UVEK NAM GOVORE DA JE SO ŠTETNA: Da li najnovija istrživanja DEMANTUJU ova uverenja?

Prema Američkom udruženju za srce (AHA), smrt od kardiovaskularnih bolesti mogla bi da se smanji za 1,2 miliona ljudi tokom sledeće decenije ako bi Amerikanci ograničili unos natrijuma na samo 1.500 miligrama.

Dijetetičari i zdravstveni stručnjaci zato preporučuju ishranu sa malo natrijuma. Lekari često kažu da je unos soli vodeći uzrok visokog krvnog pritiska, bolesti srca i bubrega. Centar za nauku u javnom interesu so čak naziva i „možda najsmrtonosnijim sastojkom u našoj ishrani“. So je prokazana namirnica godinama, ali zašto je to tako?

Doktor Džejms Dinikolantonio, saradnik za kardiovaskularna istraživanja na Institutu u Kanzas sitiju, ima mnogo drugačiju perspektivu soli nakon što je proučio njen uticaj na ljudsko zdravlje tokom poslednjih deset godina.

Njegova istraživanja soli navela su ga da objavi knjigu „Rešenje soli: Zašto su stručnjaci sve pogrešno shvatili i kako vam jedenje više soli može spasti život“. Doktor Dinikolantonio kaže da tela mnogih ljudi zapravo imaju glad za solju. Prema istraživanjima, ishrane sa smanjenim udelom soli mogle bi da donesu više štete nego koristi.

Početkom svoje karijere doktor Dinikolantonio je primetio negativne zdravstvene efekte ishrane sa niskim sadržajem natrijuma. Pacijenti na režimu ishrane sa niskim sadržajem natrijuma, koji su takođe uzimali lekove za regulisanje niskog krvnog pritiska, često su prijavljivali vrtoglavicu, dehidraciju i ubrzan rad srca. Kada su ovi pacijenti testirani, nivoi natrijuma bili su im opasno niski. Skoro u svakom slučaju lekar je obustavio lek ili smanjio dozu na pola. Jednako važno, lekar je rekao pacijentima da dodaju so u hranu kako bi vratili nivo natrijuma.

Ljudsko telo se tokom nekoliko vekova prilagodilo metabolizmu velikih količina soli. Pre široke upotrebe sintetičkih konzervanasa, so je bila standardni konzervans i pojačivač ukusa. Ljudskom telu je potreban natrijum da bi održavao odgovarajuću ravnotežu tečnosti u ćelijama. Natrijum je neophodan za kardiovaskularnu funkciju, kontrakciju mišića i za regulaciju nervnih impulsa.

Mnogi ljudi imaju glad za solju, ali so im nije neprijatelj. Kada telo žudi za solju, mnogi mogu da pomisle da prerađena hrana sadrži so. Međutim, ova nezdrava hrana natopljena je delimično hidrogenizovanim uljima i napunjena natrijum-nitratom i drugim hemikalijama koje oštećuju endotelne ćelije u krvnim sudovima.

Medicinske ustanove krive prirodni i neophodan element poput soli, ali ne daju nikakve smernice o prehrambenim hemikalijama i nezdravim namirnicama koje često prate ishranu sa visokim sadržajem soli. Dalje, veći deo soli u standardnoj američkoj ishrani je jodirana so, koja zagrejana na visokoj temperaturi uklanja iz soli neophodne minerale potrebne telu.

Zašto medicinske vlasti pretpostavljaju da je so krivac za srčane bolesti, a istovremeno ignorišu sve ostale hemikalije u hrani koje zapravo stvarno vrše pritisak na krvne sudove?

Prema 185 kontrolisanih studija o unosu natrijuma, istraživači su otkrili da manji unos soli smanjuje krvni pritisak, ali ga samo smanjuje u proseku za 1 do 5 poena. Mali pad krvnog pritiska primećen je samo za mali deo populacije.

Pad unosa soli imao je i negativne efekte – povišenje nivoa bubrežnih hormona, hormona stresa i triglicerida. Stopa smrtnosti je zapravo bila veća kod ljudi koji su imali nizak nivo natrijuma u ​​poređenju sa onima koji su imali visok nivo.

U stvari, negativni efekti ishrane sa malo natrijuma bili su štetniji i uključivali su povećani puls, hipotiroidizam, povišeni nivo insulina i povećanje hormona koji krute arterije.

Istraživanje takođe pokazuje da ishrana sa malo natrijuma nije zdrava za trudnice i doprinosi većem riziku od pobačaja, smrtnosti dojenčadi i preeklampsije.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)