NAJPOZNATIJI HRVATSKI NAUČNIK PORUČIO: Ljudi, ČEMU PANIKA zbog koronavirusa?

Naučnik Igor Rudan u novoj objavi na Fejsbuku vezanoj za koronavirus zahvalio se vodećim hrvatskim medijima na relevantnom i objektivnom praćenju čitave situacije te korektnom prenošenju njegovih izjava i analiza koje pomažu suzbijanju opšte panike.

Takođe u dugačkoj objavi osvrnuo se i na životne teme i predikcije u vezi s epidemijom.

- Sleteo sam u Zagreb 25. februara 2020., iz Edinburga, preko Minhena. Prethodne tri noći nisam uspeo skupiti ukupno ni deset sati sna. Trebalo je pozavršavati mnoge poslove, kako bih se u Zagrebu mogao malo odmoriti, proslaviti rođendan.

U Minhenu, između dva leta, saznao sam od suputnika na izlazu za Zagreb da je u Hrvatskoj zabeležen prvi slučaj koronavirusa. Upalio sam telefon. Već me čekala poruka Ace Stankovića, pozvao me u "Nedjeljom u 2". Telefon odmah i zazvoni, zove me Dražen Klarić, urednik Večernjeg lista. Moli me da izdiktiram nekoliko rečenica za članak o koronavirusu, jer i akademici Ivan Đikić i Miro Radman već su mu poslali svoje izjave. Objašnjavam mu da jedva gledam, molim ga da skine bilo što s prethodnih objava na fejsu.

Slećem u Zagreb. Taksista uplašen, u vožnji daje ženi telefone upute koliko zaliha čega da nakupuje. Svi u gradu pričaju samo o pandemiji, ponašaju se kao da bi od koronavirusa moglo da umre tri miliona Hrvata. Vidim u svemu što se zbiva i prigodu. Pokušavam već godinama popularizirati nauku i znanje, ali interes u Hrvatskoj je malen. Ali sada je odjednom narastao, prilika je ovo kakva se pruža ili samo jednom u životu, ili nikada uopšte.

U pravu sam, članak u Večernjaku koji tek bio sklepan od nekoliko već objavljenih odlomaka, pročitalo je te večeri više od 100.000 ljudi. Pre toga, koliko god da sam se trudio, ne bih ih dosegao ni par hiljada. Glad javnosti za informacijama o koronavirusu postala je neutaživa. Idućeg jutra, probudio sam se sa skoro pedeset poziva za razgovor s raznim medijima. Ne mogu im svima udovoljiti. Snalazim se, objavljujem im svima saopštenje na fejsu. Umirujem ljude u skladu sa svim do tada naučno raspoloživim informacijama o pandemiji.

Tokom večere, razmišljam kako je situacija nalik onoj, kada su naši preci, Hrvati, pripremali obranu svojih zamaka pred nadolazećim osvajačima. Do njih bi dolazili izbegli ljudi. Donosili bi glas kako, odnekud s istoka, zamak po zamak hrvatskih velikaških porodica osvajaju neki novi Tatari, Huni, Mongoli ili Turci. Pomaže li tada panika? Ne bih rekao. Tada pomaže mirnoća. Pomaže prikupljanje i deljenje informacija o stvarnoj naravi problema. Pomaže dobra organizacija, priprema i planiranje. Pomaže oprez. Ali ne i paranoja.

Panika u toj pripremnoj fazi, može naneti štetu dobrim pripremama, kao što se to i pokazalo. Može naterati ljude na sasvim neobična ponašanja. Jedni će kupiti previše sapuna, drugi ga neće više moći naći, pa će prljave ruke drugih ugroziti one prve. Nadalje, među stanovništvom postoje mnogi koji pate od poremećaja anksioznosti, hipohondrije, nesanice, alkoholizma i depresije. Nepotrebno poticanje panike pogoršaće život tim ljudima, otežati im borbu s njihovim bolestima, neke možda gurnuti i preko ivice.

