Skinite povez s očiju, pogledajte se u ogledalu. Vreme je za buđenje! Zašto su "Škrtice" najvažnija nova stvar srpske muzike? (VIDEO)

Subverzivna drama urbanog pojedinca koji ne pristaje na ulogu luzera već želi da bude na svojoj strani, da se ne utopi u sivilo svakodnevice menjajući pravila aktuelne mejnstrim igre je već veliki „Hit“: Ljudi ne žele istinu da čuju zbog nje razapinju i pljuju/Slobodo ne daj me nikom i uvek je tako kad nisi svako/u ovom svetu uplašenih ljudi/ u ovom svetu ugašenih ljudi/Kome je stalo da živi još malo neka se javi.

Apokaliptična na pomalo zaboravljeni Morisonovski način (the Doors) „Horizonti“ je pesma snažnog naboja sa svim esencijalnim elementima Canetove srčane poetike i estetike kojima se suočava sa vremenom ovde i sada: Sit sam svega/sit sam sebe/ ko će iz mrtvih da nas izvede/ dobre vesti kada će da stignu/ prema suncu da nas dignu/ čekam taj dan/budi pored mene da ne budem sam.

Pesma koja upotpunjuje ovaj čudestan muzički mozaik – „Paranormalno“. Zamorno vegetiranje u živom pesku do grla nagoni na samoposmatranje kao nužan metod pročišćenja: Nevidljiv sam a vidim sve/ ako si nevidljiv vidi me/ Preživi susret sa samim sobom/ imaj poverenja u sopstveno spasenje/ vreme nije novac vreme je večnost.

Ljubav je rešenje kako da vreme u kojem sada živimo barem malo učinim boljim. Emocionalno uverljivo i precizno govore o tome stihovi pesme „Moja ljubav je teška“: Od poljubaca mojih ostaju modrice/ od zagrljaja mog bole sve koščice/Ispod moga krila naći ćeš mira/sve bez tebe je ništa/ništa sa tobom je sve.

Skicoidne Canetove reči boje životne „Mudrolije“: Davim se na suvom bez mnogo logike/Svašta se priča svašta se poručuje/ ko u naše ime o nama odlučuje/ prazne glave okolinu nam prave/ kukavičliuk na sve strane/ fiks ideje ko to seje/ dok nam se život u lice smeje.

“Tik tak“.Verovatno jedna od najboljih domaćih rok pesama ikada. Enciklopedijsko poznavanje rokenrol istorije utkano imanentnim muzičkim sredstvima kojima se ocrtava tekst pogađa pravo u centar. Sloboda kao misao,kao reč koja se provlači u skoro svim pesmama na ovom albumu svoju katarzu doživljava upravo u pesmi „Tik tak“ koja zatvara ovo ostvarenje. Čuveni Koletov lelujavi zvuk gitare, Borisovo psihodelično noiz muziciranje uz moćnu ritam sekciju ni jednog trenutka ne daje mogućnost za predah. Ima li boljeg načina da se u muzički ram stavi Cane koji nam u oči sasipa ono što svi znamo a o čemu uglavnom ćutimo.

Život pred ogledalom vodi

da pokaže šta si uradio slobodi svojoj

obećanja koja si dao

iza tih reči da li si stao

ne gubi sve što te krasi

završićeš kao deo u masi

ko se boji misli svoje

iza obećanja ko ne stoji

njegovu glavu odneće u tamu

sve što potiskuješ preti da eksplodira

putem stvarnosti putem dodira

da li brineš za budućnost svoju

ono što je bilo ponovo će biti

od sebe se niko ne može skriti

uzan je prolaz za naša krila

svi zajedno odlazimo u mrak tik tak

tak

(Tik tak)

Bučna tišina još dugo odzvanja nakon završnog tak. Bolno suočavanje sa sobom, sa rušenjem sopstvenih iluzija, sve što ste mislili da ste izgradili pretvara se u prah. Skinite povez sa očiju, pogledajte se u ogledalu.Vreme je za buđenje. „Škrtice“ su svojim prvencem uključile alarm. Album bez slabog trenutka, ono što jedan solidan bend strpa nakon cele svoje karijere na jednom best of albumu „Škrtice“ su uspele da kažu već na svom prvencu. Fascinantno.

(Nebojša Cvetković)