvoja kraljica je reptil!

Ključni momenat (dosadašnje) karijere Šabake Hačingsa je prošlogodišnji album "Your queen is a reptile" benda Sons of Kemet. Na ovom zrelom ostvarenju grupe, saksofonista spaja svoju fascinaciju Karibima te njuorleanske reminiscencije sa modernim džezom i vokalima, zadržavajući snažan i stabilan gruv koji odudara od baperske džez ritmike. No mnogo više od "bežanja od tradicije", što više nije ni velika novost na džez sceni, Hačings pleni angažovanim konceptom i tekstovima, koji daju (medijima i publici) toliko željenu provokativnost, političku i društvenu relevantnost. Svaka od numera posvećena je nekoj od značajnih afro-američkih ili afričkih istorijskih ličnosti, po principu "My queen is" plus ime neke od heroina političke i društvene borbe za prava (i danas) marginalizovane crne rase.

Cinici bi rekli da ni angažovana borba za prava crnaca nije novost, no treba imati u vidu specifičan društveno-politički kontekst u kome operiše Hačings. Njegova oštrica je, između ostalog, uperena protiv britanske kraljice i koncepta monarhije uopšte uzev, u društvu koje nekritički obožava i s ponosom tetoši svoju kraljevsku porodicu. Britanija je država u kojima su retki ovakvi istupi muzičara, a još ređi istupi džezera čiji je politička relevantnost krajnje marginalizovana tokom decenija akademizacije žanra.

Saksofon koji lansira zvučne komete

The Comet is Coming nije autorski bend Šabake Hačingsa, ali jeste sastav u kome ovaj saksofonista ima istaknutu sviračku ulogu i čiji se aktuelni album "Trust in the Lifeforce of the Deep Mystery" medijski vezuje mahom za njegov angažman. Tome je razlog i činjenica da je - kao i "Your queen..." - objavljen za legendarni Impulse!, izdavačku kuću koje šezdesetih objavljivala ključne albume Džona Koltrejna, a danas se vraća na velika vrata u svetu džeza. Mnogi kritičari i blogeri utrkuju se u hvalospevima za ovaj album na razmeđu elektronike, roka i modernog džeza, koji daje dobar šlagvort za osvrt na sam Hačingsov svirački stil.

Mnogi saksofonisti 21. veka koji su bežali od tradicije glavom bez obzira, najčešće bi se hvatali za jednu drugu vrstu takođe tradicionalnog zvuka - fri džez sviranja koje poprimilo svoje prepoznatljive konture početkom šezdesetih godina prošlog veka. No njihov otklon u smeru modernosti podrazumevao bi i dekonstrukciju, odnosno pojednostavljivanje složene džezerske ritmike, gde bi divlje sviranje pravilo zanimljiv kontrapunkt ovoj "rokerskoj" osnovi. Naravno, ovo je donekle preterano pojednostavljivanje, ali daje okvirne odrednice u kom smeru su išle kreativno najintrigantnije tendencije savremenog džeza 21. veka.

"Zaista ne želim da zvučim kao Mark Tarner ili Džo Lovano, jer oni jednostavno zvuče predobro. Oni zvuče kao da znaju šta rade. Ja bih radije da budem onaj lik u ćošku za koga će ljudi reći da mooožda ume da svira", rekao je jednom prilikom Hačings. Kod njega je zanimljivo to što nije samo pojednostavio ritam, već je i svoje sviranje "banalizovao" do krajnje mere.

Kako je sam objasnio, on svira "glupi" saksofon, što često podrazumeva repeticiju jednog te istog tona i njegove varijacije u teksturi i jačini. U tom smislu Hačings kao da dolazi iz tradicije starih R&B i soul svirača kakve možemo zamisliti sa (pra)starim rokerima ili muzičarima poput mladog Reja Čarlsa. Na taj način ovaj saksofonista izbegava sve i - stare i nove - trendove u džezu, pri čemu su njegove mikro-varijacije u boji i jačini tona sa jedne strane i dalje tehnički kompetentne, a sa druge osećajne i poletne na način koji korespondira sa pop-rok kulturom.

Upravo na ovoj društvenoj i muzičkoj relevantnosti počiva Hačingsov uspeh među mlađim ljubiteljima džeza, dok ga poštovanje istorije afroameričke i afričke muzike čini velikim i u očima starijih ljubitelja različitih žanrova. Šabaka Hačings nije najkreativniji džez muzičar našeg doba, no jedan je od onih čiji je značaj za promociju i širenje popularnosti ove muzike u srećnoj vezi sa sviračkim i autorskim kvalitetom.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #5: Ana Ćurčin (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Nikola Marković)