Javili su mi se mnogi nepoznati ljudi tokom protekle dve nedelje, rekavši mi da bi već poludeli da im ja ne destiliram iz svih tih informacija ono bitno iz dana u dan. A u svoj "crni notes" primera gde su mediji naštetili javno-zdravstvenim naporima, poput onoga o vakcinama i autizmu, upisao sam sada i curenje informacija o planovima proglašenja "Karantina Lombardija" u Italiji. Da je ona proglašena karantinom prema planu, ostatak zemlje mogao bi nastaviti živeti normalno, kao u primeru pokrajine Hubei i ostatka Kine.

No, puštanje te informacije dovelo je do panike i bega mnogih na jug države, prenoseći tamo i virus, zbog čega je sada cela Italija u karantinu. Ne razumem koristi od panike u ovom slučaju. Šta itko može učiniti, ako ga uhvati panika pred dolaskom epidemije? Gde može pobeći od ovog novog virusa? Može jedino na Mesec. A sve radnje koje je trebao da preduzme zdravstveni sistem, pewduzete su na vreme i situacija je za sada, srećom, još uvek mirna.

U početku sam jasno rekao nekoliko stvari. Prvo, da nas čeka epidemija bolesti koja je poput težeg gripa, ali protiv koje niko nema imunost, niti ćemo moći računati na vakcinu. Zna se šta za epidemiologa znači "teži grip". To znači više od 650.000 umrlih u svetu svake godine čak i uz vakcinaciju, a i bitno više umrlih ako ga nema. Zato sam dodao i kako je potreban oprez, ali ne i panika.

Jer, ako ne paničimo oko stotina umrlih od gripa u Hrvatskoj svake godine čak ni do te mere da se ljudi idu vakcinisati protiv njega, ili ako Italijani ne paniče oko 7000 do 24.000 umrlih od gripa svake godine u Italiji, zašto bismo sada odjednom paničili?

Koronavirus je, barem za sada, još uvek vrlo daleko od tih brojki smrti u obe zemlje, a Kinezi su svima pokazali da se bolest može zaustaviti karantinom. Zašto onda paničitii?

Ali, vremenom su mnogi, koji ne razumeju koliko je gripa teška bolest, mutirali ono što sam rekao s ciljem umirivanja javnosti u izjavu "pa to je samo gripica". Epidemiolog koji dobro razume grip nikad, ali baš nikad, ne bi uz reč gripa koristio ni reč "samo", niti bi je zvao "gripicom".

No, ponovljene dovoljno puta, te će se netačnosti među ljudima s nedovoljno znanja uvrežiti kao istine. Nadalje, u emisiji Nu2, objasnio sam kako prema baš svemu što nauka i epidemiologija danas znaju, COVID-19 ne bi nikako smeo naštetiti broju ljudi većem od dela severne tribine maksimirskog stadiona, tako da više od 99% ljudi u Hrvatskoj neće biti životno ugroženo.

Srećom, od prvog zabeleženog slučaja i od mojih prvih izjava prošle su dve nedelje. Za sada još niko nije umro od koronavirusa u Hrvatskoj, kao što sam se i nadao. U međuvremenu, tokom te dve nedelje skupio sam jako puno novih informacija i podataka.

Juče sam, za Index.hr, objavio o tome opsežan članak s 20 pitanja i odgovora koji bi svakome trebali pojasniti gde smo trenutno. U svemu tome, nisam niti jednom osetio potrebu minjati ni modificirati svoje prve procene, već samo dopunjavati i širiti odgovore.

No, mogu sada prmeetiti da ima mnogo ljudi koji moje napise uopšte ne pročitaju pažljivo, ali će svejedno zaključivati "kako sam ja promenio ploču". Iako bi trebalo biti sasvim jasno da i dalje verujem da su početna predviđanja najverovatnija.

Dopustio sam tek mogućnost da se u Italiji možda događa nešto neobično u odnosu na sve druge zemlje, ali to je tek potrebno temeljno naučno razjasniti. No, setimo se da u Italiji, za vreme sezone težeg gripa, svakog dana od gripe umire 250 ljudi, ali niko o tome ne piše. Ali, ponovljene dovoljno puta, i netačne interpretacije mog mišljenja takođe će se uvrežiti kao istine. Zato sam zaključio da sam sada učinio sve što sam mogao kako bih preneo informacije koje imam najširoj javnosti u Hrvatskoj. Međutim, uvideo sam i da je atmosfera u Hrvatskom medijskom prostoru trenutno takva, da je svako daljnje učestvovanje ikoga ozbiljnog i stručnog u ovakvoj džungli poluinformacija zapravo kontraproduktivno, jer samo pridonosi panici.

