ESPRESOV DŽEZ VODIČ: 5 albuma koji su obeležili prvo tromesečje 2019. godine (VIDEO)

Džezerska godina počela je bez velikih turbulencija, šokova, ili kapitalnih izdanja oko kojih bi se džez kritika i publika nedvosmisleno složila da zavređuju pažnju. Naposletku, to je i redovno stanje na sceni, barem kada se radi o pokrivenosti u relevantnijim uže i šire stručnim medijima.

Ako bismo ipak izdvojili neku temu ili "narativ" koji je naročito popularan još od prošle godine, to bi verovatno bio hajp koji se diže oko tzv. "nove britanske scene" i naročito saksofoniste Šabake Hačinsa, koji je baš i nedavno objavio album sa grupom "The Comet is Coming". Tamo, doduše, nije primarni autor, ali sva je prilika da će baš ovaj album da se zavrti po godišnjim listama.

Sam Hačins ima sve predispozicije - hteo ne hteo - da postane "novi Kamasi Vašington", odnosno da bude posmatran kao "spasilac džeza" i onaj koji ga na "pravi način" predstavlja mladoj publici. Radi se, nema sumnje, o odličnom autoru i saksofonisti čiji su bendovi i stil sviranja u samom vrhu moderne džez ponude, nevezano za isforsirani kontekst u koji ga strani mediji stavljaju, te će o njemu na Espresu još biti reči. U međuvremenu, okrećemo se subjektivnom izboru najslušanijih džez albuma objavljenih u prvom kvartalu ove godine.

David Torn / Tim Berne / Ches Smith - Son of goldfinger

Neobična karijera gitaristu Dejvida Torna vezuje za brojne ikone pop i rok scene, od Dejvida Bouvija do Madone, te za primenjenu filmsku muziku. No kada dobije priliku da izvodi svoj autorski rad, radi se o vanserijskom "atmosferičaru" koji brojne pedale i lupove koristi u kontekstu bogatih zvučnih pejzaža. Sa druge strane, Tim Bern i Čes Smit su prvoligaši američke fri džez i avangardne scene. Njih trojica predstavljaju jedinstven zapaljivi svoj samosvojnih, ali komplementarnih muzičkih individua.

Giovanni Guidi - Avec le temps

Italijanski pijanista Đovani Gvidi dugo se kolebao u svom autorskom radu, ne znajući kuda bi krenuo - bilo je tu i bezličnog mejnstrima, i avangarde, i tananog lirizma. Paralelno sa autorskim radom stasavao je u kvintetu velikog Enrika Rave, legende italijanskog džeza, te brusio svoj svirački stil. Konačno, u nekom trenutku su stvari počele da ležu na svoje mesto te se Gvidi "ugnezdio" negde između delikatnog ECM stila na razmeđi klasičarskog pijanizma i skandinavske atmosferičnosti, sa sporadičnim avangardnim intermecima. Njegov album "Avec le temps" dinamična je nadogradnja postojećeg trija i prelazak na kvintet formaciju, u kojoj dominira sjajni saksofonista Frančesko Bearcati.

Emile Parisien Quartet - Double Screening

Premda jeste pripadnik sveže i nove, uzbudljive evropske džez scene, Emil Parizjen ne pravi ama baš nikakve kompromise u pravcu "pitkosti" ili "komunikativnosti", a svakako nije ni neki poseban glas generacije, u čijem se delu oslikava duh vremena. Ako bismo ga poredili sa ranije pomenutim Šabakom Hačinsom, ovaj francuski sopran saksofonista mu dođe sve suprotno. Njegove kompozicije i aranžmani su kompleksni, soloi vratolomni, harmonije prave džezerske.

U tom smislu, vrlo je moguće da će ga više voleti džez kritičari i zaluđenici nego tzv. "široki auditorijum", a malo je verovatno da će on privoleti neke nove klince ka džezu (eventualno ako ga čujete u bendu harmonikaša Vensana Peranija) . No kada se u njemu - žanru - već zateknete i zavolite ga, Parzjen će biti onaj sledeći korak, muzičar kome se okrenete kada uho već ogugla na okoštale džez fraze i postupke. Nepredvidivi prelazi i odnosi instrumenata, neobični aranžmani, unikatan ton njegovog saksofona, čine Parizjenov novi album jednim od prvih ozbiljnih kandidata za džez izdanje godine.

Mats Eilertsen Trio - And then comes the night

Norveški kontrabasista Mats Eilertsen dugo je bio najpoznatiji kao "basista Torda Gustavsena". Ovaj potonji pijanista danas je možda i najpoznatiji/najpopularniji izdanak čuvene norveške džez scene, odnosno njenog dela bliskog ECM izdavaču, te u neku ruku nije čudno da se Eilertsen otisnuo punim jedrima u solo karijeru, ne bi li izašao iz senke. Nakon kratkog izleta u nešto širu postavu na albumu "Rubicon", vratio se proverenoj trio formaciji na aktuelnom, ovogodišnjem izdanju.

Nema tu ničega što već nismo čuli desetinama puta, na albumima evropskih pijanističkih trija koji naginju atmosferičnom lirizmu. No to naposletku nije ni toliko bitno, jer je materijal odlično napisan, osmišljen i realizovan.

Sethstat - IX9

Sethstat je već niz godina jedan od najbitnijih makedonskih džez sastava, te među najboljim regionalnim bendovima koji ne pripadaju mejnstrimu ili moderni baziranoj na baperskoj tradiciji. Sa druge strane, nisu ni fjužn bend svaćen u kontekstu džez-roka na tragu sedamdesetih godina prošlog veka. Mada bismo donekle mogli da povučemo paralelu sa njujorškom scenom, dovoljno su i samosvojni, te bi u kontekstu Balkana mogli da ih poredimo i sa našim vedetama Eyot ili Fish in Oil. Razigrana međuigra trombona i saksofona u sadejstvu sa dinamičnom ritam sekcijom čine i njihov aktuelni album veoma zabavnom lektirom za slušanje.

BONUS VIDEO: MILOŠ TOMIĆ: O muzičkim traumama i najglupljim filmovima (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Nikola Marković)