partibrejkersi u Zagrebu
9 PUTA JE ČUTURA VIDEO CANETA: Legendarni košarkaš o tome kako je stario uz Brejkerse i zašto nikada ne mogu da mu dosade (FOTO) (VIDEO)
Onda je usledila duga pauza, ipak sam se bavio sportom, i to dosta ozbiljno, a bio sam i otac i suprug (i još uvek sam), pa su mi neke opcije bile amputirane iz života. No, bio sam na njihovom prvom koncertu u Zagrebu nakon rata, u Aquariusu na Jarunu. To mi je deset minuta lagane šetnje od kuće, i u takvom relaksu koncert mi je ostao u sećanju kao njihov najbolji koji sam pohodio. Krcat prostor, oni raspoloženi i "nabrijani" jer ponovno moraju da osvajju publiku… Makar se ispostavilo da nemaju potrebe nikoga osvajati - iako je u međuvremenu izašao album "Kiselo i slatko" ('94.), nedostupan u Hrvatskoj, svi su u publici znali svaku reč svih pesama.
Tu datumi počinju da mi se magle i hronologija meša, pa više ne znam šta je bilo kada. Ali, bili su i u Staroj klaonici na Heinzelevoj. To je bio jedan od njihovih lošijih nastupa koji sam video, organizator ih je smestio između Leta 3 i Bareta na kraju celodnevnog programa. Let 3 su bili fenomenalni i "pojeli" su ih. Cane je nešto stalno prigovarao ton majstoru, zovući ga "ej, Betoven", više su pričali nego svirali. Taj mi je dan ostao u pamćenju jer mi je prišao neki mladić i pitao me "Jeste li vi Knego, kladio sam se s društvom?", a ja sam mu odvratio "Ne, Knego ti je onaj dlakavi, a ja sam Čutura. Imam naočale, veliki nos i velike uši, ja sam ti kao Vuk iz Crvenkapice, da znate za idući put". I u Boogaloou nije bilo baš sjajno, na pozornicu je iz publike doletelo nekoliko rolni toalet papira, što Canetu nije baš najbolje selo, "Šta je ovo, jel' ovo znači da smo mi za vas prljavi Srbi…?", i samo su otaljali nastup.
Mislim da su poslednji put u Tvornici svirali pre tri godine, baš taj dan pao je veliki sneg u Zagrebu. Predveče je prestao da pada, i imali smo pravu zimsku idilu. Supruga i ja smo diskutovali smo kako da dođemo do Tvornice, zatrpani auto je otpao kao opcija, a do taksija se nije moglo doći. Na Dnevniku su javili da tramvaji normalno idu i odlučili smo se za tu varijantu. Ispostavilo se da je to bila ružna laž, ni prva ni posljednja u Dnevniku, i kod nas na Jarunu pruga je bila potpuno zametena. Samo je falio još onaj skitnica iz Taličnog Toma sa zavežljajem preko ramena da slika bude potpuna.
Većanje na licu mesta usmerilo nas je prema Savskoj – kroz metar snega pešačili smo do Savske, tamo (ipak) uhvatili tramvaj, zakasnili na koncert, ali smo za nagradu dobili odličan nastup. Supruga se razbolela nakon te akcije, i dugo me optuživala zbog toga. Nadam se da neće pročitati ovaj tekst, podsetiti se, i ponovo krenuti sa optužbama.