MODERNA PRIČA O FRANKENŠTAJNU: Čovek koji je izmislio INTERNET sada STRAHUJE za njegovu budućnost

Mnogi sigurno nisu čuli ime Tima Bernersa Lija, a upravo je on čovek koji je zaslužan što ovaj tekst sada čitate onlajn - jer je izmislio internet!

Ipak, Li danas nije preterano oduševljen onim što je internet postao. On ubrzano radi na softveru kojim će ograničiti korporacije da zavladaju internetom.

- Za ljude koji žele biti sigurni da Veb služi čovečanstvu, moramo se brinuti o onome što ljudi tu stavljaju - rekao mi je Tim Berners-LI novinaru "Veniti fera" tokom razgovora koji su vodili u kafiću u središtu Vašingtona, jedva kilometar udaljeni od Bele kuće. Berners-Li pričao je o budućnosti interneta s mnogo žara.

On izgleda poput pravog akademika - govori brzo i žustro, s jakim londonskim naglaskom, ponekad preskače reči i izgovara rečenice dok se trudi da sredi misli. Pre tri decenije taj je čovek izumeo World Wide Web, a u Ameriku je stigao nedavno s misijom da ga spasi.

Danas u 63. godini, Berners-Lijev život mogao bi se podeliti u dve glavne faze. U prvoj je pohađao Oksford, radio u CERN-u, a potom je 1989. godine došao na ideju koja se pretvorila u veb.

U početku je inovacija Berners-Lija pomogla naučnicima da dele podatke preko tada nekakve platforme nazvane Internetom, koju je američka vlada koristila od šezdesetih godina prošlog veka. Ali, zbog odluke da veb bude otvorena i demokratska platforma za sve, njegova je zamisao ubrzo postala stvarnost.

To je promenilo i život Berners-Lija. "Tajm" ga je već proglasio jednom od najvažnijih ličnosti 20. veka, dobitnik je nagrade Turing za postignuća u računarskim naukama, a kraljica Elizabeta II ga je proglasila vitezom, pa ispred svog imena nosi titulu sir. - On je Martin Luter King novog digitalnog sveta- kaže Daren Voker, predsednik kompanije Ford u čijem poverenstvu sedi i Berners-Li.

Berners-Li, koji nikada nije imao direktne financijske koristi od svog izuma proveo je većinu svog života pokušavajući ga zaštititi. Dok je Silikonska dolina počela da deli aplikacije i stvara društvene mreže bez ikakvog razmišljanja o posledicama, Berners-Li je protekle 3 decenije proveo razmišljajući o sasvim drugim stvarima.

Od samog početka Berner-Li je zapravo znao da će silna moć veba transformirati vlade, preduzeća, cela društva i da bi njegov izum mogao, u pogrešnim rukama, postati razarač sveta, poput Openhajmerove atomske bombe. Njegovo zloguko proročanstvo se ostvarilo 2016. godine kad je otkriveno da su ruski hakeri ometali i uticali na američke predsedničke izbore 2016. ili kad je Fejsbuk priznao da je podatke više od 80.000.000 korisnika ustupio Kembridž Analitici, koja je radila na kampanji Donalda Trampa.

Takođe, 2012. Fejsbuk je sproveo tajne psihološke eksperimente na gotovo 700.000 korisnika, a Gugl i Amazon su prijavili patentne za uređaj koji u ljudskom glasu detektuju promenu raspoloženja i emocija.

- To me uništilo. Doslovno sam osetio i fizičke i psihičke promene - govori Berners-Li gledajući u smeru Bijele kuće, nemoćan da, kako kaže, opiše užas koji je osetio kad je video kako se zloupotrebljuje njegov izum.

Ova agonija, međutim, imala je dubok uticaj na Berners-Lija, pa sad po svemu sudeći, počinje treća etapa u njegovom životu. Odlučio je iskoristiti svoj ugled i znanje kodiranja. Konkretno, već neko vreme radi na softveru Solid, kojim želi Internet oteti korporacijama i vratiti ga demokratskim korenima.

Zimus je došao u Vašington na godišnji sastanak World Web Fondacije koja je počela s radom 2009. sa zadatkom da u digitalnom svetu zaštiti ljudska prava. Za Berners-Lija, ova je misija ključna za budućnost koja se brzo približava.

