Umro čovek koji je preko 30 godina živeo sam na pustom ostrvu: Bio je izolovan od ostatka sveta, a ovako je pričao!

Ovih je dana u Italiji, navršivši 85 godina, umro čovek koji je duže od tri decenije proveo na pustom otoku. Bio je to njegov životni izbor. Mauro Morandi uživao je u životu svojevrsnog mediteranskog pustinjaka, izolovan od ostatka sveta i povezan s prirodom.

Novinarima su ga, predvidljivo, prozvali Robinzon Kruso. Nadimak po liku Daniela Defoa, na čiji je život i njegov malo ličio, dobio je odavno, otkako se pročulo za njega i to kako je Morandi uopšte dospeo na malo ostrvo Budeli, nedaleko od Sardinije.

Brodolom ga doveo do Budelija

Mauro Morandi dugo je u njegovoj rodnoj Modeni radio kao profesor fizičkog, ali je frustriran smerom u kojem je išao svet oko njega, u poplavi materijalnih vrednosti, poželeo da nađe neko drugačije mesto za miran život, povezan s prirodom. Kad je 1989. svojim brodom krenuo do Polinezije, želeo je da pobegne što dalje od konzumerizma.

Međutim, ispostavilo se da bar geografski uopšte nije otišao daleko – jer, desilo se to da je doživeo brodolom pored ostrva Budeli.

Na Budeliju je ugledao njegovu danas poznatu plažu s ružičastim peskom, bio je fasciniran lepotom ostrva i shvatio da je to – njegova Polinezija. Na ostrvu je živeo jedino čuvar koji se spremao u penziju, pa se Morandiju sve složilo – delom je preuzeo posao od njega i ostao tamo da živi u nekadašnjem skloništu iz Drugog svetskog rata.

Samotnjački, ali ispunjen život

Odluka, doduše, nije bila jednostavna. Morandi je znao da na Budeliju neće imati struju, vodu u kući, da će na ostrvu verovatno sve vreme živeti sam. Tako je i bilo. Trideset i dve je godine proveo sam, primajući povremene posete.

Ali, Morandi je imao ispunjen i smislen život. Ustajao je u praskozorja, obrađivao baštu, skupljao kišnicu, čistio je plaže od smeća koje bi donelo more, osećao je da je njegov posao da čuva ostrvo. Vremenom, kako se pročulo za njega, na ostrvo su svraćali izletnici, zaintrigirani i ostrvom i Morandijevim načinom života. Vodio je ljude po Budeliju, učio ih o osetljivom ekosistemu ostrva.

Odlazak s ostrva

Problemi i pritisci da napusti ostrvo počeli su 2017, a 2021. je deložiran nakon dugotrajnog sukoba s vlastima nacionalnog parka La Maddalena, koje su planirale da na ostrvu naprave centar za posetioce, piše Jutarnji list.

U javnosti je, s druge strane, pokrenuta peticija, tražilo se da se Morandiju dopusti da ostane na ostrvu, kampanja je zaživela i van granica Italije, peticiju su potpisale hiljade ljudi. Ipak, Morandi je, naloženo je, morao da napusti Budeli.

Preselio se u jednosobni stan na La Maddaleni, najvećem u arhipelagu od sedam otoka na severnoj obali Sardinije.

Poslednje godine

Čovek koji je decenijama živeo sam i uglavnom odsečen od sveta tad je zaključio da o lepotama Budelija treba da proširi glas, da tako može da edukuje širu javnost o važnosti očuvanja prirode. Napravio je profil na društvenim mrežama koji je vrlo brzo privukao pažnju mnogih, Morandi je postao svojevrsna inspiracija.

„Nikad zapravo nije gotovo. Ja sam živi dokaz da je i drugačiji, novi život moguć. Uvek možete početi ispočetka, čak i ako imate više od 80 godina, jer postoje druge stvari koje možete doživeti, potpuno drugačiji svet od onog što je oko vas“, rekao je 2021. za CNN, a priznao je i da je „ponovo otkrio zadovoljstvo uživanja u svakodnevnim udobnostima“.

Poslednjih pola godine, nakon što je pao i imao zdravstvenih problema, živeo je u domu za stare u mestu Sasariju na Sardiniji. Umro je dva dana nakon novogodišnjih praznika, u njegovoj rodnoj Modeni.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji/ Prenela: T.M.)