ESPRESO NA FESTU #3: Šavovi / Poslednji Srbin u Hrvatskoj

Dva najiščekivanija filma sa ovog podneblja, na ovogodišnjem FEST-u

Objavljeno: 01.03.2019. 09:57h 10:05h

Nikola Marković
Novinar rubrike Kultura

Ovogodišnja bogata produkcija srpskog filma, kao i koprodukcija u kojima je su učestvovali filmski radnici iz Srbije, prikazana je u FEST-u kroz poseban program jednostavnog naziva - Srpski film. U ovom serijalu prikaza, osvrćemo se na ostvarenja koja smo pogledali na specijalnim novinarskim projekcijama, pre zvanične festivalske premijere.

ŠAVOVI

Srpskoj premijeri filma "Šavovi" nedavna nagrada Europa cinemas label, za najbolji evropski film u programu "Panorama" na Berlinalu, dala je snažan zamah, a očekivanja domaće publike su porasla. Kontroverzna tema nestalih beba iz srpskih porodilišta u fokusu je ove intimne drame, koju je reditelj Miroslav Terzić vešto zadržao u pomenutim žanrovskim okvirima. Naime, bilo je i sasvim dovoljno mogućnosti da se raspline u pravcu detektivskog procedurala ili dramatičnog trilera, za šta je sama priča pružala povoda.

Umesto toga, Terzić (na temelju istinitih događaja) postavlja u fokus krojačicu Anu iz Beograda, u tumačenju sjajne Snežane Bogdanović, te njenu ličnu potragu za istinom o detetu nestalom na porođaju, kao i borbu sa emocijama koje kuljaju ispod suzdržanog izraza lica. Rediteljski izraz je sveden na arthouse način, i kao da svesno i promišljeno prati karakter glavne junakinje. Priča se raspliće sporo, pedantno i postupno, a borba sa sistemom i faktografsko otkrivanje istine su funkcionalni spram podcrtavanja emotivnog univerzuma krojačice Ane.

Ona je prikazana kao žena omeđena patrijarhalnim običajima i vaspitanjem (vidimo je kako sprema doručak, pegla, suši veš, sve ćutke i stoički dok se bori sa svojim unutarnjim demonima), ali ne i suštinski potčinjena. Gorda je, ponosna, i premda naizgled igra po pravilima sredine, ni u jednom trenutku joj ne pada na pamet da poklekne i odustane od onoga što joj je važno, što je pokreće kroz čitav film. Čak i kada se svi prijatelji i porodica okrenu protiv nje, uspeva svojom snažnom personom i upornošću da preokrene situaciju, premda je već i sam zaplet takav da ne može imati hepiend u bilo kakvom konvencionalnom značenju.

Uz vrsnu i funkcionalnu režiju, Miroslavu Terziću se može skinuti kapa za izbor Snežane Bogdanović za glavnu ulogu, te za vešto napisan, snažan lik sredovečne srpske žene, kakvih nema baš mnogo u domaćoj kinematografiji. Pri tome nije skrajnuo ni nekolicinu sporednih, ali ništa manje važnih karaktera (Marko Baćović kao muž, Jelena Stojiljković u roli ćerke, upečatljiva epizoda Vesne Trivalić...), čiji preobražaj spram odnosa prema glavnoj junakinji ide u korak sa sve oslobođenijom ekspresivnošću role Snežane Bogdanović

POSLEDNJI SRBIN U HRVATSKOJ

Na ovom podneblju verovatno ne postoji film koji se više okoristio od svog naslova, nego što je to slučaj sa "Poslednjim Srbinom u Hrvatskoj". U atmosferi zaoštrenih balkanskih nacionalizama, o čemu god da se radilo u filmu, makar je radoznalost potencijalnih gledalaca (i medija) bila zagarantovana. Pa naravno, i dušebrižnika opšte nacionalne prakse koji film nisu gledali i nemaju pojma ni o čemu se tu radi.

Sam film je urnebesna zombi horor komedija sa elementima društvene satire, u kojoj se operiše stereotipima o Srbima i Hrvatima, nacionalističkim politikama, ali i globalnom imperijalizmu/kapitalizmu u kome su nadnacionalne korporacije pravi vladari sveta. Sve aluzije su poprilično očigledne, te se u tom smislu reditelj Ličina obraća širokom sloju bioskopskih gledalaca, koje će - zahvaljujući naslovu - privući u bioskop iako ovaj (pod)žanr i nije baš filmski mejnstrim.

Realizacija početne ideje nadilazi opskurne treš horore koji bi ovom filmu mogli biti stilski uzor, utoliko što je režija vešta i promišljena, a kvalitetna glumačka ekipa (naročito upečatljive Hristina Popović i Tihana Lazović) uspešno nadograđuje uloge koje bi trebalo da budu (arhe)tipske. No ipak, u konačnom zbiru, ovo jeste film prevashodno za žanrovske zaluđenike spremne na hektolitre krvi, masakre, sumanuto nerealne zaplete i rasplete, prvoloptaški humor, i slično. Zahvaljujući hajpu koji se podigao, zajednica poklonika žanra će sigurno dobiti i pokojeg novog člana ili članicu.