KRISTINA JOVANOVIĆ: Biti mlad nije lako ni kada su vremena dobra

Kristina Kika Jovanović je već godinama u svetu muzike i filma, a na 47. FEST-u biće premijerno prikazan „Reži“ Koste Đorđevića, film u kome tumači glavnu ulogu. „Reži“ se sastoji iz dvadeset dugih kadrova, događa se tokom jednog vrelog letnjeg dana i prati tinejdžerku Aju u njenim pokušajima da svoj život dovede u red. A evo šta o svojoj ulozi i filmu ima da nam kaže uvek nasmejana Kika...

Za početak, otkud ti u ovom projektu? Kako je došlo do saradnje s Kostom Đorđevićem?

Igrom slučaja, ako slučajnosti uopše i postoje, u priči oko filma „Reži” sam od samih njenih početaka, još pre nego što je i sam scenario napisan, kad se tek rađala ideja o filmu. Kada je konačno doneta odluka o snimanju, pozvana sam na kasting. I, eto… Dopala sam se Kosti i ostatku autorskog tima, i uloga Aje je pripala meni.

Kostu, kao što sigurno već znate, interesuju mladi ljudi i njihova potraga za samim sobom u tom burnom procesu odrastanja. Hteo je da ispriča priču o jednom „sistemu” koji postoji među mladima koji odrastaju u gradu, da istraži po kojim to pravilima oni žive, istovremeno suptilno pričajući priču o društvu u kojem odrastaju i razlozima zbog kojeg nam je mladost takva kakva jeste.

Tokom kreiranja likova i na samom snimanju filma ugrađivali smo u priču i svoja lična iskustva, situacije i događaje kroz koje smo prolazili u vreme našeg odrastanja i to upoređivali sa situacijom u kojom sad žive mladi. Došli smo do zaključka da se nije puno toga promenilo. Verovatno sam u ovom projektu i zato što mi je cela ova priča bliska, a i imam tog dečaka u sebi koje se, verujem, jako lepo snašao u svemu ovome.

Da li si pogledala prethodni Đorđevićev film, „S/Kidanje”? Šta je to što povezuje ova dva ostvarenja? Jesam, naravno. Poveznica sigurno ima dosta, ali ono što je najuočljivije je svakako Kostino bavljenje mladim ljudima koji traže svoje mesto pod suncem, ljubav i sreću u ovom sivilu i u ovakvom sistemu...

Već dugo se baviš filmom i muzikom, ali mi se čini da je film „Reži“, bar kada govorimo u glumi, projekat u kome si najviše dala sebe.

U svakom projektu se trudim da dam sve od sebe u datom trenutku i da svaki put budem „bolja verzija sebe“ – što bi rekli neki pametni ljudi. A za film „Reži“ smo imali pripreme, razgovore, probe ... Taj film se bukvalno „kuvao“ najmanje dve godine, pričali smo o njemu, analizirali svaki aspekt... Moj cilj je bio da Aja bude drugačija i ona to stvarno jeste. Nekako i po samom scenariju ona diše, komunicira i gleda na ljude i svet potpuno drugačije. Samostalna je, snalažljiva, ne treba joj čak ni fizička zaštita, uvek je spremna da se upusti u borbu. Njena potraga je potraga za ljubavlju, razumevanjem, sigurnošću koju nikad nije imala kod kuće.

Koliko ti je bilo teško/lako da se poistovetiš sa Ajom i odglumiš je sa potrebnom silinom i ubeđenjem? Koliko tebe ima u njoj?

Pomalo sam se bojala tih sličnosti koje imamo. Taj stav muskarače, odrastanje u kraju, s ekipom... Ali kad sam jednom ušla u lik, Aja je jednostavno preuzela kormilo. Ja sam pokušala da je ispratim i da je prikažem takvu kakva jeste iako možda malo liči i na mene. Prepoznale smo se po tim nekim odbrambenim mehanizmima, koje nesvesno razvijaš u odnosu na okolinu, s tim da sam ja uvek bila nesigurnija, naivnija i blaža prema drugima, dok Aja ne štedi ni sebe ni druge, baš nikoga.

Aja ima ekipu, ali je i vuk samotnjak, koja nema previše vremena ni strpljenja da promišlja život i svoje odluke, ne razmišlja o tome kako je biti mlad niti da li se ovo društvo ogrešilo o nju. Živi sad, u ovom trenutku i ustremljuje se na ono sto želi, na ono što joj je u konkretnom trenutku važno. Ona razmišlja i reaguje više kao neka mačka koja brine o sebi. Dobar je drug, ali su joj njene potrebe i hirovi ipak na prvom mestu.

Film se sastoji iz dvadesetak mizan-kadrova, ti se nalaziš u središtu svakog. Kako su protekle pripreme i koliko ti je činjenica da snimate „u komadu“ olakšala ili otežala rad na ovom filmu?

Kao što rekoh, imali smo dug period priprema, što mi je bilo jako važno i dragoceno. Posle takvih priprema teško šta može da vas poremeti toliko da ne uradite vaš deo posla onako kako treba, a pod tim mislim na sebe i na glumu. Ali i fizički je bilo zahtevno, izvežbala sam fokus i koncentraciju, strpljenje....

Ovde zaista moram da se zahvalim celoj ekipi, jer su svi bili podjednako važni za snimanje filma. Miha, Rajko, Marko i Nemanja koji su bili za kamerom – za njih imam samo reči hvale i veliko poštovanje, baš kao i za tonce! Naučili su me mnogo toga, recimo, kako se hoda sa kamerom, a da ne spominjem to da su nosili ono čudovište od kamere na 40 stepeni po ne znam koliko sati i uspeli da snime sjajne stvari!

Drugo, lepota mizan-kadrova je da se svaki kadar snima i doživljava kao svojevrsan podvig. Svi u ekipi su maksimalno koncentrisani, prisutni i dišu kao jedan, iščekuju i glumci i tehnika i svi ti ljudi iza monitora da se poklopi sve kako treba, i onda ta sreća kada je takav kadar kupljen prelazi u euforiju.

Koji mizan-kadar je bio najzahtevniji za snimiti? A koji je tebi lično najdraži?

Jurnjava po Čumićevom sokačetu je bio najzahtevniji... A, najdraži... Ne znam, morala bih da još jednom pogledam film pa da se prisetim. Odgovoriću na ovo pitanje nakon premijere na FEST-u. Može tako?

Može, naravno... I za kraj... Kako je, iz tvoje i njene perspektive, biti danas mlad u Srbiji?

Biti mlad nije nikad lako, mada to često, s naknadnom pameću i iskustvom starije osobe zaboravimo, romantizirajući sve ono što lepota mladosti nosi. Ipak, mladost je uvek i traženje odgovora, sebe, pravog puta, vreme kada nas muči mnoštva nedoumica... Biti mlad nije lako ni kada su vremena dobra. A kada govorimo o današnjem vremenu, sve je još mnogo teže, konfuznije... Mlado biće se teško snalazi u svom tom ludilu koje nas okružuje. Veliki je izazov biti pošten i vredan, ne skrenuti s puta. Zato mlade ljude treba usmeriti na prave vrednosti, a naš film je skroman doprinos u tom pravcu. Vidimo se u bioskopu!

BONUS VIDEO: Espreso Live Session #1: On Tour

(Espreso.co.rs / Đorđe Bajić)