REJČEL KASK: Razotkrivanje intime iza vela trivijalne svakodnevnice

Među mnogobrojnim interesantnim izdanjima savremene proze koje nam poslednjih nekoliko godina predstavlja izdavač Booka, malo koja su me prikovala za stranice kao romani kanadske književnice Rejčel Kask. U razgovorima sa redakcijskim kolegom Dejanom Katalinom, koji je i sam pisac, obično bi nam se provlačile konstatacije kako ova autorka ne piše "ni o čemu posebno" ili piše jednostavno o "životu kao takvom".

Na prvi pogled, zaista, ni u njenom stilu nema ama baš ničega posebnog. Niti ima intrigantne radnje, niti virtuoznog rečeničnog stila, briljantne introspekcije, bilo čega u tom stilu. Naizgled banalno, junakinja romana ide iz poglavlja u poglavlje te prosto prepričava događaje i razgovore sa drugim ljudima bez komentara ili udubljivanja u sadržaj tih konverzacija.

U romanu "Obris" naratorka putuje u Grčku gde drži kurs kreativnog pisanja, a usput se upoznaje sa jednim muškarcem, te vodi razgovore sa različitim ljudima koje sreće u ovoj evropskoj zemlji. U romanu "Tranzit", drugom delu trilogije (još čekamo na prevod poslednje knjige "Kudos"), glavna junakinja u nešto ličnijem tonu pristupa povratku u London nakon razvoda, te pokušaju da postavi svoj život na noge kroz renoviranje sveže kupljene kuće i pogađate - brojne razgovore sa ljudima koje sreće u životu. Od bivših i potencijalno budućih partnera, do spisateljskih kolega, studenata, frizera i izvođača građevinskih radova. U njima nema ni (očiglednog) uvoda ili epiloga, već samo života koji teče svojim tokom.

Nakon što smo slikovito dočarali čega u romanima nema, pravi je trenutak da se zapitamo - a čega zapravo ima i zašto je sve to zanimljivo za čitanje? Naratorka u prvom licu i glavna junakinja romana se svesno izmešta iz uloge komentatora događaja i glavnu rolu prepušta svojim sagovornicima. Oni dolaze iz različitih društvenih slojeva, klasa, miljea, svetonazora, različitih su senzibiliteta i razmišljanja. No većini im je zajedničko da neobično elaborirano, detaljno, suvislo i psihološki pronicljivo obrazlažu svoje misli i životne situacije.

Ovde dolazimo do srži briljantnosti stila Rejčel Kask. Naša svakidašnjica u "pravom životu" je često odveć banalna, a razgovori koje vodimo i misli koje iznosimo prolaze kroz bezbrojne filtere odbrambenih mehanizama i specifične prirode društvenih i porodičnih odnosa. Ne razgovaramo isto sa neznancima i sa bliskim ljudima, a i onima koji nam znače često ne govorimo sve - ili barem pažljivo promišljamo šta ćemo i na koji način reći. Naročito u delu "Tranzit", veliki broj likova svoje misli izlaže ogoljeno i detaljno do srži.

Mada iz pozicije čitaoca ne možemo znati da li su iskreni, to naposletku nije ni bitno. Rejčel Kask nam kroz svoje likove predstavlja specifičan vid fikcije, u kojoj su skoro svi likovi otvoreni i bez zadrške govore ono što im je na umu i duši, a što je od suštinskog značaja za njihovu ličnost. Oni možda polaze od banalnih događaja i svakodnevnice, ali završavaju u suštini svog bića i promišljaju esencijalne životne teme - ljubav, prijateljstvo, porodične odnose - za koje će čitalac itekako biti zainteresovan.

Sa druge strane, naratorka ne otkriva šta joj je na umu, ali izuzetno perceptivno opisuje događaje i ljude oko sebe. Pri susretu sa drugim ljudima, gotovo uvek će do tančina opisati kako je ko odeven, na koji način gestikulira, kako se ponaša u "kriznim situacijama" koje na ovaj ili onaj način izleću iz normale. Ta izlaganja su stilski jednostavna i razumljiva svakom, koncizna i precizna. Čitaocu ostaje da aktivira vijuge i sam sklopi mozaik sačinjen od percepcija i verbalnih izlaganja, ne bi li u svojoj glavi uobličio profil likova, a naposletku i promislio njihove reči kroz širi kontekst koji autorka teksta nenametljivo postavlja.

Konačno, ovo odsustvo kontemplacije glavne junakinje čini i sam tok radnje nepredvidivim, što naročito dolazi do izražaja u njenim odnosima sa drugim muškarcima, kao najupadljivijim momentima "radnje" u konvencionalnom smislu. Klupko ovih romana se više zapliće nego raspliće, te ono što u startu percipiramo kao trivijalno nizanje događaja i susreta, polako nas sve više uvlači u promišljanje međuljudskih odnosa i velikih tema naše psihe i intime. Način na koji Rejčel Kask suvereno vlada ovim postupkom čini je značajnom književnicom našeg doba.

BONUS VIDEO: ANA ĆURČIN: Živimo u vremenu gde se ljudi osećaju sami (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Nikola Marković)