VRATIĆEMO SE NA MESEC, I OSTAĆEMO TAMO! Bezos predstavio svoju letelicu koja će izgraditi SVEMIRSKU BAZU

Vlasnik Amazona i najbogatiji čovek na svetu, Džef Bezos, je otkrio maketu nove lunarne letelice koja ima za cilj da preveze opremu i ljude do Meseca do 2024. godine.

Vozilo Blu Mun (Plavi Mesec), bez posade, će nositi naučne instrumente, satelite i rovere. U pitanju je novi raketni motor nazvan BE-7 koji može poneti do 4.535kg tereta.

- Vreme je da se vratimo na Mesec, ovaj put da ostanemo - rekao je Bezos.

Bezos je predstavio ciljeve Meseca svoje kompanije za istraživanje svemira Blu Oridžin u vašingtonskom Kongresnom centru u Vašingtonu, publici koju čine potencijalni kupci i zvaničnici iz NASA-e.

Blu Mun bi bio napunjen s dovoljno goriva da bi došao sa Zemlje na Mesec. Može da isporuči potreban teret na lunarnu površinu, da ponese do četiri rovera koji su automatizoani, i da lansira satelite da kruže oko Meseca.

Plavi Mesec će težiti oko 15 000 kilograma kada se napuni gorivom na uzletanju sa Zemlje, što će se smanjiti na oko 3000 kg kada će se spustiti na Mesec.

Cilj je da BlU Mun sleti na južni pol Meseca, gde su u kraterima pronađeni ležišta leda. Voda koja se dobija iz tog leda može se razbiti da bi se proizveo vodonik, koji bi tada mogao da podigne svemirska baza za dalje misije preko solarnog sistema.

U martu je Trampova administracija objavila da namerava da vrati američke astronaute na Mesec do kraja 2024. godine.

U svom govoru, Bezos je rekao da će Blu Oridžin biti u stanju da ispuni Trampov rok, ali "samo zato što" je kompanija počela sa projektovanjem lunarnog landera u 2016. godini.

Bezos je želeo da poboljša pristup Mesecu, jer ima širu viziju budućnosti u kojoj ljudi mogu da žive i rade u svemiru, što danas nije moguće.

- Cena učestovanja u obavljanju zanimljivih stvari u svemiri sada je previsoka jer nema infrastrukture - rekao je on.

Da bi to ilustrovao, on je prikazao slike samoodrživih svemirskih kolonija koje mogu da podrže ljude, životinje i zelenilo - nešto slično kao što su koncepti koje je razvio Džerad O'Nil, fizičar sa Prinstona.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)