intervju s engleskim koreografom
POL LAJTFUT: Mi smo i dalje kao deca, sa bezbroj ludih ideja i želja (FOTO)
Šesti put će nastupiti na Beogradskom festivalu igre, 24. marta u Sava centru
Krajem novembra prošle godine svetske kulturne rubrike objavile su da se slavni Pol Lajtfut povlači sa mesta umetničkog direktora Holandskog teatra igre. Njegov odlazak će se poklopiti sa proslavom šezdesetogodišnjice ove haške trupe, koja je tokom proteklih godina Beogradskog festivala igre, postala omiljena i među našom publikom. I dok se ulaznice za njihov šesti nastup na sceni Sava Centra, 24. marta, dobro prodaju, razgovaramo sa Lajtfutom, koji je nekada i sam igrao za ovu trupu, a zatim sa svojom životnom i poslovnom partnerkom Sol Leon, kreirao preko 60 fantastičnih naaslova za repertoar ovog ansambla.
Na samom početku nam kaže da je već 34 godine u istoj trupi! Kao i da u budućnosti želi da se bavi isključivo koreografskim radom. Do odlaska će zaokružiti ukupno devet godina na rukovodećoj poziciji, koje je proveo “balansirajući između direktorske kancelarije, scene i baletskih sala”…
Čini se da oduvek kreirate zajedno sa Sol Leon? Kako to funkcioniše? Da li je uvek sve harmonično u sali?
Ove godine slavimo tri decenije našeg koreografskog partnerstva! To partnerstvo nikada nismo planirali. Dogodilo nam se. Nije postojao recept za zajednički rad, a kao i svaki par imali smo periode bolje i lošije komunikacije. Ono što je lepota našeg odnosa i našeg stvaranja, jeste što komunikacija nikada nije prestajala. Danas među nama postoji neverovatna količina poštovanja i poverenja, koja nije uspela da umanji ambiciju i znatiželju! Mi smo i dalje kao deca, sa bezbroj ludih ideja i želja, kada uđemo u svoj prostor baletske sale.
U Srbiju donosite dva “Lajtfut-Leon komada”, pa iako je naša publika imala priliku da uživa u vašim radovima, kažite nam šta da očekujemo?
Ne mislim da za igru treba uputstvo za gledanje. Ljudi će uvek videti ono što oni žele da vide. Oba rada su izuzetno emotivna, jer je to i koncept ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre! Naš je zadatak da donesemo emocije. Iako su emocije apstraktna stvar, postoji izvesan narativ u ovim komadima. Ne kao scenario, ali kao svet nevidljivog u svetu koji poznajemo. Mi prenosimo publici svoje misli i ideje, i ponekad se one i poklope sa onim što ljudi u publici dožive. Mnogo češće, ljudi otputuju nekim sebi poznatim stazama. U tome je i lepota igre. Ona dopušta slobodu kreiranja, ali i slobodu razumevanja. Zadatak umetnika je da obriše granicu, prostor koji ga deli od gledališta. Ako vam neki koreograf dugo i komplikovano objašnjava šta je želeo da kaže, onda tu postoji neki problem. Igra se mora doživeti.
NE PROPUSTITE
Iste večeri, beogradska publika će gledati i jedan od novijih radova nemačkog koreografa Marka Gekea, koji je sa Holandskim teatrom igre sarađivao više puta. Kakva je veza trupe sa gostujućim, odnosno pozvanim autorima?
Marko Geke je naš saradnik od 2013. godine. Kao umetnički direktor trupe, ne postoji ništa više što cenim kod koreografa, od čiste poruke i sopstvenog vokabulara. Mislim da su svi naši stalni ili gostujući koreografi postali najbolji primer toga. Kada poznajete njihov stil, poznaćete odmah i njihov rukopis na sceni. To je ono što ih čini autorima. Posebnim i drugačijim u odnosu na ostale. Kao kompanija, imamo zadatak da budemo trezor njihovih koreografskih dragulja. Oni čine našu umetnost velikom.
Koja je bila najvažnija lekcija tokom upravljanja trupom? Šta ste naučili u proteklih 8 godina?
Moram da priznam da sam naučio mnogo o sebi, o drugima, ali i o funkcionisanju jednog organizma. U isto vreme, mogu da kažem da nemam pojma kako sve funkcioniše, i kojom magijom stignemo od ideja do aplauza…. Što više uronite u ulogu poput ove, sve više osećate jeziv teret odgovornosti, ali i neverovatnu slast stvaranja. Čast je biti na čelu ovakve umetničke organizacije koju svi obožavaju, ali i ogromna žrtva. Na početku mi je neko rekao “poverenje je super, ali je kontrola uvek bolja”. I ja svakoga dana mislim o tome, i radim tako, iako to nije deo moje prirode. Međutim, nisam ni ja bio jednostavan član ove velike familije, pa tako dopuštam svima da budu drugačiji, a pre svega beskrajno kreativni. Najvažnija je međusobna iskrenost!
Da li imate još neki san u oblasti umetničke igre?
Naravno. Voleo bih da igra prestane da bude ona ružna i nevoljena sestra svih umetnosti. Ne postoji ništa veštačko ili namešteno oko igre. Baš suprotno! Siguran sam da je teško pronaći umetničku formu koja je snažnija u pogledu fizičke i emotivne hemije, od igre. Zato igre mora biti još više. Ona je svima potrebna!
Dolazite uskoro u Beograd?
Nosim divne uspomene iz Beograda! Vi imate jedan od najboljih festivala igre na svetu. Uvek je važno i divno biti deo takvog festivala, a za Holandski teatar igre ovo je šesti put da bude deo glavnog programa, tokom 16 godine festivalske istorije. Nije loše, zar ne?
Jedne godine ste lično otvarali Festival, kratkom besedom… I tada ste makazama presekli sopstvenu kravatu, na sred scene Centra Sava. Bilo je to duhovito, događaj koji se prepričavao. Šta nam sada spremate?
Prestao sam da budem duhovit kada sam postao direktor. Sada ćete dobiti jednog starijeg i ozbiljnijeg umetnika… Što ne znači da neće biti zabavno, jer u ansamblu ima mnogo mladih, lepih i šarmantnih igrača!
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO: DAMJAN SILIBASKI ZA ESPRESO: Na festivalu epske fantastike teme su VAMPIRI I LOVCI NA VAMPIRE!
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
