Večeras premijera predstave Petrijin venac u Ateljeu 212

Marta Bjelica je rekla da joj je „najzanimljivije i najdraže na koji način je ta žena jednostavna“ i da je tu ključ

Objavljeno: 24.11.2018. 10:07h

lidija

Predstava “Petrijin venac”, prema romanu Dragoslava Mihailovića, u dramatizaciji Mile Mašović Nikolić i režiji Bobana Skerlića, biće premijerno izvedena 24. novembra u Ateljeu 212, a na scenu će dovesti tri Petrije – mladu, gradsku i udovicu, koje predstavljaju tri lica jedne žene u različitim fazama života i na različitim mestima u društvu.

Autorka dramatizacije Mila Mašović Nikolić ističe da je priča o Petrijinoj sudbini “društveno angažovano pitanje koje je aktuelno i danas, kao i u vreme objavljivanja romana (1975) i u našem društvu, i šire na ovim prostorima”.

“Ova naša Petrija nije toliko vezana za period radnje iz romana (pre Drugog svetskog rata). Nismo to menjali, ali su nam u fokusu pitanja večnih kategorija kroz koje žene prolaze. Kroz tri lika svaki put imamo novu priču o tome kako žena biva marginalizovana u novom kontekstu”, izjavila je autorka 23. novembra na konferenciji za novinare.

Što se tiče forme komada, najavila je da je “drama smeštena u sećanje najstarije Petrije, gde ona živi kroz svoju prošlost i ponovo proživljava ceo svoj život”.

Petriju udovicu igra Milica Mihajlović. Petrija mlada je Marta Bjelica, a Petrija gradska Jovana Gavrilović.

Reditelj Boban Skerlić istakao je da mu je rad na ovoj predstavi značio veliku odgovornost u odnosu na literaturu koja ga je uvela u svet književnosti, ali i izazov da se njome bavi u drugom mediju.

Podsetivši da je roman pisan u prvom licu, primetio je da je taj ispovedni diskurs zgodan za monodramu, kojih je tokom vremena bilo nekoliko u različitim adaptacijama, a da je nova postavka uzbudljiva ansambl predstava.

“Naša predstava demonstrira borbu žene koju gnječi patrijarhalni sistem vrednosti, a ona mu se zapravo i ne suprotstavlja nego pokušava da ga preživi svojom beskonačnom, upornom, večnom vitalnošću. Šta god da joj se desi, gde god je sudbina baci u jarak ili je zatrpa nekim kamenjem, ona se iz toga izdigne i uporno ide dalje, ide dalje”, rekao je Skerlić, izrazivši nadu da će se publika suočiti sa pitanjima tog sistema vrednosti, poneti ih kući posle predstave i zamisliti se nad njima.

Marta Bjelica je rekla da joj je „najzanimljivije i najdraže na koji način je ta žena jednostavna“ i da je tu ključ.

“Na taj način se ona u teškim situacijama uzdiže, u kombinaciji sa intuicijom. Petrija je neko ko je srčan, pun ljubavi, pun raznih toplina u sebi i tako i učestvuje u svom životu - u punoći i snazi. To je paradoksalno s obzirom da je njen početak dosta tragičan, ali sve vreme doživljavamo da se ona nosi sa tim na plemenit način, što je uzdiže na mesto heroine koja uspeva da ispliva bez neke ideje o sopstvenoj veličini”, izjavila je Marta Bjelica.

Jovana Gavrilović je primetila da se od kako su počeli da rade predstavu ona pita, a pitaju i drugi, “nameće se potreba da se iskaže stav – zašto Petrija sada, ko je Petrija, šta je sve to...”

“Razmišljajući o tim pitanjima shvatila sam da je to besmislica pošto se u današnje vreme ljudi strašno grče i muče da zauzimaju neke stavove, a sve je to zapravo anemično i to više nikoga ne zanima. Onda ova priča o Petriji ispliva kao neka pesma o jednoj ženi, o slobodi, o jakim kostima i leđima i dobroj cirkulaciji i nekako odjednom poželiš da nešto doživiš, da nešto uradiš, da se zamisliš. Meni to nedostaje u današnjem svetu - u životu, a i u pozorištu i zato sam ushićena da smo dobile priliku da se bavimo takvim likom i da ga predstavimo publici”, rekla je Jovana Gavrilović.

Milica Mihajlović je ocenila da “živimo u svetu koji je dosta formiran besom, uvređenošću na život, zahtevima prema životu, dok Petrija ne polaže pravo ni na kakvu sreću”.

“Petrija ne polaže pravo na život, ali ga ni ne snosi sa preteranom skromnošću, ne ulazi u religijski, dogmatski aspekt da ona trpi jer je to tako dato. To je prosto život sam. Tako izgleda čovek koji može da preživi život, tako se preživljava život. Život je potpuno nesnosan ako ga trpiš bez vedrine, bez humora, bez samoironije, bez neke svesti o tome da ti ništa nije obećano, ali da je tvoje da živiš, da guraš dalje”, dodala je ona.

“To je ta poetska ravan koja nas uzbuđuje i koju nam je dala ova divna litetarura. U pozorišnom smislu uzbudljivo je što mi tu sudbinu živimo trojno, a u nekom jedinstvu. Reditelj to u šali zove Petrijarhat. Nije bilo lako dokopati se toga kao izraza, jer smo nas tri različite, ali smo svi uživali”, izjavila je Milica Mihajlović (ćerka pisca).

Prvog Petrijinog muža Dobrivoja igra Ivan Marković, gazda Ljubišu koji joj je takođe bio partner Tihomir Stanić, drugog muža Misu - Igor Đorđević. Svekrva Vela je Isidora Minić, a po više likova igraju Branislav Zeremski, Jelena Rakočević i Vladislav Mihailović.

Dramaturg predstave je Jelena Mijović, scenograf Goran Stojčetović, kostimografkinja Tatjana Radišić, kompozitor Mate Matišić.

Direktor Ateljea 212 Branimir Brstina istakao je da želi ponovnu dobrodošlicu Dragoslavu Mihailoviću u pozorište u kojem je pre tačno 40 godina izvedan prvi “Petrijin venac”, tada kao monodrama na maloj sceni.

U Ateljeu su prema njegovim tekstovima igrane i predstave “Putnik”, “Lilika” i “Protuve piju čaj”.

“Želeli smo da radimo ‘Petrijin venac’ i smatrali da imamo pravi ansambl za tu priču. Na naše zadovoljstvo saznali smo da se već radi dramatizacija, a uskoro i da ju je pisac odobrio”, rekao je Brstina.

Jelena Mijović je podsetila da je Mihailović za taj roman dobio Andrićevu nagradu 1975. godine, da je neverovatnom brzinom Petrija počela da živi u različitim verzijama na scenama širom Srbije, čak i u Subotici na mađarskom jeziku, a da je 1980. godine snimljen istomeni film u režiji Srđana Karanovića sa Mirjanom Karanović u naslovnoj ulozi.