NEBESKA TEMA: Dirljiv osvrt na život i delo Vlade Divljana

Odavno jedan dokumentarni film nije privukao ovoliku pažnju kulturne javnosti, kao što je to pošlo za rukom reditelju Mladenu Matičeviću i njegovom delu "Nebeska tema". Nekoliko je razloga za to, a glavni je prosta činjenica je Vlada Divljan bio divan tip i besprekoran umetnik, te da je još sa "Idolima" ranih osamdesetih ispisao najsvetlije strane jugoslovenske rok istorije. Drugi i veoma zanimljiv razlog je specifičan put koji je film prošao od snimanja do konačne realizacije. Naime, kada je ekipa filma zapala u finansijski ćorsokak, pokrenuta je kampanja za donacije preko sajta Indiegogo.

Ovo nije prvi put da je neki domaći protagonista kulture ili producent pokušao da skupi finansije onlajn, ali takva vrsta solidarnosti jednostavno u Srbiji nije bila dovoljno oživela i sporadični pokušaji su retko rezultirali opipljivim uspehom. Međutim, u slučaju "Nebeske teme" pozivu se odazvalo 518 ljudi iz 40 zemalja koji su prikupili značajnu sumu novca, te je naposletku film završen nakon dve i po godine postprodukcije. Ovakav "organski" hajp je svakako doprineo tome da je bioskopska premijera u Sava Centru bila rasprodata danima pre projekcije.

U samom filmu Matičević se drži konvencionalne narativne strukture za biografske dokumentarce - pratimo život i delo umetnika hronološki, od ranog detinjstva, preko bogate umetničke karijere, do same smrti. No u realizaciji tih konvencija reditelj pristupa pre svega sa velikim razumevanjem suštine Divljanog lika i dela, koja se nedvosmisleno oslikava u tonu i atmosferi filma od prvih kadrova.

Već u jednom od prvih kadrova vidimo Mladena Maxa Juričića (Azra, Film, Ljetno Kino) kako se budi u svom zagrebačkom stanu, izlazi na terasu prometne ulice, gde svira i peva Divljanove stihove. Ređaju se šaljiva i vedra prisećanja Divljanovih saboraca iz Idola, Zdenka Kolara i Srđana Šapera, te se dalje raspreda klupko bogate karijere ispreceno intervjuima, muzičkim intermecima (originalnim snimcima i živim izvođenjem obrada Divljanovih pesama), televizijskim gostovanjima, svedočenjima prijatelja iz razne faze njegove karijere. Matičević se jasno opredelio da gledaoca izloži najpozitivnijim mogućim emocijama, baš kao i sam Divljan.

Takođe, Matičević vešto vlada igranom, pseudo-dokumentarnom formom koja u istom duhu drži vedru atmosferu tokom većeg dela filma. U ovom segmentu dominira kultna radio voditeljka i urednica Svetlana Đolović (ex Studio B, a sada Radio Aparat) u čijem se studiju ređaju gosti, te u fiktivnoj emisiji o Divljanu pričaju o svojim iskustvima sa legendarnim umetnikom. Njenu ulogu pred kraj preuzima Ida "Lolobriđida" Prester, hrvatska muzičarka trajno nastanjena u Beogradu. Ovo je ujedno i suptilan anti-nacionalistički komentar i omaž činjenici da je Divljan pred kraj karijere radio sa hrvatskim bendom Ljetno Kino, te bio podjednako omiljen na celom ex-yu prostoru.

Prikazani su svi najbitniji delovi Divljanove karijere, pa je tek možda ostao pomalo enigmatičan njegov boravak u Australiji za vreme ratova 1991-1995. godine. No činjenica je i da u tom periodu muzičar nije imao zapaženu karijeru, te da je Matičević dominantno apolitičan reditelj kome je prevashodno umetnički rad Vlade Divljana u fokusu. U tom smislu je jedino preskočena etapa snimanja albuma "Die Tonzentrale" iz 2003, po cenu nešto većeg fokusa na autorov privatni život u Beču tih godina.

Završnica filma na premijeri je donela očekivani muk, pa i pokoji prigušeni jecaj, te eksploziju emocija kada se na bini izređala (skoro) čitava ekipa koja je učestvovala u snimanju filma. Matičević se izvanredno izborio sa pritiskom nesumnjivo ogromnih očekivanja od njegovog filma, te je svesno, promišljeno i zanatski perfektno čitavo delo podredio što verodostojnijem prikazu suštine Divljanovog bića, njegove topline i ljubavi koje je darovao porodici, kolegama, prijateljima i čitavom balkanskom prostoru. Ako niste stigli na premijeru - možemo samo da preporučimo trk u bioskope.

BONUS VIDEO: ANA ĆURČIN: Živimo u vremenu gde se ljudi osećaju sami (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Nikola Marković)