DŽEZ U SRBIJI: Godina nabujale kreativnosti

Prebrojali smo skoro 30 albuma domaćih džezera u 2018. godini!

Objavljeno: 13.01.2019. 09:42h 10:16h

Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura

Nije lako svoditi godišnje račune o "srpskom džezu", ili "džezu u Srbiji", barem kroz diskografska izdanja. Ovom tekstu je prethodilo mukotrpno analiziranje i vaganje nekolicine džez kritičara, oko toga koji bi albumi trebalo da uđu u obzir. Kriterijumi su fluidni, zbog činjenice da je srpska džez dijaspora veoma razgranata, te da postoje muzičari koji su tzv "sajdmeni" ali čija je rola veoma značajna iako se ne vode kao vođe bendova. Pa imamo albume oko kojih se možemo tradicionalno sporiti da li "jesu džez" ili "nisu džez", albume domaćih muzičara objavljene u inostranstvu, dijasporaša objavljene u Srbiji kao reizdanja, itd. Umesto toga, pokušaćemo da sagledamo džezersku 2018. godinu kroz nekoliko ključnih tačaka i fenomena.

Vojvodina kao centar savremenog džeza i avangarde

Dok se u Beogradu i centralnoj Srbiji oduvek više negovao tradicionalni džez i fjužn, u severnoj srpskoj pokrajini je od osamdesetih godina na ovamo cvetala "alternativnija" scena, kao plod nešto drugačije institucionalne klime, individualnih napora, te geografske bliskosti pre svega sa Mađarskom i njenom eksperimentalnom umetničkom scenom. U svojom formativnim godinama Boris Kovač je bio bliži avangardnom džezu nego world music estetici po kojoj je postao poznat širom sveta, postojali su Dani novosadskog džeza koje je smelo selektirao Zoltan Bičkei, kasnije alfa i omega festivala "Jazz, improvizovana muzika..." u Kanjiži.

Konačno, početkom dvehiljaditih se "pojavio" Silard Mezei, violista i kompozitor iz Sente. Ne samo što njegova diskografija danas broji preko 50 naslova, mahom za prestižne inostrane izdavače avangardne muzike, već je ovaj muzičar kroz svoje albume i radionice podstakao čitavu novu generaciju muzičara da "skrene" u nešto eksperimentalniji izraz. A naposletku i institucije, klubove i organizatore da otvore svoja vrata i umove za ovakvu muziku.

O Mezeijevom miksu uticaja američkog fri džeza, evropske kamerne kompozicije i mađarske tradicionalne muzike mnogo toga je već pisano tokom ranijih godina. Sa diskografske i kvalitativne tačke gledišta, Silard je u Srbiji bez premca. Prošle godine je objavio čak pet albuma u različitim formatima, održavajući autorski nivo koji je odavno uspostavio kroz prethodnih 20-ak godina rada na sceni.

Szilard Mezei Septet LIVE VIDEO

Novosadski bend Dragon's Fuel foto: Promo, Jovo Jovanović

Ništa manje vredan nije bio ni novosadski bubnjar Lav Kovač. Karijeru je započeo u postavama oca Borisa, potom je studirao u Holandiji, da bi se naposletku vratio u Srbiju gde sada nastupa i snima sa nizom bendova i projekata. Ako bi trebalo da izdvojimo jedan prošlogodišnji projekat s albumom, to bi možda najpre bio Dragon's Fuel sa saksofonistima Predragom Okiljevićem i veteranom Vojom Savkovim, te Markom Ćurčićem na basu. Ovaj bend baštini američku i britansku tradiciciju neo-džez-roka u duhu 21. veka, baziranu na pojednostavljivanju tema, harmonija i improvizacija spram zaigranosti fjužna, te na određenoj dozi humora i slobodnog džeza.

Dragon's Fuel AUDIO

Na samom severu, u Subotici, suvereno vlada multiinstrumentalistkinja Jasna Jovićević, koja je u poslednje 3-4 godine "dodala gas" i krenula veoma aktivno se bavi autorskim projektima. Nakon duo formacija sa basistom Armandom Mesarošem i Gabrielom Koso (fagot), odvažila se da realizuje svoj originalni miks avangardnog džeza, kamerne i ambijentalne muzike, u formaciji seksteta. Album "Flow vertical" je objavio prestižni FMR Records, pohvalne recenzije stižu sa raznih strana sveta, dok na domaćoj sceni ovaj projekat nije imao adekvatnu koncertnu i festivalsku prođu.

Jasna Jovićević Sextet - VIDEO

Konačno, tu je i novosadska pijanistkinja Marina Džukljev, koja se etablirala kroz rad u postavama Silarda Mezeija. Sve je aktivnija u na srednjeevropskoj improvizacijskoj sceni, najviše kroz saradnju sa slovenačkim i mađarskim muzičarima, a prošle godine je imala veoma zapažen nastup na Ring Ring Festivalu sa bubnjarem Aronom Portelekijem, koji je ovekovečen i na albumu "Wonder Marks". Njen sada već zreo instrumentalni izraz u kome kombinuje proširene tehnike sviranja klavira, uticaje avangardnog džeza i klasičarsko obrazovanje, nagoveštava još bogatiju diskografsku karijeru u budućnosti.

Marina Džukljev na Soundcloudu

Srednja generacija na vrhuncu snage

Otkako se vratio u Srbiju iz SAD, pijanista, klavijaturista i kompozitor Vasil Hadžimanov je ubedljivo najpopularniji džez muzičar u Srbiji. Njegov VH Band baštini fjužn tradiciju od sedamdesetih do danas, sa uzorima u velikanima džeza poput Herbija Henkoka, Čika Korije, Džoa Zavinula, i drugih. Tokom poslednjih 7-8 godina Hadžimanov je sve raznovrsniji u svom izrazu, te radi u trio i solo formatima, jedno je vreme je bio i član grupe Darkwood Dub, nastupa u duo formaciji sa Bojanom Zulfikarpašićem, itd.

