RUSSIAN DOLL: Kako izaći iz začaranog kruga sopstvenih loših odluka

Jedino što je sasvim sigurno u životima svih nas je - smrt.

Ma koliko to tuborno zvuči, svi mi hodamo po ivici ambisa u koji možemo upasti svakog trenutka. A zamislite da nakon vašeg umiranja, dobijete još jednu šansu da ponovite dan u kojem ste preminuli - šta biste uradili?

Na ova teška i neobična pitanja nije lako dati odgovor, kao što nije lako ni kontemplirati o sopstvenoj smrti. Ipak, sve ove egzistencijalističke i komplikovane ideje jedna serija sasvim uspešno pakuje u "lagani" i zabavan format komedije. U pitanju je nova Netfliksova serija "Russian doll" (Babuška).

Mnogi kritičari su, iako je godina tek počela, ovu seriju uvrstili u "najbolja ostvarenja koja su pogledali u 2019". I zaista, serija opravdava takve hvalospeve.

U moru ozbiljnih, mračnih serija sa izmučenim muškim junacima koji proživljavaju životne krize i lamentiraju nad svojom sudbinom, "Russian doll" je potpuno osveženje. Serija pristupa istim "velikim" idejama smrtnosti, krize srednjih godina, posledica vlastitih izbora, sebičnosti, poroka, krivice, trauma i najzad spasenja, ali na nimalo pretenciozan način.

Prava je retkost videti da se u seriji sama priča oblikuje u impresivna zapažanja i poente o ljudskom postojanju, što se češće sreće u knjigama, nego u TV serijama.

Kako serija postiže taj efekat? U nastavku teksta možete očekivati nekoliko malih "spojlera", tako da, ukoliko niste pogledali seriju, i ne volite da znate dešavanja unapred, najbolje je da izađete iz teksta.

Britak, duhovit, promišljen scenario je osnova serije i razlog njenog uspeha, a maestralna gluma Nataše Lijon stvorila je lik koji će sigurno postati kultni - nemojte se iznenaditi ako autentičnu pojavnost Nadie, junakinje ove serije, uskoro ugledate i na majicama, cegerima, maskenbalima. Scenario, prepun odličnih fora, ali i dubokoumnih rečenica koje "režu" svojom jednostavnošću, a istinitošću, pisale su tri žene: komičarka Ejmi Poeler, koju znamo iz serije "Parks and recreations", zatim Nataša Lijon i Lesli Hedland.

"Russian doll" takođe doprinosi sahranjivanju "dopadljivog ženskog lika", kao što su to činile i neke serije ranije (Homeland, Girls, Broen itd). Takav ženski lik je uglavnom stereotip žene koja je emotivna, fina, neporočna, ambiciozna, posvećena deci ili karijeri. Nadia je sve suprotno: samoživa, sebična, cinična, bez muža i dece, drska, puši mnogo paklica dnevno, a isto toliko pije i drogira se.

Ona živi u Njujorku, a upoznajemo je na njenom 36. rođendanu. Nadia nevoljno dolazi na sopstvenu rođendansku žurku, na kojoj konzumira "izraelske džointe" dopunjene kokainom, a zatim pronalazi šemu za jedno veče. Nakon svega toga, dok traga za svojom mačkom koja je nestala, nju udara auto i umire. Međutim nakon smrti ona se iznova se vraća među žive, i to u istom mestu i vremenu - u svoj 36. rođendan. Uskoro saznajemo jezivu istinu: ona je osuđena da iznova proživljava jedan isti dan.

Serija preuzima ideje filmskog hita "Dan mrmota", ali ih razvija na inovativniji način. Nadia, navikla na usamljenički život bez kompromisa, želi da sazna šta joj se zapravo dešava, a dok ona traži odgovore, mi saznajemo tužne istine o njenom životu. Iako već lagano zalazi u godine kada nastaje "kriza zrelosti", kada čovek promišlja o svemu što je postigao, i odlukama i izborima koje je načinio, Nadia po svemu sudeći nema taj problem. Ona se i dalje ponaša po svom nahođenju, često ne mareći o osećanjima drugih ljudi.

Njeni sarkastični komentari neretko vređaju njene prijatelje, upušta se u vezu sa oženjenim čovekom, a kada se on razvede, ona ga ostavlja, a takođe ne mari ni za bilo kakve norme ponašanja ili nekakav "bonton".

Za čudno stanje stalnog umiranja i vraćanja na isto Nadia stalno krivi nekog drugog: droge, portale u vremenu, kletve. Ona dolazi do hiljadu teorija, ali nijedna nije okrenuta ka njoj samoj. Nemogućnost da sagledamo kako se naše odluke i postupci prelivaju na druge ljude ovde se bukvlano manifestuje u vremenskoj matrici koja se ponavlja u krug, i iz koje nema izlaza.

Zatvaranje u sebe, bežanje od drugih ljudi, nesuočavanje sa najdubljim uzrocima naše patnje, čine da se osoba umrsi u mrežu poricanja, neodgovornosti, "života kao da nema sutra". A, kada se zaista ostvari ta premisa, da sutra ne postoji, već samo jedan dan koji se iznova ponavlja, tada konačno čovek stane i - razmisli. Tako je dodatno komično to što je junakinji serije bukvalno bio potreban nadrealni događaj da bi je "trgnuo" i oslobodio.

Međutim, suočavanje sa vlastitim preprekama i povratak kontrole nad životom nije jednostavan. Serija nas u svojim središnjim epizodama vodi ka preokretu koji je neočekivan, ali veoma značajan - Nadia nije jedina koja je zarobljena u danu koji se iznova ponavlja. Tek kada upozna potpunog stranca, koji deli njeno iskustvo, uprkos tome što su fundamentalno različite ličnosti, Nadia konačno može doći do dugo željenih odgovora, ali i svojevrsne utehe. "Russian doll" poentira da tek kada pustimo drugog u svoj život, i kada prihvatimo nečiju pomoć, možemo istinski da se izbavimo od svojih demona. "Niko od nas ne može ništa da uradi sam", zaključuje i jedan od likova serije.

U doba istinske otuđenosti, koja je, iako "izvikana", zapravo jako stvarna i opipljiva pošast današnjeg sveta, u doba društvenim mreža koje stvaraju zavist, osuđivanje, a samim tim i još veći osećaj bezvrednosti i patnje u čoveku, konačno se neko dosetio da ukaže kako pomoć drugih postaje nešto od velike vrednosti po sam opstanak.

"Russian doll" se obraća svima nama, jer nema osobe koja se bar jednom nije zamislila nad svojom smrtnošću. Međutim, retko se zamislimo nad nizom odluka i izbora koje su nas dovele na trenutno mesto. Tek nas ekstremni životni događaji nateraju da stanemo i pogledamo svoj život u retrospektivi, a zatim i uočimo ključne trenutke koje su nas oblikovale kao osobu.

Zapravo, ukoliko vam se isti problemi i promašaji iznova događaju, možda ste već zarobljeni u matrici pogrešnog delovanja izbora koje nesvesno pravite. A serija "Russan doll" nam na zabavan i dovitljiv način pokazuje da ipak možemo da se izvučemo i spasimo. Jer, tek kada se zagledamo u sebe, možemo potražiti druge, a onda se i istinski povezati sa njima.

BONUS VIDEO

(Espreso.co.rs/Božica Luković)