Martin Skorseze "Irac" (The Irishman): Mafijaši trče počasni krug
Foto: Printscreen

recenzija filma

Martin Skorseze "Irac" (The Irishman): Mafijaši trče počasni krug

Film The Irishman teško će zadržati pažnju današnjih gledalaca svih svojih tri i po sata. Blagosloven onaj ko je izmislio plejere koji mogu da preskoče unapred onoliko filma koliko želimo.

Objavljeno: 15:34h
Vladimir Marković

Poznato je da mnogi umetnici teže da jednom oprobanu formulu umetničkog dela koja je donela uspeh stiskaju kao tubu paste za zube sve dok iz nje ne iscede i poslednju kap.

Naravno, daleko od toga da je Martin Skorseze snimao isključivo filmove o mafiji, ali to je jedna od tema kojoj se mnogo puta i rado vraćao u svojim filmovima i TV serijama - spomenimo samo "Goodfellas" (1990), "Casino" (1995), "Mean Streets" (1973), "Boxcar Bertha" (1972), "Wolf of the Wall Street" (2013), "Boardwalk Empire" (2010-2014), "Vinyl" (2016)...

foto: Printscreen

Italijanska mafija je naravno legitimna tema američkog filma, ali postoji više problema kada autor odluči da 2019 godine snimi još jedan film o italijanskoj mafiji. Prvi problem je pristup temi: realistični filmovi o italijanskoj mafiji na tlu SAD dostigli su svoj vrhunac od sredine sedamdesetih do sredine devedesetih. Nije tajna ni to da su tokom ovog "zlatnog doba" za mnoge filmove o mafiji savetnici, nepotpisani koscenaristi, supervizori, cenzori, pa i finansijeri dolazili iz redova mafije. Veliko je pitanje da li realistični filmovi o mafiji više imaju šta da kažu što do sada nije već mnogo puta rečeno i prikazano, pa ovo preživanje mnogo puta ispričanih priča, uprkos prvoklasnoj glumačkoj postavi koju predvode već uobičajene ikone filmova o mafiji Robert de Niro, Al Pacino, Joe Pesci i Harvey Keitel, ne donosi ništa naročito novo ni filmskoj umetnosti ni publici.

foto: Printscreen

Drugi problem je to što je u međuvremenu došlo do značajnih tektonskih promena na mafijaškoj sceni SAD, sicilijanska mafija je najvećim delom izašla iz faze prljavih poslova, oprala svoj novac i ušla u svet krupnog korporativnog kapitala, a "prljavo" tržište od njih su preuzele druge etničke mafije gladne krvi i profita po svaku cenu - ruska, kineska, jermenska, albanska, kolumbijska mafija i mnoge druge. Proizvodi pop kulture - filmovi i TV serije koje se bave tim etničkim mafijama zato deluju životnije i autentičnije, poput izvanrednog serijala Ray Donovan (2013- ), koji prikazuje prljave poslove i stil delovanja jermenske, ruske i jevrejske mafije u Los Anđelesu i Bostonu. Albanska mafija ostaje van domašaja kinematografije kao vruć krompir od kog svi producenti beže glavom bez obzira.

foto: Printscreen

Filmovi i TV serije o italijanskoj mafiji nisu više isti otkad se pojavila crnohumorna TV serija Sopranos (1999-2005), koja je preko svog glavnog junaka, Tonija Soprana (James Gandolfini) i njegovih napada panike poslala prostu i lako razumljivu poruku: i mafijaši su obični, mali ljudi poput svih nas. Još jedan sloj prljavštine na pažljivo poliranu temu mafijaških aktivnosti kao "(anti)herojskih" naneo je serijal Breaking Bad (2008-2013) sa tezom da u svakom čoveku čuči mafijaš koji samo čeka pravu priliku da počne da krši zakon. Iz TV serije Breaking Bad i njenog ovogodišnjeg nastavka, filma El Camino, u kasting filma The Irishman dospeo je Jesse Plemons, koji u ovom filmu glumi sina Džimija Hofe, Čakija.

foto: Printscreen

Zaista, ove dve neverovatno popularne TV serije izazvale su revoluciju u vizuri prosečnog gledaoca i pristupu režisera i producenata temama organizovanog kriminala. A Martin Skorseze se u filmu The Irishman oglušio o sve te promene i snimio je old school mafijaški film.

foto: Printscreen

Zanatski gledano, novi Skorsezeov film je besprekoran. Naracija teče glatko i razumljivo, kadrovi su jasni, fotografski uspeli i lepi, mada film govori televizijskim jezikom umesto bioskopskog. Priča je već pomalo stereotipna, ali verujemo Robertu de Niru i Al Paćinu, naročito potonjem koji je veoma uverljivo vaskrsao davno zaboravljenog Džimija Hofu, superzvezdu kamionskih sindikata SAD-a šezdesetih i sedamdesetih i nesuđenog političara. Nivo nasilja u ovom filmu je brutalan ali prema standardima sedamdesetih, dakle jedva vredan spomena u poređenju sa orgijama čerečenja, sakaćenja, krckanja slomljenih kostiju i ciničnog zabavljanja tokom masakriranja ljudskih bića koje srećemo u ovogodišnjim svetskim filmskim hitovima poput Tarantinovog "Once Upon The Time In Holywood" ili "Parazitu" Bong Joon Hoa.

Da rezimiram: da je Skorseze snimio ovaj scenario sa ovom glumačkom postavom barem dvadesetak godina ranije, nagrada Zlatni globus bila bi neupitna i zaslužena. Pošto je to uradio tek 2019, nakon svega što smo u međuvremenu videli, čuli i u svoja bića upili možemo smatrati da je sve nagrade i priznanja za ovaj film stekao na osnovu "minulog rada" i ugleda koji je opravdano stekao u filmskoj umetnosti. Ali sami film "The Irishman" teško će zadržati pažnju današnjih gledalaca svih svojih tri i po sata. Blagosloven onaj ko je izmislio plejere koji mogu da preskoče unapred onoliko filma koliko želimo.

Ocena 3/5

BONUS VIDEO:

Espreso Live Session #11 @ Knap Club: Klotljudi


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.