Rade Šerbedžija: Ja sam SRBIN, stopostotni! (FOTO)

* Šta pišete ovih dana? - Nedavno mi je izašla knjiga izabranih pesama "Stranac", a još pišem knjigu proze, nastavak "Do poslednjeg daha". Zapravo, nije nastavak, ali je isti stil i zove se "Zelena karta". To je ona po kojoj si stranac, stavljen u tu kategoriju da imaš građanska prava, ali nemaš pravo glasa, pa si, ipak, stranac. Odavno sam je počeo, ali sam prekinuo pre šest godina.

* Imate li potrebu da na jednom mestu budete svoj na svome? - Ja sam odavno svoj na svome. Kad jednom postaneš stranac nikada više ne možeš nazad. Rekao mi je veliki hrvatski pesnik Danijel Dragojević: "Uh, što ti zavidim, ti si ono što ja sanjam ceo život, da postanem stranac u vlastitoj zemlji". Ima u tome nekakve lepote. To je donhuanizam, ne u smislu osvajanja žena, nego kao samoća, kao filozofska kategorija. Kada jednom to osetiš nekako ti postaje slatko, zavodljivo. I s druge strane, kad si stranac negde, na drugi način si građanin planete, mala je jedna zemlja. Prepoznajući to u sebi, osećam ljubav i posebno lokalni patriotizam prema mojoj nacionalnosti i poreklu. Ja sam Srbin, stopostotni! Isto tako volim i domovinu gde sam rođen. Jer, nisu me samo otac i majka napravili, napravile su me i ličke planine, onaj moj Velebit i Jadransko more koje volim ceo život. Napravili su me kao mladog čoveka zagrebačka akademija i teatar, isto kao i Beograd u koji sam dolazio, beležio prve uspehe i snimao filmove. * Bez čega od toga ne možete? - Bez mora, apsolutno. More mi je najjače. Ja sam ribolovac. Satima mogu da sedim na čamcu i to mi je posebna strast. * Da li ste pecali u Beogradu, na onoj, pomalo skrivenoj savskoj obali sa privatnim splavovima? - Jesam. Išao sam, družio se sa prijateljima. Naročito sa Pavlom Vuisićem, on je obožavao svoj splav. * Bob Dilan - nobelovac? - Zaslužio je, naravno. Kao što je i Arsen zaslužio. Smešno je to kako u svemu postoje kalupi, tako postoje i pisci za koje se zna kako pišu i gde se pojavljuju. To nije istina. Bob Dilan je napisao božanstvene stihove. On se ne predstavlja piscem, nego pevačem, a zapravo je pesnik od samog početka. Pa, kako su pesnici nekada pisali stihove? Mnogi su pevali svoje sonete i pesme. Verujem da je i Šekspir sigurno neke sonete ispevavao na nekoj gitari, jer je baš ritam taj koji je važan u sonetu.

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)