VOLELI SE POLA VEKA, PA GA JE ZATEKLA SA PIŠTOLJEM U RUCI: Tragedija JUGOSLOVENSKOG GLUMCA kojeg je obožavao SVET

Bekim Fehmiu je bio jugoslovenski filmski, televizijski i pozorišni glumac.

Glumac Albanskog porekla rođen je u Sarajevu 1. juna 1936. godine, u Albanskoj porodici iz Đakovice.

"Ja Bekim, što znači blagoslov, poslednji sam od muške dece. Imam veliku i gotovo uvek ošišanu glavu… Mene svi vole i uvek se raduju kad me vide, daju mi novac da kupim sladoled ili salep..." (Blistavo i strašno, 2001. godina)

Blistava karijera

Bio je prvi istočnoevropski glumac koji je zaigrao pred holivudskim kamerama i jedan od najboljih glumaca kog je imala jugoslovenska kinematografija.

Studirao je na Akademiji za pozorišnu umetnost, od 1956. do 1960. godine, u klasi profesora Mate Miloševića, kod koga je i diplomirao. Ogromnu slavu je stekao u filmu crnog talasa "Skupljači perja", a glumio je u mnogim evropskim zemljama, naročito u Italiji.

Pored "Skupljača perja" Aleksandra Saše Petrovića, snimio je "Roj" Miće Popovića, "Uzrok smrti ne spominjati" Jovana Živanovića, "Devojka" Puriše Đorđevića i mnoge druge. Samoinicijativno je prestao da se bavi glumom 1987. godine, "u znak protesta zbog antialbanske propagande".

Snimio je preko pedeset filmova i bio veoma poštovan, kako u glumačkoj, tako i u široj životnoj sferi.

Jednom prilikom je italijanski pisac i producent Frančesko Skardamalja rekao:

"Bekim Fehmiu je jedini internacionalni glumac iz istočnih komunističkih zemalja koji je snimao na zapadu, gotovo dvadeset godina, probijajući gvozdenu zavesu, sve do pojave Gorbačova i pada Berlinskog zida.“

Najveća životna ljubav i podrška, njegova Branka

Bio je oženjen koleginicom, glumicom Brankom Petrić. Iz srećnog braka imaju dva sina, Hedona i Uliksa.

Brak su skloplili u Rimu i to dva puta. Najpre je Branka, već trudna, stigla na pripremljenu proslavu, ali je zaboravila rodni list tako da venčanje tada nije zvanično održano, ali su proslavili. Ona se tek naknadno vratila u Rim, tada već sa potrebnim papirima za sklapanje braka.

Bekim je važio za miljenika među publikom, a Branka je ispričala i da se nije dopadao samo ženama, nego i muškarcima, pa je tako za dizajnera Džona Galiana početkom 70-ih bio ideal muške lepote.

- Bekim je imao potrebu da mi se poveri, makar i u knjizi, a znao je da ću ja sve, kao i uvek, prihvatiti prijateljski. U šali sam mu govorila da bih se ja na njegovom mestu ponela još i gore - pričala je Branka za Gloriu.hr., koju je Fehmiu u knjizi opisao kao Amazonku, dok ju je s obale posmatrao u moru sa sinovima Uliksom i Hedonom.

Živeo je sa svojom suprugom, braćom i sestrama na relaciji Beograd-Priština-Prizren.

Tragična smrt

Dana 15. juna 2010. godine izvršio je samoubistvo u svom stanu u Beogradu.

Njegova udovica Branka je jednom prilikom za Nedeljnik rekla o načinu na koji je okončao život:

- Šta je samuraj? On mora da bude hrabar, da poštuje sve kodekse. Često je citirao Seneku, parafraziram: "Vlast nad samim sobom je najveća vlast.“ I dan-danas pomisao na to kako se na to pripremao – da ne bude u našoj spavaćoj sobi, nego u radnoj, da bude pokriven. Otac jedne moje prijateljice je izvršio samoubistvo. Pucao je sebi u glavu razneo je. A Bekim je pucao u slepoočnicu i jedna žena je rekla da je rana bila kao malina. I pištolj je ostao u ruci. Ispod čaršava, da ne doživim šok.

- To je bila kompletna režija smrti. Taj otoman u njegovoj radnoj sobi je crven, bordo, tako da nisam videla krv. Doneo je jastuk i sat koji ja sada uvek nosim i oproštajno pismo. Potpuno zaokružen čin. Čista estetika. Kada smo išli na identifikaciju, Uliks je rekao: „Kako je tata lep.“ A Hedon je pomogao bolničaru i na leđima nosio svog voljenog tatu.

Glumac je veoma voleo i cenio život, ali poedele u bivšoj Jugoslaviji su ga užasavale

- Bekim nije hteo nigde da ga stavljaju i svrstavaju. On je pripadao svojoj porodici i našoj porodici. I veoma i istinski je doživljavao ono što je počelo da nam se dešava i ono što mi sada živimo. Jer danas nam deluje da se sve urušilo. Čemu tačno da verujemo? Toliko se na globalnom planu stvorilo nepoverenje. Vreme se iščašilo iz zgloba i kao da se svi pitamo da li je došlo do neke tačke potpunog beznađa, bezidejnosti, bez neke vodilje.

Neko je izjavio da je utopija sada glavna ideja. A Bekim je već to osećao. Za njega je umetnost bila najuzvišenija kada je osetio da se svet urušava, a da ne govorim o našoj situaciji kada se pojavljuju najgore ljudske osobine, on je bio razočaran. Nije ni samo razočaranje već ono: „Svete, neću te više takvog. Želim neki drugi svet. Lepši i plemenitiji. Nosi se.“ - rekla je Branka.

"Blistavo i strašno", autorsko delo velikog Bekima

Bekim je objavio knjigu uspomena "Blistavo i strašno", koju je napisao još 1985. Drugi deo ove knjige objavljen je posthumno, u jesen 2012. Govorio je srpski, albanski, makedonski, turski, romski, španski, engleski, francuski i italijanski jezik.Po sopstvenoj želji ispraćen je uz zvuke Betovenove "Ode radosti" a njegova supruga i deca su posuli njegov pepeo po Bistrici, po njegovoj želji, zagazivši zajedno u hladnu vodu. Tako je, niz brzake ove prizrenske reke uz koju je odrastao, otišao Bekim Fehmiu, Prizrenac i Beograđanin, Albanac i Jugosloven, a pre svega veliki glumac.

(Espreso)