Uz to, čak i retki glasovi razuma i struke gube se i mutiraju u neistine i glasine. Zato, moj tekst u Index.hr vrediće do daljnjega kao moja lična preporuka. Oglašavaću se putem društvenih mreža samo ako prikupim dovoljno dokaza o tome da bi bilo što napisano u tom članku trebalo izmeniti u svetlu novih informacija.

Srećom, kako rekoh, do sada u Hrvatskoj još niko nije umro od koronavirusa. Ali kada ova nova zaraza odnese i prve žrtve u Hrvatskoj, započeće nov, viši nivo panike. Ona će tada, prvi put u dosadašnjem razvoju događaja, biti čak i donekle poželjna. Naime, ljudi će se zatvoriti u kuće i neće izlaziti od straha. To će svakako pomoći suzbijanju epidemije. I kada sve završi, videće se da je, bez obzira na sve emocije, spekulacije i poluinformacije, na kraju razvoj događaja u najvećoj meri sledio predviđanja struke i nauke.

Na žalost, osim dva već spomenuta problema – izvrtanja i mijenjanja konkretnih izjava naših stručnjaka ili pogrešne interpretacije naših istupa zbog nepažljivog čitanja, primetio sam proteklih dana i treći problem. Sve više ljudi želelo bi da budemo u krivu. Sve više mi se čini da u Hrvatskoj zaista ima ljudi koji bi bili srećniji da je tokom protekle dve nedelje umrlo barem nekoliko njihovih sudržavljana, negoli da smo mi, hrvatski naučnici u inostranstvu, o ovom problemu bili u pravu. Nisam uopšte znao kamo bih takvo ponašanje svrstao.

I onda se, kao deus ex machina, danas niotkuda javio naš veliki pisac Miljenko Jergović. I objasnio nam svima o čemu se radi. Postoji, naime, naziv za ovakav javni poraz zdravog razuma. Zove se "moralna panika". I gospodin Jergović, koji kao ni Ivan Đikić, i kao ni ja, sasvim predvidivo, nije član HAZU-a, sve mi je danas u svome članku objasnio savršeno jasno. Kao što sam se ja njemu juče, u svome članku, trudio objasniti bolest COVID-19. Napisao je sledeće:

"Šta se događa kada se jave oni koji o Covidu-19 neuporedivo kompetentnije slute, koliko god ga ni oni dobro ne poznaju? U hrvatskom slučaju to su Alemka Markotić, Ivan Đikić, Igor Rudan. Njoj ne verujemo, kao što smrtno uplašeni hipohondar ne veruje leakru koji mu iznosi umereno povoljne procene njegovog stanja. A Đikić i Rudan, koji pokušavaju intervensrati na društvo u moralnoj panici, ili se najednom posmatraju kao ravnopravni sagovornici u žamoru neznalica, ili ih se čak sumnjiči kao neke angažovane alternativce. Umesto da smiruju, njihove reči kao da izazovu bes i prezir. Zašto? Zato što čovek usred moralne panike više veruje manje verovatnim, pa i idiotskim vestima, lažima i dezinformacijama, koje bi, da su istinite i verojatne, svedočile o njegovoj ugroženosti, nego vestima koje bi kompetentno potvrđivale da on, možda, jest ugrožen, ali ne toliko."

Sleteo sam sinoć u Edinburgh, umorniji no što sam ga napustio, odmora sasvim potrošenog na pokušaj prenošenja znanja ljudima u Hrvatskoj, ali srećan što sam dobio takvu priliku izvršiti svoju građansku dužnost, kao stručnjak epidemiologije, kakva se mnogima nikada u životu neće pružiti. I što sam je odradio najbolje što sam znao, bez ikakve naknade, za vreme odmora. I jer mi je Nenad javio da je jučerašnji članak u Index.hr, bez obzira na dužinu, ipak pročitalo već 127.000 ljudi. I srećan, jer sam na letu natrag shvatio da će i "Karantin Vuhan" postati neka nova popularno-naučna knjiga u mojoj seriji o 21. veku - napisao je Igor Rudan na svom Fejsbuk profilu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji)