KUSTURICA BEZ DLAKE NA JEZIKU: "Tita, koji je Srbima zabranio povratak na Kosovo, a pustio Albance da tamo ulaze"

U vreme apsolutne dominacije ideološkog pristupa imamo male šanse da se odbranimo ako se ne uhvatimo za vlastito korenje i iz njega ne budemo kreirali našu autentičnu sliku sveta, kaže proslavljeni reditelj Emir Kusturica.

Kusturica u intervjuu za magazin "Odbrana“, koji je vodila glavna urednica Dragana Marković, podseća na svoj govor održan prilikom uručenja Sretenjskog ordena u kom je prikazao „odlike našeg vremena“.

"Tim govorom pokušao sam da stvorim vlastitu sliku sveta i da u nju uključim sve ono što mislim da je dramatično i sve ono što može da bude problematično za nas. Pomenuo sam da se pod firmom "novog komunizma” svetom širi jedna nova ideologija, koja je osakaćena verzija marksizma, koji je neostvariv, kao što je u praksi bila neostvariva i njegova prvobitna verzija. Nju u formi kvazirevolucije provodi deset milijardera, koji upravljajući medijima ulaze u tu fiktivnu sferu, koja je čoveku postala važnija od realne, i koji nam serviraju sintetičko meso i pod firmom "borbe za zaštitu čovekove sredine“ nude u suštini lakši put do gomilanja novog bogatstva“, kaže Kusturica.

Dodaje da Srbija, kao mala država, koja jeste na udaru, "mehanizam opstanka svoje države i svog socijalnog obrasca treba da vratimo više u arhetip, u ono što jeste naša realna snaga“.

"A naša je realna snaga duhovna, nažalost u našoj kulturi sve više pozapadnjačena. Ona u sebi sve manje ima svoj zaštitni znak. Mi se iscrpljujemo u imitacijama. Naše televizije, naši filmovi i serije ne baziraju se na Žiki Pavloviću, na Kokanu Rakonjcu, na našoj tradiciji, nego se prihvataju obrasci holivudskog filma, koji se praktično već raspao i koji nema svoj zaštitni znak“, govori Kusturica.

Objašnjava i na šta je želeo da ukaže.

"U vreme apsolutne dominacije ideologije i ideološkog pristupa mi imamo male šanse da se odbranimo ako se ne uhvatimo za vlastito korenje i iz njega ne budemo kreirali ono što je naša autentična slika sveta. Mi tu sliku nemamo, mi imamo ideologizovanu sliku sveta koja je usklađena, uglavnom sa Zapadom, i koji je vrlo uspešno nameće“.

Kaže i da postoji "Gandijeva ideja da zapadnog čoveka u propast vodi sedam grehova: što želi bogatstvo koje nije stečeno radom, što želi uživanje bez savesti, što odvaja znanje od poštenja, što vodi politiku bez načela, što vodi poslovanje bez morala, što odvaja nauku od čovekoljublja, što teži veri bez žrtvovanja“.

"Bogaćenje bez rada je kod nas postalo apsolutna pošast, koja stvara i svoju hibridnu „elitu“. Vidimo kako se ona raspada, kako seku glave, noge i kako taj atavistički nivo postaje mnogo jači od duhovnog. Utoliko je i ideja o crkvi značajna. Crkvena tradicija upućuje na taj koren o kome govorim. Kome se moramo vratiti“, navodi Kusturica.

Reditelj objašnjava da je "moralni kapital srpskog naroda "ogroman“.

"Stvoren je oslobađanjem od Osmanlija, nastavkom srednjovekovne ideje stvaranja zakona, ustava, prihvatanjem posle Francuske buržoaske revolucije ozbiljnih modela koji su ustanovljeni i primenjeni. Taj moralni kapital je i pobeda u Balkanskom ratu, pobeda u Prvom svetskom ratu. Nažalost, usledilo je gubljenje te državnosti, koja je bila uokvirena u nešto što nije bio naš izbor. Jer, Srbija je završila Prvi svetski rat bez svojih granica. Ona je između Prvog i Drugog svetskog rata praktično počela da gubi Kosovo, a najviše u vreme druga Tita, koji je Srbima zabranio povratak na Kosovo, a pustio Albance da tamo ulaze. Čitav zbir događaja trošio je u međuvremenu taj naš moralni kapital. Moralni kapital se u vremenu u kome živimo teško može iscrtati bez onoga što čini bazu našeg čoveka. A taj čovek i dalje postoji i još uvek se ne identifikuje sa Srbijom i sa tim što bi ona mogla da bude“, podvlači Kusturica.

Kaže i da je Vojska Srbije veoma važna, te da je njeno uništavanje rađeno po nečijem nalogu, ali i da ona ponovo dobija svoj profil.

"Posebno mi je drago što se pominje ta ideja da se služi vojni rok, što je bitno poistovećivanje sa mogućnošću da se odbrani sopstvena teritorija“, ističe reditelj.

(Espreso/Sputnjik)