NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE SLAVNI VOJVODA ŽIVOJIN MIŠIĆ: Njegove reči odzvanjaju kao OPOMENA u glavi svakog SRBINA!

„Život je večita borba. Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred!". Iako je drugi deo poznatiji, prva rečenica parole vojvode Živojina Mišića, ukratko opisuje njegov život.

Rođen je na današnji dan, 19. jula, 1855. u Struganiku.

Dete sa sela koje je iz opanaka stiglo do najviših srpskih i svetskih odlikovanja, savremenici su mu se divili, a oreol časnog vojnika i komandanta nije dovođen u pitanje, ipak je bio žrtva spletkarenja i karijerizma.

Zbog političkih previranja tri puta je bio udaljen iz službe i sva tri puta vraćan.

Danas on je mnogima sinonim za reč vojvoda - što je i titula, ne samo vojni čin, koji se daje za izuzetne zasluge pojedinicima.

„Kada kažete vojvoda prva asocijacija ljudima je upravo Živojin Mišić, ne samo zbog veličine znanja i sposobnosti komandovanja, već zato što je s njim doneta sloboda narodu i to je prenošeno s generacije na generaciju do danas", kaže Mitar Kovač, general-major u penziji.

Mišić je ostao upamćen kao komandant srpske vojske koji je u Prvom svetskom ratu izvojevao pobedu u bici na Kolubari.

Njegov manevar se i danas izučava na vojnim školama, a bio je i deo oslobodilačke Solunske operacije 1918.

Vojnik odluke

Spomenici Mišiću nalaze se na gradskim trgovima u Mionici, Valjevu, a jedan manji je i ispred Beogradskog sajma.

Njegova rečenica s početka teksta već godinama prekriva ruševine zgrade Generalštaba, oštećene 1999. tokom NATO bombardovanja tadašnje Jugoslavije.

„Postoji komemorativno sećanje [...] On je, do danas, za sve režime ostao nesporna ličnost", kaže Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

Mišića su, tvrdi, vojnici voleli i bojali su ga se, ali su znali da je pravičan i verovali su u njegovu srećnu zvezdu.

„On je bio vojnik odluke, izuzetno inteligentan, dalekovid u procenjivanju gotovo kao dobar šahista i znao je da bude uporan u viziji i da je nametne", ističe Bjelajac.

Prošao je tačno vek otkako je u zoru 20. januara 1921. u 66. godini u vračarskom sanatorijumu preminuo Mišić.

Kolubarska bitka

Kolubarska bitka u zapadnoj Srbiji, u novembru i decembru 1914, smatra se briljantnom vojnom operacijom.

Iscrpljenu, izmučenu vojsku, koja je bila u dobroj meri i demoralisana i koja se „razvlačila u kaljugama od Drine do Kolubare", Mišić je uspeo da izvuče u dubinu teritorije centralne Srbije, ostavljajući samo manje jedinice da se bore sa neprijateljem.

Tim manevrom povlačenja dobio je vreme za oporavak.

„Uspeo je da podigne volju oficirskom i boračkom sastavu, konsoliduje snage i predloži, a zatim izvede operaciju koja je briljantna po rezultatima.

„To je 1914. među saveznicima bila prva pobednička operacija, tad se za srpsku vojsku pročulo u svetu - jer je mala armija uspela da se odupre moćnom Austrougarskom carstvu", navodi Kovač.

Austrougarski vojnici nisu bili samo brojniji, već i dobro opremljeni, siti i sa značajnim rezervnim sastavima.

Opanci i najlepše odelo

Sa 10 godina Živojin Mišić odlazi u obližnju školu u Ribnici.

Iako je učitelj koristio prut, Mišić se više plašio Ribničke pećine pune slepih miševa.

U toj školi je završio prva dva razreda.

Zatim ga stariji brat Lazar, tada već vojno lice, vodi sa sobom u Kragujevac da nastavi školovanje.

„Obukli su mu najlepše odelo, uzjahao je staru kobilu i krenuo preko Suvobora i Gornjeg Milanovca, strahujući samo da se kobila ne strmekne u neki jendek", priča Mišićev potomak.

U tadašnjoj srpskoj prestonici dočekuju ga gradska deca, koja ga zadirkuju zbog toga kako je obučen i kako priča, navodi.

„Jednog debeljucu je oborio u prašinu i izudarao, onako po seljački, i više ga nisu zadirkivali.

„Kao dete pokazao je zube kakav će da bude", navodi Mišić.

Kao dobar đak završava i šest godina gimnazije, a zatim upisuje Vojnu školu artiljerijsku u Beogradu - rang današnje Vojne akademije.

„Završava je uporedo sa ratom, kao pitomac je otišao u rat sa Turcima, to mu je bilo vatreno krštenje, gde dobija i prive činove", ističe Mišić.

Živojin Mišić je nosilac 39 ordena, navodi Bjelajac.

„U Francuskoj je dobio orden Legije časti i drugog i prvog reda, a za zasluge u oslobađanju Bitolja dobio je od Engleza jedno od najviših odlikovanja - orden svetog Mihajla i Đorđa.

„Od 1818. kada je orden ustanovljen do 1916. svega je 40 ljudi bilo nosilac tog ordena, uključujući i kraljevske porodice", opisuje Bjelajac.

Koliko je bio pravičan vojnik, Kovač navodi da je Mišić i sinove slao u borbene jedinice, a ne „u kancelarije".

„Nisu bili foteljaši za vreme rata, već su bili u trupnoj službi".

Ovdašnje političke podele nisu zaobišle ni sinove vojvode Živojina Mišića.

Aleksandar Mišić streljan je u Valjevu 1941. kad se predao Nemcima „kao Draža Mihajlović".

(Espreso)