Chandrayaan-2
OTKAZALI MISIJU NA MESEC 56 MINUTA PRE LANSIRANJA: Indija ipak nije spremna da postane SVEMIRSKA SILA (VIDEO)
Indija bi uspešnim završetkom misije postala tek četvrta zemlja nakon SAD-a, Rusije i Kine koja je uspela izvesti "meko", odnosno kontrolisano sletanje na Mesec
Dugoočekivana indijska misija na Mesec odložena je u ponedeljak ujutro nedugo pre lansiranja zbog tehničkog problema, objavila je Indijska svemirska agencija (ISRO), prenose agencije.
- Tehnički problem uočen je na sistemu za lansiranje 56 minuta pre planiranog lansiranja. Kao mera opreza, lansiranje Chandrayaana 2 je za danas odloženo - objavio je ISRO na Tviteru.
Novi datum lansiranja biće objavljen kasnije.
Misija će, ako bude uspešna, ojačati indijske aspiracije da se približi vodećim svetskim nacijama u svemirskim istraživanjima i na komercijalnom tržištu svemirskih letova.
Indija bi uspešnim završetkom misije postala tek četvrta zemlja nakon SAD-a, Rusije i Kine koja je uspela izvesti "meko", odnosno kontrolisano sletanje na Mesec i staviti rover na površinu Zemljinog prirodnog satelita.
Reč je o trećem pokušaju sletanja na Mjesec ove godine, nakon uspešne misije kineske letelice Chang'e-4, i neuspešne izraelske sonde Beresheet koja se razbila na Mesečevoj površini.
Indijska niskobudžetna misija na Mesec trebalo je da počne samo pet dana pre 50. godišnjice prvog sletanja na Mesec američkog Apolla 11.
Indijska letelica Chandrayaan 2 ili Mesečeva kočija 2, trebalo je da bude lansirana s tropskog ostrva savezne države Andhra Pradeš nakon decenije dugog razvoja.
Indija je potrošila oko 150 miliona dolara kako bi razvila Chandrayaan 2 i osposobila ga za let dug 384.400 kilometara iz svemirskog centra Satiš Davan na Mesečev južni pol, gde je trebalo da sleti 6. septembra.
SAD je na 15 misija Apolla, uključujući šest koje su sletele na Mesec, potrošio oko 100 milijardi dolara u današnjoj vrednosti novca.
Kineska sonda Chang'e-4 sletela je na Mesec u martu, što je stajalo oko 8,4 milijarde dolara.
Rusija, prva zemlja koja je organizovala uspešno sletanje na Mesec bez čoveka 1966., potrošila je, preračunato u današnje vrednosti, preko 20 milijardi dolara na misije 1960-ih i 1970-ih.
Gotovo svi delovi Chandrayaana-2 dizajnirani su i izrađeni u Indiji, a do Meseca će ga dovesti najmoćnija indijska raketa GSLV Mk III. ISRO je objavio da je cilj misije tražiti na Mesecu znakove vode i "fosilne zapise ranog Sunčeva sistema".
Usprkos relativno malom budžetu, postavlja se pitanje zašto Indija kreće u osvajanje Meseca, a zemlja se još uvek bori s glađu i siromaštvom. No radi se o nacionalnom ponosu: premijer Narendra Modi obećao je poslati ljudsku misiju u svemir do 2022.
Većina stručnjaka kaže da su geostrateški ulozi mali, ali da indijski niskobudžetni model može "osvojiti" sektor komercijalnih svemirskih letova.
- Temeljno pitanje koje bi trebali postaviti sebi u ovom kontekstu nije treba li Indija pokrenuti tako ambiciozne svemirske poduhvate, već može li si Indija priuštiti njihovo ignorisanje - rekao je K. Kasturirangan, bivši direktor ISRO-a.
Indijska je težnja da bude među liderima u istraživanju svemira, dodao je.
Analitičar Radžesvari Pilai Radžagopalan rekao je kako će Chandrayaan-2 poboljšati indijsku reputaciju "u vremenu kada globalni i pogotovo azijski svemirski programi postaju sve kompetitivniji".
BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!