PUTIN JE ZNAO DA MU EVROPA NEĆE DIRATI NAJVAŽNIJI PROJEKAT: Pozadina sukoba Moskve i Brisela

Sastanak Žosepa Borrelja i Sergeja Lavrova nije doneo ništa neočekivano, piše Jutarnji.hr. Prenosimo vam njihovu analizu:

"Odnosi Rusije i EU nisu dobri i afera s Navaljnim okrenula je Brisel u antiruskom pravcu, ali na projekat gasovoda Severni tok 2 nema nikakvog uticaja, rekao je ruski politikolog Vladimir Švejcar za moskovsku Izvestiju i time zapravo stavio stvari na svoje mesto, te posredno objasnio zašto je Sergej Lavrov bio tako agresivan i nediplomatski nastrojen prema svom gostu, čija je poseta proglašena fijaskom.

Naime, Kremlj je "izračunao" da im najvažniji geostrateški projekat Severni tok 2 neće potpasti pod sankcije (doduše EU će o tome ipak odlučivati ovih dana), a dali su do znanja da ne žele da im Brisel soli pamet o "ljudskim pravima" u vlastitom dvorištu te da će oni sami tumačiti što su to demokratska prava opozicije (ili kako kaže glasnogovornica Lavrova Marija Zaharova -"tzv. oporba") i ljudska prava u njihovoj zemlji.

SAD sklon 'smekšati' stavove

Zbog sankcija koje EU najavljuje na račun nekolicine kremaljskih zvaničnika ili ljudi iz obaveštajnog i pravosudnog kruga, Moskva se zapravo ne uzbuđuje puno.

- Sankcije protiv zvaničnika neće utjecati na ekonomske odnose - objasnio je Ivan Timofejev, direktor Vijeća za međunarodne odnose. Time je potvrdio da se zbog sankcija koje uvode pojedincima Moskva ne uzbuđuje te da će pregrmeti kritike, napade i napetosti u odnosima s EU zbog zatvaranja Navaljnog, brutalnosti policije prema antirežimskim prosvednicima te kršenja ljudskih i političkih prava oporbe dok god Severni tok 2 nije u opasnosti, a čini se da u ovom trenutku o tome nema ni govora. Osim toga, SAD, odnosno nova američka administracija Džoa Bajdena, navodno je sklona smekšati svoje mišljenje prema tome, tako da Putin neće osećati ili neće previše obraćati pažnju na političke prodike Zapada.

Naime, Nemačka, uprkos pritiscima nekih jakih zemalja EU, u prvom redu Francuske (ministar za Europu Clement Beaune pozvao je Nemačku da obustavi daljnje radove na projektu), Poljske te tri baltičke države, da uvede sankcije na Severni toku 2, to, čini se, ne namerava, pa je čak, kako pišu ruski mediji, Angela Merkel, koja takođe govori da je tu reč o komercijalnom a ne političkom projektu, lukavo prebacila lopticu o odluci o Severnom toku 2 na Brisel jer, pišu moskovske ekonomske novine RBK, računa na nejedinstvo Evropljana u vezi s tim.

Naime, Italija i Austrija te neke skandinavske zemlje protive se zaustavljanju plinovoda (Danska je u svojim vodama odnedavno obnovila radove). U samoj Njemačkoj, izrazito su protiv samo Zeleni, a recimo ultralevi i radikalno desni Dir Linke i AfD su na istoj valnoj duljini i podržavaju projekat. I nemački ministar ekonomije i energetike Peter Altmaier kaže da je za nastavak plinovoda bez obzira na zatvaranje Navaljnog.

Nejedinstveno mišljenje Brisela

- Ekonomski projekti su jedno, a kršenje ljudskih prava i naša reakcija na to, nešto drugo. Ako Severni tok 2 ne bude radio, Rusija neće izvoziti ništa manje plina, jer Severni tok 1 je u funkciji, kao i plinovodi kroz Ukrajinu, ali bi zato njemačke firme pretrpele goleme gubitke - kaže Altmaier, a i prvi evropski diplomata Josep Borrell, kako ga prenosi ruska agencija RIA Novosti, kaže da EU ne može zaustaviti Sjeverni tok 2 jer je to projekt privatnih firmi.

Prema politologu Romanu Gončarenku, takvo nejedinstveno mišljenje Brisela o tom moćnom gasovodu vrednom više od 8,5 milijardi dolara samo jača poziciju Vladimira Putina jer pokazuje razjedinjenost Unije, njenu neučinkovitost te samim time ne pokazuju da su "opasni" za Rusiju. Kako za Izvestiju kaže istoričar Jurij Roguljev - Severni tok 2 nužan je za ekonomsku egzistenciju Nemačke i cijelog EU. Zato neki ruski analitičari smatraju da će Brisel pragmatično Rusiji progledati kroz prste Navaljnog, ali isto tako svesni su da bi im bilo kakvi problemi sa Severnim tokom 2 prouzročili velike rupe u proračunu, što Kremlju uoči važnih rujanskih izbora nikako ne bi selo dobro.

Osim toga, prema ruskim medijima, gasovod je završen gotovo 97 posto, naime, treba još položiti oko 120 km u danskim te oko 30 km cevi u nemačkim vodama. Ako on proradi, Rusija i Nemačka imat će kontrolu nad opskrbom ruskog plina u Europi. Isto tako, zanimljivo je kako će se postaviti Bela kuća, a kako pišu njemački poslovni list Handelsblatt te ruski RBK, SAD je spreman skinuti sankcije protiv tvrtki koje rade na Severnom toku 2, od kojih su se neke zbog toga i povukle iz posla, ako se "predlože mehanizmi za zaštitu ukrajinskih interesa".

Naime, SAD ne želi da se Ukrajina izoluje i izbaci iz europske energetske infrastrukture (što je jedna od glavnih "agendi" Rusije) te bi SAD mogao ukinuti sankcije dobije li jamstva da Rusija neće zloupotrebiti Severni tok 2 protiv Ukrajine i drugih zemlja istočne Europe. Što će odlučiti EU i kakve sankcije će se uvesti znaćemo uskoro te koliko će se to ticati Severnog toka!?"

(Espreso/Jutarnji.hr)