Negde u novembru, procenjuje se da će polovina svetske populacije - dakle oko 4 milijarde ljudi, biti povezana Internetom i deliće sve od političkih, do informacija o DNK. Dolaskom novih milijardi ljudi na mrežu, oni će dodati bilione novih bitova informacija, pa je vreme potencijalno opasnije nego li ikad.

- Pokazali smo da je veb uspeo da promaši svoj smisao umesto da je služio ljudima. Sve veća centralizacija veba, bez ikakve mogućnosti onih koji su dizajnirali i stvorili platformu, da utiču na zle namere i spreče pojave usmerene protiv čovečnosti - govori Tim Berners-Li.

Izvorna ideja za svorena je početkom šezdesetih godina, kada je Berners-Li odrastao u Londonu. Njegovi roditelji, oboje pioniri računarskog doba, pomogli su u stvaranju prvog komercijalnog računala koje je mogao pohraniti memoriju. Odgojili su sina uz priče o bitovima i procesorima i o moći takvih mašina. Jedno od njegovih najranijih sećanja na oca je razgovor koji su vodili o tome kako će jednog dana kompjutori funkcionirati poput ljudskog mozga.

Kao student na Oksfordu početkom 1970-ih, Berners-Li je složio svoj računar pomoću stare televizije i lemilice. Diplomirao je fiziku, bez posebnih planova za budućnost. Svaštario je u raznim firmama kao programer ali nigde se nije duže zadržao. I tako do ranih osamdesetih godina, kada je u švajcarskom CERN-u dobio savetničko mesto, pa se njegov život počeo menjati.

Radio je na programu koji pomaže nuklearnim naučnicima da dele podatke, a Berners-Li ga je nazvao 'raspitajte se o svemu', prema naslovu knjige iz viktorijanskog doba koju je pročitao kao dete.

Prošla je još cela decenija da bi konačno stvorio izvorni veb, u avgustu 1991. godine, a kad se pojavio u akademskoj zajednici s izumom, niko baš nije vidio odmah važnost Berners-Lijevog izuma.

-Niko nije obraćao veliku pažnju - priseća se Vinton Cerf, njegov saradnik a danas šef u Gugleu.

Postojao je već informacijski sistem koji je koristio stariji softver poznat kao Hypertext koji je povezivao podatke i dokumente preko interneta. U to vreme postojali su i drugi informacijski sistemu ali ono što je Internet učinilo moćnim i naposletku dominantnim, takođe bi jednoga dana moglo postati njegova glavna rak-rana.

Berners-Li ga je dao besplatno - dakle bilo ko s računarom i internet vezom mogao je pristupiti platformi ali je i nadograđivati. Berners-Li je shvatio da veb mora biti slobodan od patenata, naknada, autorskih naknada ili bilo koje druge kontrole kako bi napredovao. Na taj način, miilioni inovatora mogli su dizajnirati vlastite proizvode kako bi od toga zaradili. Naravno, milioni su to učinili.

U roku od godinu dana od objavljivanja veb-a, novi razvojni programeri već su shvatili načine privlačenja sve većeg broja korisnika. Od preglednika do blogova do veb mesta za e-trgovinu - ekološki sistem veba je eksplodirao. U početku je sve bilo zaista otvoreno, besplatno, i bez kontrole ikakvih kompanija ili grupa.

- Bili smo u prvoj fazi onoga što Internet može da učini - priseća se Brevster Kale, pionir ranog interneta koji je 1996. godine sagradio izvorni sistem za Aleksu, a kasnije ga je nabavio Amazon.

- Tim i Vint su napravili sistem tako da bi moglo postojati mnogo igrača koji nemaju prednost jednih nad drugima. Duh je bio vrlo decentralizovan. Pojedinac je bio neverovatno povlašten. Sve se temeljilo na tome da nema središnje vlasti koju ste morali pitati za dopuštenje. Taj osećaj individualne kontrole je nešto što smo izgubili.

Fejsbuk, Gugl i Amazon sada monopolizuju gotovo sve što se događa na mreži, od onoga što kupujemo, preko vesti koje čitamo pa do onoga što volimo. Uz pregršt moćnih vladinih agencija, oni su u stanju pratiti, manipulisati i špijunirati na sve zamislive i nezamislive načine.

