istorija koja se pamti
NEVEROVATNA DIRLJIVA LJUBAVNA PRIČA! Rasplakaće vas ISTINA koja stoji iza imena Slobode Mićalović (VIDEO)
- Jednom je Miroslav otišao kod Lole da nešto dogovore i tada je sa sobom poveo Slobodu, koja je imala 19 godina. Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna - ispričala je Milica Trajković, Slobodina sestra i jedina preživela članica porodice.
Razdvojio ih je Drugi svetski rat. Lola je otišao na front, a Sloboda u Vrnjačku banju, jer je on smatrao kako Beograd nije bezbedan, a da je Boda previše nežna da bi s partizanima išla kroz rovove. Tokom borbe, Lola joj je poslao dirljivo pismo, koje nažalost nikad nije stiglo do Slobode.
"Najdraža, jedina moja!
Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.
...
U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.
...
Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
...
I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede."
Tako je i bilo. Pismo nikada nije stiglo do Slobode, već je nesrećom završilo u rukama beogradske policije. Bodu su priveli i dugo je primoravali da napiše pismo Loli, kako bi mu ušli u trag. Na to nikada nije pristala.
Na osnovu tog pisma grupa "Korni" je napravila i pesmu.
Nakon skoro pet meseci mučenja u logorima, Sloboda je ugušena 9. maja 1942. godine u gasnoj komori logora Banjica, zajedno s ocem Svetolikom, majkom Milenom, bratom Miroslavom i sestrom Verom. Da uživa u slobodi nije stigao ni Lola. Poginuo je novembra 1943.
(Espreso.co.rs/Noizz.rs)