Konačno, poslednja dva albuma ("Alive" sa sjajnim saksofonistom Dejvidom Binijem i ovogodišnji "Lines in Sand") Hadžimanov uspeva da objavi u inostranstvu na etiketi Moonjune Records, što bi mogao biti značajan korak za ovog vrednog autora u njegovom proboju na inostrano tržište. Premda je angloamerička džez kritika relativno nenaklonjena fjužnu kao žanru koji je vrhunac popularnosti dosegao pre 3-4 decenije, bitno je istaći da Moonjune upravo cilja na tu specifičnu i veoma posvećenu nišu ljubitelja džeza. Sa druge strane, Hadžimanov ulazi u stvaralački najzrelije godine i veoma ozbiljno radi na svom autorskom izrazu, ne planirajući da živi na staroj slavi.

Vasil Hadžimanov UŽIVO

NE PROPUSTITE

BEZ GRANICA ILI S NJIMA: Koji su limiti Beogradskog džez festivala? (FOTO)

UROŠ SPASOJEVIĆ: Neophodno je da alternativno razmišljate i izbegavate prečice u kreativnom procesu

UGLJEŠA NOVAKOVIĆ: Prošlo je vreme džez policije

Lepo je videti i Jelenu Jovović, dugi niz godina najpoznatiju domaću džez pevačicu, da je konačno objavila studijski album "Heartbeat" i veoma ozbiljno pristupila njegovoj promociji. Slično se može reći i za pijanistu/klavijaturistu Aleksandra Grujića koga smo češće gledali na klupskim svirkama nego koncertnim binama, a sada se istakao autorskim radom na albumu "GIV & Gaslight". Naposletku, za pohvalu je i saradnja Big Band RTS-a sa švajcarskim avangardnim trombonistom Samjuelom Blejzerom, kao neočekivani iskorak državnog orkestra iz njihove tradicionalne matrice.

Imamo li konačno i "srpske skandinavce"?

Basista Uroš Spasojević je po mnogo čemu specična pojava na domaćoj sceni, počev od činjenice da karijeru gradi iz Valjeva i praktično isključivo preko interneta, te da stilski odudara od svega što smo ovde videli decenijama unazad. Nemački ECM Records je skoro pet decenija praktično žanr za sebe u globalnim okvirima, te nosilac promene paradigme džeza kao "muzike virtuoza", ili okreta ka atmosferičnom/ambijentalnom. Spasojević je sa pijanistom Bojanom Marjanovićem u Oslu snimio album "V" za norveški AMP Records, te se u specifičnom "intimističkom" izrazu kandidovao za vodećeg srpskog ECM-ovca.

Barem dok mladi saksofonista Rastko Obradović ne objavi album sa svojim norveškim kvartetom. Ove jeseni je održao nekoliko koncerata u postavi s mladim muzičarima iz ove zemlje, predstavljajući muziku kakvu bi teško snimio i realizovao sa ovdašnjim muzičarima. Nešto ranije Obradović je objavio EP sa legendarnim Bojanom Zulfikarpašićem, kao mali "preview" onoga što možemo da očekujemo od našeg najtalentovanijeg saksofoniste.

Fish in Oil i Mark Ribo foto: Ivana Čutura

Nesvrstani

Novo izdanje grupe Fish in Oil iznenađujuće je u svojoj svedenosti i fokusiranosti na balade te srednji tempo. No kada se prevaziđe očekivanje "iščašenog zvuka" na koji nas je ova grupa navikla, ostaje uživanje u čistoj lepoti kao takvoj. Nikolov-Ivanović Undectet je objavio ambiciozno, moderno orkestarsko izdanje kao zanimljivu saradnju domaćih i internacionalnih muzičara, dok je gitarista Dušan Jevtović, stacioniran u Barseloni, na izdanju "Live at home" sarađivao sa muzičarima iz Srbije te ovu kolekciju koncertnih snimaka objavio za Moonjune Records. Schime Trio Luke Ignjatovića iznova potvrđuje svoju reputaciju najboljeg domaćeg "klasičnog" džez benda savremene orijentacije, dok je pouzdani klavijaturista Milan Petrović reprezent mejnstrima sa pop-fank uticajima, te već godinama ima svoju publiku koja će se obradovati albumu "Emotions".

Premda je kontrabasista Nenad Vasilić još pretprošle godine objavio "Live in theater Akzent", prošle je imao srpsko vinilno reizdanje koje je izdašno promovisao, te se može naći i u ovogodišnjem pregledu diskografske produkcije. Legendarni trubač Duško Gojković objavio je izdanje "Re:Bop" sa inostranim muzičarima i za stranog izdavača Enja Records, no svakako zaslužuje da ga pomenemo i ovom prilikom.

Konačno, specijalni pomen zaslužuje bubnjar Aleksandar Škorić, koji u svojim poznim dvadesetim već ima (fri) džez karijeru za svako poštovanje. Premda on u formalnom smislu nije bendlider, njegovo frenetično, posvećeno, spiritualno sviranje na svakom nastupu, dovelo je do toga da u Holandiji ostvaruje veoma zapažene saradnje. Naročito se izdvajaju njegovi prošlogodišnji albumi sa američkim saksofonistom Džonom Dajkmenom ("Deekshya", "Again comes the rising of the Sun" ...) .sa kojim je često gostovao u Srbiji. Kako je krenuo, ne bi bilo čudno da ovaj momak ostvari najuspešniju karijeru od svih gore pobrojanih muzičara, u okvirima scene koja mu je stilski bliska.