Prošle jeseni World Wide Web Foundation finansirao je istraživanje koje je ispitalo kako Fejsbuk algoritmi kontrolišu vesti i informacije koje korisnici dobijaju.

- Gledajući načine na koje algoritmi prenose vesti o ljudima i kakva je njihova odgovornost za algoritme, sve to je stvarno važno za otvoreni veb - objasnio je.

Razumevajući ove opasnosti Berners-Li smatra da bi se moglo stati na kraj kolektivnoj obmani. Smatra da je to važno ne samo za one koji su već umreženi, nego i za milijarde onih koji će se tek susresti s internetom.

Govoreći o ovom preokretu, uhvatio je beležnicu i olovku i počeo crtati kose strelice, tačke i crte i preko cele stranice iscrtao grafikon odnosa računarskih snaga u svetu:

- Ovo je možda Ilon Mask kada koristi svoj najmoćniji računar - kaže Berners-Li, povlačeći debele linije u gornjem desnom uglu papira da bi pokazao moćnu i dominantnu poziciju vlasnika i direktora SpaceX i Tesle.

Na dijametralno suprotnoj strani papira stavio je drugu oznaku:

- Ovo su ljudi u Etiopiji koji imaju umerenu povezanost s internetom, ali njih se potpuno špijunira. Moj cilj je popuniti ovu sredinu do maksimuma - da ovaj prazni prostor između Maska i ljudi u Etiopiji bude popunjen - da celo čovečanstvo ima isti pristup i uticaj na vebu - kaže Berners-Li..

Prošle godine je Evropska unija nanela novčanu kaznu Gugleu od 2,7 milijardi dolara za manipulisanje tržištima onlajn kupovine. Ove će godine novi propisi zahtevati od njega i drugih tehnoloških firmi da zatraže pristanak korisnika da od njih dobiju privatne podatke. U SAD-u Kongres i regulatori razmišljaju o načinima provere vlasti Fejsbuka i drugih. Ali napisani zakoni sada ne predviđaju buduće tehnologije. Ni zastupnici - mnogi koji su pod uticajem korporativnih lobista - ne žele uvek zaštititi pojedina prava korisnika.

U decembru su lobisti za telekomunikacijske firme naterali Federalnu komisiju za komunikacije da povuče zakon o neutralnosti kojom se štitio jednaki pristup Internetu svim korisnicima. U januaruje američki Senat izglasao predlog zakona koji bi omogućio Nacionalnoj sigurnosnoj agenciji nastavak svog programa masovnog onlajn nadzora. Gugleovi lobisti sada rade na izmeni pravila o načinu na koji firme mogu prikupljati i pohranjivati ​​biometrijske podatke, kao što su otisci prstiju, skeniranje otiska i slike prepoznavanja lica.

Sile zla koje je Berners-Li otkrio pre skoro tri decenije, sve više ubrzavaju, krećući se na način koji niko ne može u potpunosti predvideti. A uskoro, kada se polovina ljudske populacije pridruži vebu, nalazimo se na prelomnoj tački. Jesmo li krenuli prema orvelovskoj budućnosti u kojoj će pregršt korporacija pratiti i kontrolisati naše živote? Ili smo na rubu stvaranja boljih verzija društva sa slobodnim protokom informacija i ideja za lečenje bolesti, ispravljanju nepravdi i otkrivanju korupcije? Teško je verovati da bi bilo ko - čak i Zakerberg - želio neku verziju "1984."

Berners-Li veruje da se ova bitka nad našom digitalnom budućnošću može pobediti. U otvorenom pismu objavljenom na internet stranicama svoje firme, napisao je:

- Iako su problemi s kojima se suočava veb složeni i veliki, mislim da bi trebalo da ih vidimo kao greške: problemi s postojećim kodovima i softverskim sistemima koje su stvorili ljudi, pa ih jedino ljudi mogu i popraviti.

Na pitanje što obični ljudi mogu učiniti, Berners-Li je odgovorio:

- Ne morate imati sposobnost kodiranja. Samo morate imati srce da odlučite da je sad stvarno dosta. Izvadite svoje papire, daske ispišite poruke i izađite na ulice. Vreme je za pobunu protiv mašina. BONUS VIDEO: