KRITIKA KOJA JE PODELILA JAVNOST: Zašto je prikaz mentalnog oboljenja u "Džokeru" opasno dezinformišući

Sve češće se suočavamo sa pokušajima naučnika da nameću svoja pravila kinematografima. Da li nam pored ideologije političke korektnosti preti i "naučna korektnost" kao novi vid kulturne cenzure?

Nakon "naučne" kritike filma Ad Astra o kojoj smo već pisali, Guardian u današnjem izdanju donosi reakciju uglednih psihijatara, Anabel Driskol i Mine Husein, koje tvrde da je nešto zabrinjavajuće i štetno prisutno u filmu Džoker.

Po njihovoj tvrdnji, interpretacija Hoakina Finiksa "ovekovečila je štetne stereotipe", a znamo da filmovi imaju ključni udeo u formiranju stava javnosti prema mentalno obolelima. Dok je javnost u skorije vreme doživela velike pomake u stavu prema učestalijim mentalnim problemima, poput depresije i anksioznosti, teža mentalna stanja, kao što su psihotična oboljenja ostaju obavijena stigmom i dosledno se pogrešno tumače i ostaju neshvaćena. Naučne studije pokazuju da su teži mentalni bolesnici mnogo češće izloženi trpljenju nasilja nego što su sami nasilni.

Pretpostavka je da Artur Flek alias Džoker pati od pseudobulbarnog afekta – poznatog i kao “emocionalna inkontinencija” – moguće izazvanog udarcem u glavu u detnjstvu. Nakon faze u kojoj trpi nasilje, Artur se preobražava u superzlikovca koji se histerično smeje, stereotipno "ludog" za oko neukog posmatrača - ubistveni klovn koji se sam od sebe cereka u autobusu.

Umesto da pomogne prosečnom gledaocu da bolje razume mentalno obolele osobe, ovaj film doprinosi upravo suprotnom - pothranjivanju stereotipa, tvrde doktorice Driskol i Husein, prenosi britanski Gardijan.

Bonus video:

Espreso Live Session #3: Vukašin Đelić